Stevanović: Šampionski gen tera nas da damo maksimum

U srpskom sportu, od košarkaške klupe izazovnija je samo - vaterpolo. Trofejnu salu godinama su peharima popunjavali mnogi treneri i igrači, ipak, u centru pažnje su oni što su nekad bili u bazenu, a danas se bave strukom. Sjajan primer: Uroš Stevanović!

Selektor reprezentacije Srbije pre državnog tima trofeje je osvajao na klupskom nivou. Od Partizana i „naslova” prvaka Evrope u svojstvu pomoćnog trenera crno-belih, do odlaska u Kragujevac gde je nastavio da beleži sjajne rezultate. Misiju uspeha posle titula u Regionalnoj i Superligi Srbije produžio je s Delfinima, od 2022. kao naslednik Dejana Savića.

I ranije je bio u stručnom štabu selekcije u koju je s pravom zaljubljena nacija, ali kao jedan od pomoćnih trenera. Pečat uspona: zlato na Olimpijskim igrama u Parizu!

Došli ste na mesto selektora 2022. Reklo bi se, jedna od težih klupa u srpskom sportu?

- Najveći dobitak je taj jednogodišnji put, iskustvo koje nema cenu. Svi zajedno, počevši od stručnog štaba pa do igrača sad su zreliji, pametniji, bolji. Ne ponavljano greške koje smo pravili na početku. Napredujemo i usavršavamo se svakodnevno, kako bismo bili spremniji za naredni ciklus i bili dodatno konkretni - ističe na početku razgovora za Sportski žurnal Uroš Stevanović.

Preuzeli ste reprezentaciju posle dužeg perioda bez trofeja. Koji su bili ciljevi u tom trenutku?

- U vreme kad sam došao na klupu niko nije verovao u uspeh. Jedini cilj koji sam imao bio je da se kvalifikujemo na Olimpijske igre. Posle Svetskog prvenstva u Fukuoki 2023. na kom sam vodio prvi put ekipu bili smo četvrti. Ambicije su posle toga bile sve veće. Ipak, sumnja i nezadovoljstvo dogodili su se posle eliminacije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Hrvatskoj i na Svetskom prvenstvu u Dohi. Moram zato da istaknem - u uspeh su verovali jedino Viktor Jelenić, Jugoslav Vasović i igrači, zajedno sa stručnim štabom.

Bilo je potrebno vreme da ekipa „klikne”. Koji biste trenutak istakli kao presudni?

- Posle poraza od Mađarske u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Hrvatskoj. Iz današnje perspektive, ta utakmica najviše nam je značila. Ono što je dodatno doprinelo osvajanju najsjajnijeg odličija bilo je u vidu igrača - povratak Miloša Ćuka i Nikole Dedovića. Zahvaljujući njima, dobili smo ono što nam je nedostajalo u samom bazenu, ali i van njega.

Stručni štab uspešno je prebrodio izazove i postavljene zadatke. Kolika je važnost, uslovno rečeno, ljudi iz senke koji pomažu selektoru?

- Nemerljiva. Oni su, nažalost, u senci, kao što sam ja ranije bio dok sam bio deo stručnog štaba. Trudio sam se i trudiću se da istaknem njihovu ulogu i pre nego što se zahvalim igračima. U situaciji u kojoj se nalazila reprezentacija i posao koji su uradili u proteklih godinu dana je neverovatan. Dajana Zoretić, Stefan Ćirić, Darko Bilić, Miloš Ostojić, Andrija Gerić, Vladimir Radović, Aleksa Nikolić, Ivan Marjanović i Nikola Repac pisali su istoriju i njihova imena će da ostanu zapisana kao zlatna u večnosti i istoriji srpskog i svetskog vaterpola.

U Pariz vas je ispratio jedan novinar i manje nepoverenje javnosti. Koliko vam je značio rad u tišini za dalji uspeh?

- Pitanje koje mi se svakodnevno postavlja. Razumem da je javnost zainteresovana jer i obični prolaznici u svojim čestitkama ističu da nisu verovali i pričaju o čudu. Verovatno da su i novinari bili vođeni time, pa su na neki način kreirali takvo mišljenje. S druge strane, ekipa sama projektuje atmosferu i razmišljanje kako pristupa utakmici. Verujemo u sebe i svoj rad, kao i u ambicije koje su bile najveće i kad nisu bile opravdane rezultatima. Tako smo vaspitani i učeni, u srpskom vaterpolu jednostavno ne može drugačije.

Srbije nije odmah počela da beleži sjajne rezultate. Šta je, zapravo, bila realnost Delfina?

- Rezultati s prethodnih takmičenja nisu bili realni, kao što nije bilo ni da se nastavi uspeh prethodnih generacija. Može se reći da je realnost bila negde između. Međutim, šampionski gen utkan u nas od prvog koraka, zaveslaja u bazenu uvek te tera preko granice maksimuma. Uspeh je prolazan, ali najvažnije je da si potpuno posvećen i dao si dao sve od sebe, kako bi bio čist pred sobom i timom.

U redovima olimpijskih šampiona i dalje se priča o čuvenom govoru Novaka Đokovića. Da li je stručni štab bio deo toga?

- To znaju samo igrači, nismo bili deo tog prijateljskog razgovora. Znam samo da su im oči bile jasnije, brade podignute.

Meč protiv Grka bio je stresan i za gledanje?

- Na svakom takmičenju, četvrtfinale je najvažniji meč. Za njega smo se spremali od februara i Svetskog prvenstva Dohi. Mislim da je naš meč sa Grčkom možda i najbolji na OI, bili smo spremni u svakom smislu i trebalo je ranije da damo gol za trijumf. A, pogodak Nikole Jakšića svi će da pamte do kraja života i kao i gde su i s kim gledali utakmicu.

Sa strane, polufinale i finale na OI bilo je rutina za vaše izabranike. Kako ste se vi spremali za završnicu?

- Možda su se obe utakmice gledaocima tako učinile, ali niko od nas nije se opustio, niti je pokušao i pored kontrole koje smo imali tokom većeg dela meča. Stvarno smo se ponašali i igrali kako se zahteva kad se dođe do polufinala i finala Olimpijskih igara. Fokusirani maksimalno, spremni u svakom segmentu. Smatram da to mora da nam bude zvezda vodilja u narednom periodu i kako treba da izgledamo.

Avgust mesec doneo je treću olimpijsku medalju Srbije u nizu u vaterpolu. Koliko će pomoći nova lica u reprezentaciji da se glad za trofejima nastavi?

- Sigurno da moramo da se dodatno unapredimo i usavršavamo. Krenuvši od taktike, sastava, stručnog štaba i samog rada. Kolike će promene da budu u reprezentaciji, to ćemo da vidimo, ali jedno je sigurno - neću da gledam godine igrača, već ko je u datom momentu bolji završiće na spisku. Na igračima je da kroz rad i igre u klubu zasluže poziv, na pripremama da izbore mesto za konačni spisak koji vodi na takmičenja.

Srbija i Mađarska su jedine dve reprezentacije sa tri zlata u nizu. Najavljujte li četvrtu za Srbiju u Los Anđelesu?

- Imamo obavezu i zadatak prema nama samima da radimo i sanjamo još jedan veliki podvig. U ovom slučaju, zlato u u Los Anđelesu 2028 - podvlači Uroš Stevanović.