San seniorski tim i „Bože pravde”

Gotovo mesec dana pre rođendana, a Vuk Kulipinac je 17 svećica na torti oduvao 8. aprila 2024. godine, upisao je debi, prve minute u dresu Vojvodine i to protiv Spartaka. Bio je to 1. mart i to u gostima rivalu.

Jesu Lale poražene, ali tu i takvu šansu Vuk će pamtiti do kraja života. Potom su usledile mini bravure protiv Borca iz Starčeva, Ribnice, poeni koje je ovaj mladi „lav” u ekipi Marka Narančića samo nizao.

Godina 2025. momak rodom iz Mladenovca, reprezentativac Srbije kroz sve mlađe selekcije, ponosno nosi dres sa brojem 4! Sada je već tinejdžer koji ima 30 setova 108 poena, 168 prijema i tako redom i postao je stub igre lidera iz Srpske Atine.

Sve samo ne običan momak iako je na prvo pitanje, molbu da kaže nešto o sebi, ako želi, ako smemo da znamo, Vuk je onako „klinački” prozborio:

- Smete da znate, mislim da nisam baš interesantan van odbojke. Svaki slobodan trenutak koristim da provedem vreme sa porodicom i društvom. Volim da gledam filmove i naravno igrice su neizbežne – kaže odbojkaš koji će ove godine proslaviti i punoletstvo, a nema sumnje da je već skrenuo pažnju na sebe za korak ka seniorskom timu. Ali o tom potom. Vuk ima svoje snove, želje ciljeve.

Između treninga jer Vojvodina je počela 2. januara sa radom za drugi deo sezone, sitnih obaveza, dete iz čuvene Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, pričao je i o proslavi Božića, stremljenjima, uspesima, želji da jednog dana u dresu seniorskog tima peva himnu „Bože pravde” i ponosno predstavlja zemlju, klub, narod, porodicu…

Dakle, biće prazničko u domu Kulpinčevih, kako ćete proslaviti Božić?

- Idemo sa porodicom sa mamine strane Kremenovići, tu nas ima previše (smeh) i to se proslavlja u Mladenovcu za Božić dva dana 6. i 7. januara – počeo je Vuk razgovor ali mama Nataša, uz oca Srđana i mlađu sestru Lenu, najveća podrška, dobacuje onako iz prikrajka dok sprema trpezu:

- Posle prelazimo sa Kulpincima u Beograd.

Porodica za poštovanje, naš glavni junak Vuk je nakratko zastao kao pravi džentlmen a onda i nastavio…

Ko će da bude položajnik, pali se badnjak, sve po tradiciji?

- Sve će biti u duhu praznika, tako je svake godine. Položajnik, nema dileme, biću ja, pošto ostali baš i nisu voljni da ustaju rano – iskren je Kulpinac.

Profesionalna stranica primača servisa mlade „plave čete” već je za poštovanje od već pomenute Vojvodine preko svih mlađih selekcija, a nisu izostala ni individualna priznanja od prvenstva Srbije za MVP igrača i primača servisa njegovih prvih do srebra sa juniorskom selekcijom naše zemlje.

Prvo poglavlje klub, Vojvodina. Sa samo 17 godina u prvoj ste postavi velikana, postoji li bilo kakva vrsta pritiska zbog renomea kluba?

- Naravno da pritisak postoji, treba opravdati poverenje kluba i trenera koje su mi dali i pružili ovakvu priliku. Ukazana šansa i vera ljudi koji su mi to pružili, samo mi daju vetar u leđa da dam još više na svakom treningu i svakoj utakmici.

Olakšavajuća okolnost je i da ste okruženi saigračima koji su ujedno u manjoj ili većoj meri bili reprezentativni drugari u mlađim kategorijama. Koliko je značajno i to poznanstvo zbog samog uigravanja na klupskom nivou?

- Jako je značajno to naše „staro” poznanstvo. Te ljude znaš i sa neke druge strane ne samo odbojkaške. Na pripremama reprezentacije okrenuti smo jedni drugima, tu smo da saslušamo jedni druge kada je „kriza”, da se radujemo zajedno i smišljamo nove fore i šale za svakog ponaosob. 

Da li je mladost Novosađana zapravo i najveća snaga tima?

- Zaista verujem da jeste. Mislim da su mnogi sumnjali u nas i zato je sada još slađe kada smo pokazali suprotno. Imamo još mnogo da radimo i da se usavršavamo ali sam izuzetno ponosan na svoj tim jer nismo posustali, jer verujemo. Znam da će svaki od mojih saigrača dati 100 odsto!

Često Vas i apostrofiraju kao veliki potencijal za srpsku reprezentaciju. Da li takve reči prijaju ili samo dodatno obavezuju?

- Ne bih bio iskren kada bih rekao da ne prija kada čujem tako nešto. Svakom od nas je seniorska reprezentacija cilj i želja. Poseban osećaj je kada stojiš na terenu i pevaš svoju himnu, predstavljaš svoju zemlju, porodicu, prijatelje, klub… Ja sam to doživeo u mlađim reprezentacijama, a mogu samo da zamislim kako je u seniorskoj. Obavezujuće je svakako ali voleo bih da preuzmem na sebe tu „obavezu”.

Atipično, ali još uvek ste srednjoškolac. Uspevate li da postignete sve na oba fronta?

- Priznajem da je to baš teško, imamo dva treninga dnevno a između škola. Moji profesori zaista imaju razumevanja za moja odsustva, koja su jako česta, ali traže znanje kada se pojavim u školi. Nađemo uvek zajedničko rešenje uz njihovu veliku pomoć.

Napominjali ste i ranije da ste zahvalni na pruženoj šansi od trenera Marka Narančića. Kako ste se osećali u prvim utakmicama, znajući da se i očekuje značajan doprinos u individualnom učinku?

- Teško je to rečima opisati, a da ne zvuči kao kliše. Bio sam jako uzbuđen zbog ukazane prilike ali nisam sumnjao u sebe. U takvim trenucima nema mesta za tremu. Izađeš na teren i pružiš maksimum. Svakog trenutka sam bio svestan podrške koju imam od trenera i od tima. Kada imaš tako nešto onda imaš i samopouzdanje. Drago mi je da sam opravdao poverenje trenera.

Da li bi pravi rođendanski poklon za punoletstvo bila i titula?

- Svakako bi bio pravi i najlepši dar! – priča je jednog Vuka Kulpinca, momka čije su ime stručnjaci već štiklirali. Ali Vuk sledi svoje snove i sa obe noge je na zemlji.

Od trenutka kada je osvojio titule državnog prvaka u svim kategorijama sa Vojvodinom, pre toga kroz rad pod dirigentskom palicom stručnjaka Spasoja Milićevića, potom Strahinje Kozića, na kraju i Marka Narančića, šefa struke prvog tima Vojvodine.

A put je krčio iz OK Mladenovca, u kome je proveo dva meseca da bi kao dečak od 11 leta stigao do Akademije odbojke Vojvodine, prošao sve njene kategorije i strpljivo čekao da posle pet sezona ponosno istrči u tom već pomenutom dresu sa brojem 4 seniorskog tima.

Baš ovako će jedini odbojkaš u porodici čekati „pet minuta” da od Orlića postane ozbiljan Orao na evropskim i planetarnim takmičenjima u opremi nacionalnog tima!