„Партизан - највећи клуб, волео бих да останем“

Као што каже наш народ: „свуда пођи, кући дођи”. Ђорђе Јовановић је 2018. напустио Хумску, тада као млад и перспективан нападач, уз обећање: „једног дана ћу се вратити”. Тако је и било…

Стамени нападач је стасавао у Локерену, Кадизу, Картехени, затим бележио сјајне партије у Чукаричком и Макабију из Тел Авива, док се минулог лета вратио тамо где је све почело – У Хумску.

Међутим, Јовановић је члан Базела на позајмици у Партизану и са вољеним клубом има уговор до краја текуће сезоне. Али, Ђорђе не крије да његово „срце куца” за црно-беле боје и да би желео да остави дубљи траг на Топчидерском брду:

- Партизан је за мене најбољи и највећи клуб на свету каква год да је ситуација. Волео бих да останем и будем део неке нове приче. Наравно, годину иза нас памтићу по повратку у Партизан!

Црно-бели су у јесењем делу сезоне имали први ролеркостер, елиминисани су из свих европских такмичења, шампионску трку су окончали већ у септембру, међутим, Партизан је почео да бележи добре резултате променом управе и доласком Сава Милошевића. Клуб из Хумске после 20. кола заузима друго место у најјачем рангу српског фудбала, са 17 бодова мање од Црвене звезде и осам више у односу на ОФК Београд.

- Почели смо изузетно лоше сезону, иако су амбиције биле највеће могуће. Било је заиста много дешавања око и унутар клуба, али чини ми се да како сезона одмиче да напредујемо и да ћемо ускоро бити на правом нивоу.

Јовановић је у овој сезони одиграо 16 утакмица у свим такмичењима, постигао је шест голова и уписао асистенцију. Нема дилеме да би број погодака био знатно већи, да га повреда није одвојила од терена на последњих седам мечева.

- Што се тиче индивидуалног учинка и јесам и нисам задовољан, с обзиром на све околности. Постигао сам шест голова, уз то пропустио последњих неколико утакмица, али сматрам да могу и морам много боље од овога до сада, у наставку сезоне.

Партизан само у теорији може да се врати у битку за трон, међутим, Парни ваљак има велике амбиције да дође до трофеја у нашем најмасовније такмичењу и прекине пост од шест година.

- Очекујем да се стабилизујемо на свим нивоима и да кренемо да враћамо Партизан на ниво на који би требало да буде и заслужује да буде.

Ђорђе је доживео велики пех у дуелу са Радничким 1923, повредио се у тренутку кад је почео да решета мреће у континуитету и добио потпуно поверење тадашњег тренера Сава Милошевића. Међутим, Јовановић је поделио добре вести за навијаче Партизана:

- Два месеца сам пропустио због врло незгодне повреде, али сам потпуно спреман за припреме које следе, а затим и други део сезоне.

Повремени репрезентативац Србије вратио се у Хумску минулог лета и за само шест месеци променио је чак четворицу тренера: Александра Станојевића, Бранка Вукашиновића, Сава Милошевића и Марка Јовановића, док су већину његових саиграча у прошлој години тренирали и Игор Дуљај и Алберт Нађ. Дакле, Парни ваљак је у 2024. имао шесторицу шефова стручног штаба, што се никада у славној историји клуба из Хумске није десило.

- Сви смо ми професионалци и навикли смо се на то. Промене тренера се дешавају свуда, али јесте тешко за екипу да се привикава на нове захтеве и нове шефове стручног штаба, посебно када се то деси толико пута у једној сезони.

Партизан је првог дана текуће године именовао новог шефа стручног штаба – Срђана Благојевића.

- Још увек нисам имао прилику да разговарам са новим тренером. Окупљање је заказано за 8. јануар тако да ћемо тада имати прилику да се упознамо.

Јовановић истиче да ужива током празника, али и да му недостаје „зелени тепих”:

- Искрено, једва чекам да крене све опет, јер сам пропустио последње месеце опорављајући се од повреде.

Голгетер Парног ваљка је још у млађим категоријама скренуо пажњу на себе, па је са свега 17 година добио прилику да дебитује против Чукаричког, у ери тренера Марка Николића и последњој шампионској сезони црно-белих. Међутим, многе ствари у Хумској су се промениле у односу на први мандат стаменог шпица.

- Разлика велика што се тиче спортског дела, тада смо играли европска такмичења, освојили титулу и куп. Сада смо у том неком транзиционом периоду на свим нивоима.

Ђорђе се вратио на почетак и присетио дана кад је заволео „бубамару”:

- Потичем из спортске породице, пратили смо све спортове, а посебно фудбал од кад сам био мали. Почео сам да тренирам у фудбалском клубу Космет са неких шест година и тада сам заволео фудбал.

Ђорђе Јовановић је млад отишао у „бели свет” , са непуних 19 година склопио је сарадњу са белгијским Локереном.

- Отишао сам много млад из Србије и није било лагано привикавање на другу државу, културу, језик… Али, то ми је драгоцено искуство јер је било толико успона и падова у тих шест месеци. Научио сам много тога, што ми је и те како значило у наставку каријере.