Hena Kurtagić: Da, sve je počelo iz neke „koristi”, zbog petice zarad proseka u školi

Ima svoj mali krug velikih ljudi, sa kojima sanja, za koje se trudi, uz koje zna, ko je zapravo ona... I tu čarobnu oazu…

Stihovi Masima Savića oslikavaju svet 20-godišnje Hene Kurtagić, devojke koja je 2019. dok je nosila dres TENT-a već zapala za oko mnogim velikim evropskim klubovima.

Tad je stidljivo došla na novogodišnji koktel OSS da primi nagradu za najperspektivniju igračicu, u pratnji mame Elzine i tate Jusufa, nekadašnjeg košarkaša, dok su joj braća Džemil i Tarik, kao i uvek, pružali podršku.

I posle pet godina priča se „samo” na trenutak seli iz rodnog Novog Pazara i, tad i Obrenovca, ni manje ni više nego u Milano i Seriju A! Jer ta „11” reprezentacije Srbije, koja s ponosom nosi broj koji je nekada pripadao Vesni Čitaković Đurišić i Stefani Veljković Lisinac, u njega je uskočila mlada, a već planetarno popularna... Hena Kurtagić!

I ništa se kod ove mlade dame, nasmejane, obične, iste one koja i dalje čuva prijatelje - odabrani odbojkaški tercet Jovanu Cvetković, Sašku Đurović, Mateu Petrović, nije promenilo, pokazala je i dokazala da je slava i svetla reflektora nisu opila. A, kad se pojavi bloker 195 centimetara visok, pa još u odori giganta Vero Volej Milana, stane na mrežu, zastane dah. I onda vas razoruža prepoznatljivim osmehom i napravi takvu atmosferu da odmah počne parti na terenu, a oko nje paleta iskusnih zvezda, od Paole Egonu, Mirjam Sile, Ane Danesi, Alesije Oro, pa strankinja Dalderop, Hejrman, Fakude sa kojima čini čuda.

Poslednje - na Svetskom klupskom prvenstvu, u kome su gracije iz grada mode osvojile bronzu na svom debiju, a „mala” Hena zajedno sa Sarom Far činila tandem najboljih blokera! Polako se navikava „14” vicešampiona Italija i Lige šampiona na veliku pozornicu, a već sigurno njom korača. I više nego zasluženo.

Svojevremeno ste u prvom intervjuu za Sportski žurnal izjavili da ste odbojku počeli da trenirate kako biste samo dobili peticu iz fizičkog. Šta se u međuvremenu promenilo, tj. šta odbojka predstavlja danas za vas?

- Da, sve je počelo iz neke „koristi”, zbog petice zarad proseka u školi, do toga da se moj svakodnevni život vrti oko odbojke i da uživam u tome. Nije se mnogo toga promenilo, pored ocene i zabava u toku igranja bila je presudna da izaberem baš ovaj sport. Još uživam i zabavljam se dok ga igram, verujem da i rezultati dolaze.

Posle sezona u TENT-u, prvi iskorak bio je odlazak u Nant. Koliko je iskustvo iz Francuske bilo značajno na daljem odbojkaškom putu?

- Nant je bio izuzetno važna stanica u mojoj karijeri, koliko god da sam bila skeptična i besna jer idem u francusku ligu, toliko sam posle porekla svaku izgovorenu reč. Ukratko, bila je to sezona iz snova, ujedno i moja prva inostrana, počevši od ekipice, trenera, potom i rezultata i svih mogućih finalnih utakmica koje smo odigrale samo da bismo odužile sezonu. Nismo želele kraj!

Pauza između sezona donela je i poziv Milana da se zvanično priključite timu posle pozajmice u Nantu. Da li je prilikom vaganja postojala dilema koliku šansu možete da dobijete?

- Naravno, dilema je uvek tu, uz nju i pozitivna trema, ali sve je to normalno. Trudila sam se da sama zaradim minutažu na terenu, bilo je razmišljanja, ali sam znala da će trud uvek da se isplati i da ću da dobijem šansu. Tako se i pokazalo.

Sve se, praktično, modifikovalo rokadom na klupi. Dolazak Stefana Lavarnija promenio je status u ekipi. Svojevremeno ste za tamošnje medije istakli da je veliki uticaj imalo i poznanstvo sa srpskim trenerima?

- Stefano je dobar i stručan trener, zna da ceni vrednost igrača, da ga motiviše i podigne, na kraju i napravi dobrog. Od početka je verovao u mene, pričao mnogo i isplatilo se.

Po dolasku u klub – utisak: delite teren s Paolom Egonu, Mirjam Silom, Anom Danesi…?

- Da, olimpijske šampionke, mnogo sam iskustva prikupila pored njih. Znači i treniranje s velikim igračima, za lični napredak.

Na društvenim mrežama često dobijate javne pohvale od zvezde kao što je Paola Egonu?

- Paola i ja smo cimerke, lepo smo se povezale i udružile, iskrena i dobra osoba pre svega, poverljiva i uvek raspoložena za zabavu i dostupna za pomoć. Za mene koja ne poznaje nikoga, znači mi mnogo da stvaram nova prijateljstva.

Da li vas Egonu, kao znatno iskusnija, savetuje?

- Naravno, pitam je kako se lično bori s mentalnim barijerama koje se povremeno javljaju kao glavni neprijatelj svakog sportiste. Savetovala me je, davala mi primere, ostaviću to za sebe, to je, ipak, tajna.

Predstavljali ste srpsku odbojku na Svetskom prvenstvu klubova u Kini. Kakav je bio osećaj deliti podijum tokom dodela individualnih priznanja sa Žu, Li, Vološ i ostalim članovima idealnog tima?

- Ako govorimo o Svetskom klupskom prvenstvu, nisam imala osećaj da igram isto, nisam se ni trudila da budem u idealnoj postavi. Prija mi, svakako, ali više bi mi značile zlatna medalja i titula. Turnir ću da pamtim po oscilacijama u igri, uživanju, smehu i šalama, jer mi je tako lakše da igram. Fanovi su uvek i svuda u Kini, od 6 ujutro do 23 uveče, u sali, hotelu, čekaju autograme, slike, sa puno poklona. To me je prijatno iznenadilo, prvi put da vidim toliki broj ljudi koji voli odbojku.

Tokom sezone debitovali ste i u Ligi šampiona. Samo dve utakmice bile su neophodne da pokažete raskošan talenat i potencijal?

- Igramo previše utakmica, na svaka tri dana, ne mogu da razlikujem koja je Liga šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo, Kup i prvenstvo Italije. Trudim se da se za svaki meč maksimalno dam i posvetim svemu, nevezano da li igram protiv Ljubljane ili Vakifbanka, Porta ili Koneljana, fokus je uvek prisutan i na nivou – tvrdi Hena Kurtagić, uzdanica Milana i reprezentacije Srbije.