„Partizan - najveći klub, voleo bih da ostanem“

Kao što kaže naš narod: „svuda pođi, kući dođi”. Đorđe Jovanović je 2018. napustio Humsku, tada kao mlad i perspektivan napadač, uz obećanje: „jednog dana ću se vratiti”. Tako je i bilo…

Stameni napadač je stasavao u Lokerenu, Kadizu, Karteheni, zatim beležio sjajne partije u Čukaričkom i Makabiju iz Tel Aviva, dok se minulog leta vratio tamo gde je sve počelo – U Humsku.

Međutim, Jovanović je član Bazela na pozajmici u Partizanu i sa voljenim klubom ima ugovor do kraja tekuće sezone. Ali, Đorđe ne krije da njegovo „srce kuca” za crno-bele boje i da bi želeo da ostavi dublji trag na Topčiderskom brdu:

- Partizan je za mene najbolji i najveći klub na svetu kakva god da je situacija. Voleo bih da ostanem i budem deo neke nove priče. Naravno, godinu iza nas pamtiću po povratku u Partizan!

Crno-beli su u jesenjem delu sezone imali prvi rolerkoster, eliminisani su iz svih evropskih takmičenja, šampionsku trku su okončali već u septembru, međutim, Partizan je počeo da beleži dobre rezultate promenom uprave i dolaskom Sava Miloševića. Klub iz Humske posle 20. kola zauzima drugo mesto u najjačem rangu srpskog fudbala, sa 17 bodova manje od Crvene zvezde i osam više u odnosu na OFK Beograd.

- Počeli smo izuzetno loše sezonu, iako su ambicije bile najveće moguće. Bilo je zaista mnogo dešavanja oko i unutar kluba, ali čini mi se da kako sezona odmiče da napredujemo i da ćemo uskoro biti na pravom nivou.

Jovanović je u ovoj sezoni odigrao 16 utakmica u svim takmičenjima, postigao je šest golova i upisao asistenciju. Nema dileme da bi broj pogodaka bio znatno veći, da ga povreda nije odvojila od terena na poslednjih sedam mečeva.

- Što se tiče individualnog učinka i jesam i nisam zadovoljan, s obzirom na sve okolnosti. Postigao sam šest golova, uz to propustio poslednjih nekoliko utakmica, ali smatram da mogu i moram mnogo bolje od ovoga do sada, u nastavku sezone.

Partizan samo u teoriji može da se vrati u bitku za tron, međutim, Parni valjak ima velike ambicije da dođe do trofeja u našem najmasovnije takmičenju i prekine post od šest godina.

- Očekujem da se stabilizujemo na svim nivoima i da krenemo da vraćamo Partizan na nivo na koji bi trebalo da bude i zaslužuje da bude.

Đorđe je doživeo veliki peh u duelu sa Radničkim 1923, povredio se u trenutku kad je počeo da rešeta mreće u kontinuitetu i dobio potpuno poverenje tadašnjeg trenera Sava Miloševića. Međutim, Jovanović je podelio dobre vesti za navijače Partizana:

- Dva meseca sam propustio zbog vrlo nezgodne povrede, ali sam potpuno spreman za pripreme koje slede, a zatim i drugi deo sezone.

Povremeni reprezentativac Srbije vratio se u Humsku minulog leta i za samo šest meseci promenio je čak četvoricu trenera: Aleksandra Stanojevića, Branka Vukašinovića, Sava Miloševića i Marka Jovanovića, dok su većinu njegovih saigrača u prošloj godini trenirali i Igor Duljaj i Albert Nađ. Dakle, Parni valjak je u 2024. imao šestoricu šefova stručnog štaba, što se nikada u slavnoj istoriji kluba iz Humske nije desilo.

- Svi smo mi profesionalci i navikli smo se na to. Promene trenera se dešavaju svuda, ali jeste teško za ekipu da se privikava na nove zahteve i nove šefove stručnog štaba, posebno kada se to desi toliko puta u jednoj sezoni.

Partizan je prvog dana tekuće godine imenovao novog šefa stručnog štaba – Srđana Blagojevića.

- Još uvek nisam imao priliku da razgovaram sa novim trenerom. Okupljanje je zakazano za 8. januar tako da ćemo tada imati priliku da se upoznamo.

Jovanović ističe da uživa tokom praznika, ali i da mu nedostaje „zeleni tepih”:

- Iskreno, jedva čekam da krene sve opet, jer sam propustio poslednje mesece oporavljajući se od povrede.

Golgeter Parnog valjka je još u mlađim kategorijama skrenuo pažnju na sebe, pa je sa svega 17 godina dobio priliku da debituje protiv Čukaričkog, u eri trenera Marka Nikolića i poslednjoj šampionskoj sezoni crno-belih. Međutim, mnoge stvari u Humskoj su se promenile u odnosu na prvi mandat stamenog špica.

- Razlika velika što se tiče sportskog dela, tada smo igrali evropska takmičenja, osvojili titulu i kup. Sada smo u tom nekom tranzicionom periodu na svim nivoima.

Đorđe se vratio na početak i prisetio dana kad je zavoleo „bubamaru”:

- Potičem iz sportske porodice, pratili smo sve sportove, a posebno fudbal od kad sam bio mali. Počeo sam da treniram u fudbalskom klubu Kosmet sa nekih šest godina i tada sam zavoleo fudbal.

Đorđe Jovanović je mlad otišao u „beli svet” , sa nepunih 19 godina sklopio je saradnju sa belgijskim Lokerenom.

- Otišao sam mnogo mlad iz Srbije i nije bilo lagano privikavanje na drugu državu, kulturu, jezik… Ali, to mi je dragoceno iskustvo jer je bilo toliko uspona i padova u tih šest meseci. Naučio sam mnogo toga, što mi je i te kako značilo u nastavku karijere.