Vekovni san – drugi deo

Poslednje dve sezone u najvišem rangu, Miloš Ristić je starter Radničkog 1923. Na stadion „Čika Dača” stigao je na poziv sportskog direktora Slavka Perovića, odnosno, tadašnjeg šefa stručnog štaba Dejana Joksimovića, prethodno - branio je boje užičke Slobode. Time je nastavio sticanje iskustva na superligaškim terenima, s obzirom na to da je dve sezone igrao u lučanskoj Mladosti, klubu u kome je prošao dobar deo omladinskog staža.

- Fudbalom sam počeo da se bavim u sedmoj godini u rodnoj Požegi i normalno je da mi je prvi klub bio Sloga, u kojoj sam igrao do kadetskog uzrasta, da bih se potom preselio u obližnje Lučane. Nisam se odmah izborio za status prvotimca, vraćao sam se kao pozajmljeni igrač u Požegu, jednu i po sezonu proveo i u lajkovačkom Železničaru. Prvi gol u Super ligi postigao sam na meču sa OFK Bačkom, u kome smo u Lučanima slavili 5:0. Sigurno da mi je taj pogodak ostao u sećanju, samim tim što je prvi - istakao je „poslovođa” tima iz srca Šumadije.

Ni dolazak u Kragujevac nije bio suviše obećavajući, prvenstveno zbog povrede koju je Ristić zadobio na prvoj prijateljskoj utakmici s Napretkom. Usledila je pauza od dva meseca, ali je po oporavku brzo zauzeo mesto u prvoj jedanaestorici i već je nakupio 51 meč u crvenom dresu.

- Imao sam nekoliko ponuda, ali sam se odlučio za Radnički 1923 i s vremenske distance napravio pravi izbor, koji može samo da doprinese razvoju karijere. Počeo sam da igram u negativnoj seriji posle koje smo zauzimali poslednje mesto, ali dobar i predan rad svakoga od nas omogućio nam je plasman u evropsko takmičenje. Drago mi je što sam bio deo generacije koja će sigurno da ostane upamćena po tome što je ostvarila vekovni san navijača i ljubitelja fudbala u Kragujevcu.

Miloš ističe da mu je sadašnja pozicija zadnjeg veznog nešto što mu najviše odgovara, u mlađim kategorijama bio je i istureniji, igrao čak i kao desnokrilni napadač.

- Zahtevna i odgovorna pozicija, između odbrane i napada. Grešaka ne sme da bude, mora me biti svuda po terenu, da pomognem defanzivcima, ali i priključim se napadu kad je potrebno. Iziskuje maksimalnu pripremljenost, izuzetno zalaganje i veliku borbu. Ostala mi je u sećanju utakmica iz prošle sezone kad smo u Bačkoj Topoli poraženi od TSC-a (3:4), konstantno smo bili u prilici da „jurimo” prednost rivala, izmereno mi je da sam pretrčao 14 kilometara u prilično jakom tempu. Osećao sam se iscrpljeno, kao nikada do tada u karijeri.

Navijači i svi kojima je Radnički 1923 u srcu priželjkuju da Ristić krene i ka protivničkom golu, očekujući razoran šut s distance, koji zna da napravi probleme golmanima.

- Sve zavisi od protivnika i koliko mi ostavljaju prostora da se pridodam završnoj trećini. Šut mi je nekako urođen, kao mlađi znatno sam više vežbao završnicu. Volim i ne bežim od toga da preuzmem odgovornost i kad su jedanaesterci u pitanju, pogodio sam u 86. minutu za pobedu u duelu s Vojvodinom, nemam problem s pritiskom koji donosi takva situacija. Upravo mi je taj gol, bez obzira što sam ga postigao s bele tačke, najdraži u karijeri.

Na mali odmor između dva dela sezone Kragujevčani su otišli s petog mesta i 31 bodom. Rezultat koji zadovoljava, ali  bilo je prilika i za čvršći priključak sa ekipama iz vrha.

- Zadovoljan sam plasmanom, imali smo težak početak sezone, ispadanje od Mornara u Ligi konferencije uspeli smo da izbacimo iz glava i kad smo se psihološki  stabilizovali počeli da ređamo dobre rezultate. Sigurno je da smo mogli više, ali i pored toga verujem u ekipu, stručni štab i saigrače da u nastavku možemo da ponovimo ostvarenje iz prošle sezone i ponovo se plasiramo u Evropu.

Posle naporne jeseni odmor je dobro došao, po ustaljenoj praksi usledio je povratak u rodnu Požegu i pridruživanje porodici, sestri Dušici i majci Milevi.

- Bez obzira što u Kragujevcu imam dobre uslove, uvek nedostaje mamina kuhinja, atmosfera koja krasi porodičan dom. Značajna za fudbalski razvoj je i podrška koju sam konstantno imao od majke i sestre, te se trudim da se dobrim igrama odužim, zahvalim – završio je Ristić.