Veliki Dejan Milojević ponovo na centru

Šta to beše smeh? Način za ispoljavanje pozitivnih emocija ili uobičajni odbrambeni mehanizam u teškim situacijama?

Iskren osmeh, praćen junačkim ponosom u grudima... Da li se maskirao i evoluirao u latentno – pokvaren? Diskutabilno.

Osmeh sa kristalno primetnim ukazom na dobrotu čovekove duše? Nažalost, sigurno je nestao u praskozorje sumorne serede 17.1.2024. odlaskom Dejana Milojevića.

Godinu dana kasnije – sećanje ne bledi, već pojačava utisak veličanstvene osobe velikog srca. Košarkaški život je proveo na centru, vodio iscrpne borbe sa rivalima i na golemim leđima ponosno nosio prezime. Za života, veoma kratkog, uspeo je što pojedini nisu ni za duplo više -  podario sijaset oplemenjujućih lekcija, formirao zdravu porodicu i likom i delom blagoslovio mnoge asove igre pod obručima. Stoga, sinoć je u Beogradskoj areni održan svojevrsan simbolični pomen. Centar terena je umesto grba Partizana sadržao dres „grande Dekija“ , prvotimci ekipe iz Humske su na poleđini odora nosili prezime „Milojević“, dok su navijači porukom – „Bio si mi sve #13“ upriličili tužan događaj.

Pokazali su koliki je trag ostavio u svetu i članovi Golden stejta, ali... Šta sa trenutne vremenske distance uopšte smemo reći o, od milošte zvanom, Miloju? Da li dovoljno zrelo možemo spoznati atribute i beskonačno dubok jaz napravljen preranim odlaskom?

Pritiskanjem virtuelnih slova misli nalik projektilima lete kroz moždane šupljine, ali sa istim predznakom – zašto nam je život podelio gorku pilulu naprasne tuge? Zbog čega vedrog virtuoza nismo videli na klupi reprezentacije, nasmejanog sa bližnjima?

... previše pitanja bez odgovora. Ko zna koliko će još vode proteći u procesuiranju. Ostaje nam jedino da SVAKODNEVNO kroz anegdote i životno krucijalne poruke u amanet održavamo nasleđe Dejana Milojevića, a do sledeće godišnjice možda i spoznamo delić briljantne ličnosti.