ZLATNOM STAZOM ČILEANACA: Srbija preko Brazila želi do svetskog trona (07,00 – SASTAVI)

Agresivnost, snažan karakter, pobednički mentalitet, strast u igri,  model su za uspehe svih selekcija. Teško je očekivati da se sve brzo prenese na A reprezentaciju, neophodan je kontinuitet, strpljenje, marljiv rad poput Paunovićevog sa srpskom „klasom 1995”.

– Vrednosti, stil, odnos prema igri, zajedništvo, kad napadamo to činimo zajedno, kad se branimo takođe. Nedostaje nam samo ubojitost u završnici da lakše rešavamo utakmice. Za svaki meč pripremali smo se na isti način, uvek smo razmišljali o prvom narednom protivniku, imali takmičarski pristup – poručuje iz Oklenda pred finale sa Brazilom Veljko Paunović, selektor Srbije.

Svetsko prvenstvo izdvojilo je i sjajne pojedince poput Andrije Živkovića, Sergeja Milinkovića-Savića, Predraga Rajkovića, Nemanje Maksimovića, Ivana Šaponjića, Miloša Veljkovića, Nemanju Antonova, Stanišu Mandića...

– Ne tolerišem samoisticanje pojedinaca. Niko ne sme da odstupa od naših principa. Jak kolektiv izbacio je pojedince u prvi plan. Svi igrači imaju ogroman talenat, organizacije igre, odličan odnos prema zahtevima i pozitivni rezultati omogućili su i odličnim individualcima da dođu do izražaja – podvlači prvi stručnjak Orlića.

Pre polaska na Novi Zeland Veljko Paunović je pored velikog motiva za uspehom izdvojio još jedan važan momenat. Mondijal igrača do 20 godina neprocenjivo je iskustvo za srpske nade. Karijere Roberta Prosinečkog, Predraga Mijatovića, Davora Šukera, Zvonimira Bobana, Gordana Petrića najbolji su dokaz koliko planetarni šampionat starijih omladinaca može da bude značajan za pravilan razvoj fudbalera i let ka zvezdama u seniorskoj konkurenciji.

– Posle SP ova generacija se oprašta od omladinskog fudbala. Drago mi je da smo to uradili na najlepši način. Svi igrači su već članovi seniorskih timova, to iskustvo im je dosta pomoglo na Novom Zelandu, ali reprezentacija je nešto drugo. Samo onaj ko je doživeo i igrao na svetskom prvenstvu može da zna kako izgleda. Koliko nam je bilo potrebno energije, opreme, tehnologije da se dobro pripremimo. Stekli smo ogromno iskustvo, napravili smo i video zapise. Biće nam drago ako nas za nekoliko godina neko pita za iskustva sa Mondijala i dalekog kontinenta – napominje Paunović.

Osnovni cilj svih mlađih selekcija je stvaranje što više A reprezentativaca, igrača od kojih bi budućnost na terenu trebalo da nam bude lepša, sa mnogo više uspeha, radosti, naravno, i finansijske dobiti i veće popularnosti u Srbiji.

– Ova generacija je mnogo uradila na Novom Zelandu. Igrači sa kojima radim tri godine ne bi trebalo da brinu za svoju budućnost. Moraju da uzmu kontrolu karijera u svoje ruke. Važno je da dobro usmeravaju sebe da li uz pomoć savetnika, roditelja, agenata, bitno je da su na ispravnom putu. Maturu na SP položili su više nego uspešno. Sada postaju pravi profesionalci telom, fizičkom pripremom, ishranom, svešću. Staze kojima će koračati biće pune trnja, neophodno je da zadrže čvrst karakter i iskoriste veliku priliku – zaključio je Veljko Paunović.