Velimirović sanja klub i minutažu

Boris Velimirović je jesenji deo prvenstva počeo kao član Inđije, čiji je deo bio tokom prvih šest kola, bez upisanih minuta. U potrazi za njima, pred sedmu rundu zadužio je opremu GFK Dubočice, ali situacija se nije promenila, pa ni u preostalih 13 utakmica, do kraja prvog dela takmičenja, nije dobio priliku. Zbog takve sutuacije otisnuo se u inostranstvo, ne bi li se vrednim radom izborio za novi angažman i još važnije - minutažu.

- Trenutno sam u Češkoj, u kampu prvoligaške ekipe, a dospeo sam posle isteka kratke saradnje sa GFK Dubočicom. Uprkos svemu, marljivo radim i nestrpljivo očekujem da mi se, posle nekog vremena, posreći i dobijem poziv iz Srbije. Želja mi je da ostanem u našem fudbalu i vratim se tamo gde smatram da pripadam, a to je mesto pred golom neke prvoligaške ili superligaške ekipe, što mislim da zaslužujem posle svega pruženog za 23 godine – kaže Velimirović.  

Podsetio je i na tok turbulentne karijere.

- Rođen sam u Valjevu gde sam i počeo da se bavim fudbalom. Uz pomoć oca, karijeru sam nastavio među omladincima Mačve, a zatim i Kolubare, koja mi je pružila priliku da upušem debitantske minute u seniorskoj konkurenciji. Kasnije me put, umesto u Kragujevac, odakle sam imao poziv čelnika kluba, odveo podno Golije i zadužio sam opremu Javor Matisa. Pružio mi je priliku da zabeležim prve superligaške minute, i to protiv Crvene zvezde. Posle godinu i po dana napustio sam Ivanjičane i prešao u Inđiju, koja je tad važila za jednog od najozbiljnijih kandidata za Super ligu. Početak saradnje bio je dobar, ali odbijanje da produžim saradnju, rezultiralo je time da izgubim mesto u startnom timu. Zbog toga sam bio prinuđen da potražim novi klub i početkom juna dobio sam poziv OFK Vršca, kad je Igor Savić preuzeo ekipu, ali nismo pronašli zajednički jezik. Odlučio sam se, posle svih ponuda koje sam imao tokom leta, da poslednjeg dana prelaznog roka potpišem za GFK Dubočicu. U Leskovcu, usled spleta okolnosti, nisam dobio minutažu – istakao je Velimirović.