Кристиан Шулц (24), гол-машина Црвене звезде и са 39 прецизних хитаца најбољи стрелац јесењег дела Премијер лиге!
Идеалан саговорник уочи наставка борби за бодове: звезда регионалног такмичења и, несвакидашње, у „финишу” 2024. аутор чак осам погодака (плус један при извођењу петераца) против Приморја у Ријеци. Мало ли је?!
Каријеру је започео у Војводини, пут га је, затим, водио у Шабац и Крагујевац, тренутно -„круни” други мандат у црвено-белој капици. Актуелна сезона најбоља му је у каријери, редовно тресе мреже и представља страх и трепет за голмане. Александар Филиповић с правом му је наменио улогу предводника, првак Европе из 2014. поново сања велике снове!
За ватерполо сте се заинтересовали у дечијим данима. Због чега?
- Не могу рећи да ми је ватерполо био наметнут, као мали много сам волео да шутирам лопте. Превасходно, играм фудбал, генерално, бавим се спортом. Осим тога, важан утицај имао је и отац, тренер у Војводини. Много времена провео сам с њим на базену, тамо ме је чувао и бринуо о мени. Од четврте, пете године сам у води, брзо сам научио да пливам. Понављам, није било наметнуто, допало ми се. Кренуо сам на тренинге, пливање, па ватерполо – отвара душу Кристиан Шулц, лептирића у стомаку при сећању на новосадске дане.
После игара у матичној Војводини, уследио је позив Црвене звезде предвођене Дејаном Савићем. Како је изгледао долазак у Београд?
- У Новом Саду провео сам већи део каријере. Кад сам постао пунолетан, стигао је позив београдских црвено-белих, у доба кад је тренер био Дејан Савић. Највећа жеља била ми је да дођем у Звезду! Потписао сам уговор на три године.
Имали сте много тренера у каријери. Ипак, рад са Савићем намеће се као посебан. Како сад гледате на тај период?
- Савић је оставио велики утисак на мене. Имао сам 18 година и у глави - хаос. Није одмах све ишло како треба. У Београд сам дошао с повредом, педесет дана ван базена. Међутим, пребродио сам то. Ми, млађи, гледали смо у Декија са страхопоштовањем. Много је утицао на мене, скроз ми променио размишљање, улио самопоуздање. На жалост, сарадња није дуго трајала, свега три месеца. Ко зна којим би током ишла моја каријера да је Савић остао?
Играли сте у јаким српским клубовима (Раднички, Шабац). Где сте, изузев Црвене звезде, највише напредовали?
- У Крагујевцу сам вратио победнички менталитет, који сам изгубио у једном моменту у каријери. Период међу Шумадинцима створио ми је другу слику о ватерполу, много сам научио. Можда је то било пресудно да људи на мене почну да гледају као на другачију личност, да нисам више дете и да сам спреман да преузмем одговорност, поднесем притисак и улогу лидера.
Вратили сте се, ипак, у Црвену звезду. Шта је било пресудно?
- Бурно лето, посебно на трансфер пијаци. Добио сам врло добру понуду, мало је недостајало да напустим Србију и пређем у италијанску Ортиђу. Свидео ми се пројекат, млада екипа, добар тренер. Поред тога, жеља да видим шта могу да покажем у иностранству. Међутим, Црвена звезда је имала већи пројекат и надам се да ће то да се оствари.
Како гледате на резултате у првом делу сезоне и колико могу црвено-бели?
- Нико од нас није очекивао резултате које бележимо у последње време. Веровао сам од почетка да можемо да имамо добру сезону. Ватерполо више не иде у смеру поименце, ко је какав. Мењају се правила, долазе нови момци. Потребно је да верују у нас и резултат ће да дође. Савладали смо победнике Купа Црне Горе (Приморац) и Хрватске (Југ), на жалост - наш нисмо освојили. Очекујем да у наставку сезоне обезбедимо опстанак, за касније – видећемо.
Како сарађујете с тренером Александром Филиповићем?
- Код Александра увек сам добијао прилику и поверење, подршку за спортско део. И за то сам му, заиста, захвалан.
У финалу Купа Србије, на изузетно занимљивом Ф4 у Шапцу, Нови Београд славио је после велике борбе 7:6?
- Новобеограђани нас нису потценили, знам сигурно. Стартовали су максимално фокусирани, брзо повели 2:0, уследио је наш преокрет (5:3). Касније, у наставку смо дали само гол?! Превагнуле су већа ротација и физичка спрема, али не бих рекао да је свежина ривала била одлучујућа. Пали смо физички, потом и на пољу концентрације кад смо примили два брза гола. Пресудиле су нијансе. Владимир Мишовић је феноменално бранио, али... Криво нам је, међутим, Нови Београд је заслужио победу.
Кристиан Шулц је, у сваком случају, откровење 2024/25?
- У Крагујевцу сам врло успешно завршио претходну сезону, с добром игром и головима. Имао сам добар осећај и пред повратак у главни град. Како се „градила” прича, не могу да кажем да ми је била намењена улога лидера, али све је вукло ка томе. Сви су ми пружали подршку, од тренера, до играча. Сигурно да ми је то много помогло на пољу вере у себе, да преузмем одговорност у битним ситуацијама и сматрам да се добро сналазим.
Шта би вас задовољило на клупском плану?
- Волео бих да уђемо у финале Суперлиге и, ако постоји могућност, освојимо и трофеј! Амбициозно, али – зашто да не? У Регионалној лиги да будемо, као и сада, у првих шест... Изводљиво је ако наставимо у ритму с краја 2024.
Лично?
- Не размишљам о следећем клубу, или шта ће да се дешава за неколико месеци. Биће времена за тако нешто. Највећа жеља у 2025? Позив и игра за репрезентацију Србије, о чему сањам одмалена – закључио је Кристиан Шулц, ватерполиста у тренду, без сумње – кадар за велика дела.
У РЕПРЕЗЕНТАТИВНОЈ ФОРМИ
Сваки добар играч нада се позиву у репрезентацију. Очекујете ли да будете на селекторовом списку у наредном периоду?
- То ми је највећа жеља у каријери. Волео бих да заиграм за репрезентацију у што скоријем периоду. Сад, кад ће да дође, да ли током ове сезоне или наредне - видећемо. Тренутном формом сигурно да имам шансу да се надам позиву. Урош Стевановић и ја се дуго познајемо, надам се имену на списку, све зависи од моје игре и селекторових планова – живи за дан кад ће да постане Делфин Кристиан Шулц.
ПАЖЊА, ВУК МИЛОЈЕВИЋ
Кога видите као адуте репрезентације Србије у наредних неколико година?
- Споменуо бих Мишовића, затим и Василија Мартиновића, сасвим заслужено добио је важну улогу у Новом Београду. Ту је и Звездино дете Вук Милојевић. Истакли су се и млади центри Страхиња Крстић и Богдан Гавриловић, озбиљни потенцијали – истиче Шулц.
САВИЋ ИЛИ СТЕВАНОВИЋ, ПИТАЊЕ ЈЕ САД
Имали сте прилику да сарађујете с двојицом трофејних српских тренера - Дејаном Савићем и Урошем Стевановићем. Колико се разликују у начину размишљања?
- Различите особе, две филозофије. Обојица имају велике резултате, као што је злато на Олимпијским играма. Стевановићу су били неопходни време и поверења како би дошао до жељеног успеха и стварања квалитетне игре. Успех из Париза плод је свега наведеног. Деки је много више прошао као играч, зна неке финесе баш због тог пређашњег искуства. Стевановићу, наравно, не мањка знања, вредно је радио и учио од других, у Партизану код Игора Милановића. На крају дана, не могу да их поредим, дефинитивно најбољи тренери који су ме до сада тренирали – сипа комплименте Звездин голгетер.
РАДНИЧКОМ И СПЛИТУ ПО ШЕСТ
Мрежу Приморја за 32 минута затресли сте осам пута, при извођењу петераца још једном. Који вам је био рекорд пре Ријеке и чувене Кантриде?
- Против Радничког, такође средином децембра 2024, постигао сам шест голова, 2018. у Звездином дресу против Сплита исто толико. На клупи је био Дејан Савић – плови драгим успоменама ватерполиста разорног шута, персона нон-грата у очима голмана.
МОРАМО ДА БУДЕМО СРЕЋНИ ШТО ИМАМО НАЈЈАЧУ ЛИГУ НА СВЕТУ
Регионалну Премијер лигу бије глас једне од најјачих у Европи?
- Никад нисам играо јаче такмичење. Сви морамо да будемо срећни и почаствовани што имамо тако јаку лигу. По мени, најјаче ватерполо такмичење на свету! Свака утакмица је неизвесна, ни на једном гостовању није лако, бодови се тешко освајају, иако понеке убедљиве победе стварају утисак да је било рутински – подвлачи Шулц.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
