Šulc: Novi Beograd nas nije potcenio

Kristian Šulc (24), gol-mašina Crvene zvezde i sa 39 preciznih hitaca najbolji strelac jesenjeg dela Premijer lige!

Idealan sagovornik uoči nastavka borbi za bodove: zvezda regionalnog takmičenja i, nesvakidašnje, u „finišu” 2024. autor čak osam pogodaka (plus jedan pri izvođenju peteraca) protiv Primorja u Rijeci. Malo li je?!

Karijeru je započeo u Vojvodini, put ga je, zatim, vodio u Šabac i Kragujevac, trenutno -„kruni” drugi mandat u crveno-beloj kapici. Aktuelna sezona najbolja mu je u karijeri, redovno trese mreže i predstavlja strah i trepet za golmane. Aleksandar Filipović s pravom mu je namenio ulogu predvodnika, prvak Evrope iz 2014. ponovo sanja velike snove!

Za vaterpolo ste se zainteresovali u dečijim danima. Zbog čega?

- Ne mogu reći da mi je vaterpolo bio nametnut, kao mali mnogo sam voleo da šutiram lopte. Prevashodno, igram fudbal, generalno, bavim se sportom. Osim toga, važan uticaj imao je i otac, trener u Vojvodini. Mnogo vremena proveo sam s njim na bazenu, tamo me je čuvao i brinuo o meni. Od četvrte, pete godine sam u vodi, brzo sam naučio da plivam. Ponavljam, nije bilo nametnuto, dopalo mi se. Krenuo sam na treninge, plivanje, pa vaterpolo – otvara dušu Kristian Šulc, leptirića u stomaku pri sećanju na novosadske dane.

Posle igara u matičnoj Vojvodini, usledio je poziv Crvene zvezde predvođene Dejanom Savićem. Kako je izgledao dolazak u Beograd?

- U Novom Sadu proveo sam veći deo karijere. Kad sam postao punoletan, stigao je poziv beogradskih crveno-belih, u doba kad je trener bio Dejan Savić. Najveća želja bila mi je da dođem u Zvezdu! Potpisao sam ugovor na tri godine.

Imali ste mnogo trenera u karijeri. Ipak, rad sa Savićem nameće se kao poseban.  Kako sad gledate na taj period?

- Savić je ostavio veliki utisak na mene. Imao sam 18 godina i u glavi - haos. Nije odmah sve išlo kako treba. U Beograd sam došao s povredom, pedeset dana van bazena. Međutim, prebrodio sam to. Mi, mlađi, gledali smo u Dekija sa strahopoštovanjem. Mnogo je uticao na mene, skroz mi promenio razmišljanje, ulio samopouzdanje. Na žalost, saradnja nije dugo trajala, svega tri meseca. Ko zna kojim bi tokom išla moja karijera da je Savić ostao?

Igrali ste u jakim srpskim klubovima (Radnički, Šabac). Gde ste, izuzev Crvene zvezde, najviše napredovali?

- U Kragujevcu sam vratio pobednički mentalitet, koji sam izgubio u jednom momentu u karijeri. Period među Šumadincima stvorio mi je drugu sliku o vaterpolu, mnogo sam naučio. Možda je to bilo presudno da ljudi na mene počnu da gledaju kao na drugačiju ličnost, da nisam više dete i da sam spreman da preuzmem odgovornost, podnesem pritisak i ulogu lidera.

Vratili ste se, ipak, u Crvenu zvezdu. Šta je bilo presudno?

- Burno leto, posebno na transfer pijaci. Dobio sam vrlo dobru ponudu, malo je nedostajalo da napustim Srbiju i pređem u italijansku Ortiđu. Svideo mi se projekat, mlada ekipa, dobar trener. Pored toga, želja da vidim šta mogu da pokažem u inostranstvu. Međutim, Crvena zvezda je imala veći projekat i nadam se da će to da se ostvari.

Kako gledate na rezultate u prvom delu sezone i koliko mogu crveno-beli?

- Niko od nas nije očekivao rezultate koje beležimo u poslednje vreme. Verovao sam od početka da možemo da imamo dobru sezonu. Vaterpolo više ne ide u smeru poimence, ko je kakav. Menjaju se pravila, dolaze novi momci. Potrebno je da veruju u nas i rezultat će da dođe. Savladali smo pobednike Kupa Crne Gore (Primorac) i Hrvatske (Jug), na žalost - naš nismo osvojili. Očekujem da u nastavku sezone obezbedimo opstanak, za kasnije – videćemo.

Kako sarađujete s trenerom Aleksandrom Filipovićem?

- Kod Aleksandra uvek sam dobijao priliku i poverenje, podršku za sportsko deo. I za to sam mu, zaista, zahvalan.

U finalu Kupa Srbije, na izuzetno zanimljivom F4 u Šapcu, Novi Beograd slavio je posle velike borbe 7:6?

- Novobeograđani nas nisu potcenili, znam sigurno. Startovali su maksimalno fokusirani, brzo poveli 2:0, usledio je naš preokret (5:3). Kasnije, u nastavku smo dali samo gol?! Prevagnule su veća rotacija i fizička sprema, ali ne bih rekao da je svežina rivala bila odlučujuća. Pali smo fizički, potom i na polju koncentracije kad smo primili dva brza gola. Presudile su nijanse. Vladimir Mišović je fenomenalno branio, ali...  Krivo nam je, međutim, Novi Beograd je zaslužio pobedu.

Kristian Šulc je, u svakom slučaju, otkrovenje 2024/25?

- U Kragujevcu sam vrlo uspešno završio prethodnu sezonu, s dobrom igrom i golovima. Imao sam dobar osećaj i pred povratak u glavni grad. Kako se „gradila” priča, ne mogu da kažem da mi je bila namenjena uloga lidera, ali sve je vuklo ka tome. Svi su mi pružali podršku, od trenera, do igrača. Sigurno da mi je to mnogo pomoglo na polju vere u sebe, da preuzmem  odgovornost u bitnim situacijama i smatram da se dobro snalazim.

Šta bi vas zadovoljilo na klupskom planu?

- Voleo bih da uđemo u finale Superlige i, ako postoji mogućnost, osvojimo i trofej! Ambiciozno, ali – zašto da ne? U Regionalnoj ligi da budemo, kao i sada, u prvih šest... Izvodljivo je ako nastavimo u ritmu s kraja 2024.

Lično?

- Ne razmišljam o sledećem klubu, ili šta će da se dešava za nekoliko meseci. Biće vremena za tako nešto. Najveća želja u 2025? Poziv i igra za reprezentaciju Srbije, o čemu sanjam odmalena – zaključio je Kristian Šulc, vaterpolista u trendu, bez sumnje – kadar za velika dela.