„Odlazak Bate Mirkovića uskratio debi za Partizan“

Radivoj Bosić igrama, borbenošću, upornošću kupio je Nišlije čim je obukao dres Radničkog. Van terena je miran, tih, povučen, voli da peca, slika, ali i sluša narodnjake. Od početka karijere nalazi se pod reflektorima. Najveću pažnju svakako je izazvao prelazak s jedne na drugu stranu Topčiderskog brda, iz omladinaca Crvene zvezde u Partizan.

- Takav prelazak je uvek više ispraćen u seniorskom fudbalu, ipak, prešao sam iz Zvezde u Partizan sa 17 godina, pod uslovom da ću da budem prvotimac i pretpostavljam da je to bilo zanimljivo. Ne znam zbog čega je sve to bilo pod tolikom lupom javnosti, ali to je bio veliki pritisak za mene, nije bilo prijatno. Pratio se svaki korak - započinje priču Bosić.

Imao je potrebu adut tima s Čaira da objasni kako je sve izgledalo tog januara 2019:

- Bata Mirković i Ivica Iliev su me doveli, gledali su me na omladinskom derbiju. Došao sam kad je Partizan jurio Zvezdu, čekala se prilika, šansa za debi. Da sam odigrao dobro verovatno bi me dizali u nebesa, ali Bata je otišao, Savo došao i nisam dobio šansu. Krenula je, onda, druga strana priče. To je sve normalno za profesionalnog sportistu, sa ove tačke gledišta možda bih imao drugačiji pristup prema celoj situaciji. Ne volim mnogo da se vraćam u prošlost, ali tako je trebalo da se dogodi, to je deo mog puta, na kraju - što te ne ubije, to te ojača.

Bosić je sa samo 24 godine uspeo da bude član večitih rivala, igra u inostranstvu i vrati se u Srbiju.

- Ljubljana je jedini grad gde bih mogao da živim van Srbije, ostavila je poseban utisak, iako nije sve bilo idealno. Lepo me je krenulo, postigao sam gol na debiju u Evropi, onda sam došao u konflikt s klubom. Prvo sam hteo da idem, nisu me pustili, pa su se predomislili, onda ja nisam hteo da odem. Na kraju se završilo najgore po mene, ostao je gorak ukus posle Olimpije. S druge strane, Portugalija i Madeira prelepi su za život - sunce, temperatura, plaže, kupanje, na sve to visok nivo fudbala. Prvi put susreo sam se s takvim kvalitetom, klub je čak ispao u Drugu ligu, ali ja zadržao sve igrače. Ipak, želeo sam da se vratim kući, najviše zbog porodice koja mi je veoma važna. 

Ivanjičani su preporodili Radivoja, usledio je dolazak u Niš.

 - Javor mi je dao mi šansu koju sam iskoristio. Dolazak u Radnički posledica je sazrevanja, ostao sam da bih potvrdio dobru sezonu iz Ivanjice. Sve se poklopilo, skupila se dobra grupa momaka, s kvalitetnim trenerom, stručnim štabom. Dobio sam maksimalnu podršku, šansu svih, trenera, uprave kluba, saigrača. Brzo sam se prilagodio i želeo bih da i naredne polusezone budemo dobri, kao i u većem delu jesenje. Da nas pre svega posluži zdravlje, da imamo i sreće da nas isprate rezultati.   

Otkrio je Boske, kako ga zovu saigrači, kako se priprema za meč:

- Pomolim se i trudim da uđem što smireniji, ako je to, uopšte, moguće. Pre utakmice zajedno slušamo muziku u svlačionici.

Zbunio nas je napadač Radničkog vrstom omiljene muzike:

- Najviše slušam narodnjake.

Slobodno vreme u Nišu Radivoj voli da provodi i sa saigračima:

- Dušan Pavlović mi je cimer, došli smo u isto vreme i nekako se našli. Veoma dobar momak, sa njim, Jovanom Nišićem, Pavlom Iveljom provodim mnogo vremena. Kad je bilo lepše vreme, Boda (Dejan Stanivuković) i ja smo išli na pecanje. Ima u okolini Niša lepih jezera, opustimo glave. Kako je počelo da biva hladnije, okrenuo sam se drugom hobiju. Počeo sam da slikam, još se tražim, ne znam u kom ću pravcu. Radim pejzaže, sve – zaključio je Bosić.