Draganu Okuki minula godina odnela je najužeg člana porodice. Zato i ne čudi što se nada i veruje da će Nova godina i njemu i svim našim čitaocima podariti radosne trenutke.
Dok su sneg i ledene ploče svuda oko nas, jedno fudbalsko i ljudsko srce isejava toliko topline da čoveka i pre svake priče navodi na zaključak: život ima smisla! Ima i onda kada nam taj život pokaže svoju i levu i desnu stranu: i radost i tugu, i sjaj i sivilo, i optimizam i beznađe. Živ se čovek na sve navikne. A naša navika je, da i u Novoj godini razgovaramo sa velikanima fudbalskom sporta. Dragomir Okuka jedan je od njih.
Rođen je 2.aprila 1954.godine u Nevesinju. S vremena na vreme poseti rodbinu, obiđe grobove usnulih roditelja u Hercegovini.
- Tamo dolazim sve ređe, ali dok su roditelji bili živi često sam bio u Nevesinju. Sada imam samo sestru. Odem do Nevesinja, pa svratim do Mostara i vidim se sa drugarima sa kojim sam nekada igrao u Veležu. Odem do Trebinja, supruga mi je iz Dučićevog grada. Dakle, jednom godišnje obiđem Hercegovinu. I uvek se lepo osećam tamo - priča Okuka.
Dragomir je nosio dres Veleža iz Nevesinja, zatim mostarskog Veleža, Leotara i švedskih klubova Orebro i Matal.
- Najteže, ali i najlepše je bilo izboriti se za dres Veleža iz Mostara. Bilo je prijatno i u Trebinju, godinu dana sam bio pozajmljen igrač. Ipak, najprijatnije mi je bilo u Veležu, jer sam dug period proveo u tom klubu, sve do 1985. kad sam otišao u Švedsku. Dakle, jedna godina provedena u Leotaru i isto toliko u vojničkim redovima, sve ostalo do pečalbe bilo je u mostarskom Veležu. Zahvatio sam nekoliko generacija da igram sa njima. To je najlepši deo moje karijere.
Verovatno je neki poraz ili neosvojeni trofej umeo da boli i peče.
- Dok sam bio u Leotaru proglašen sam za najboljeg igrača zapadne grupe Druge lige. Peklo me je i to da je Velež igrao dobro, ali da nismo uspeli da budemo šampioni. Dva puta smo ostali bez titule, izgubivši na gol-razliku u onoj dragoj Jugoslaviji. Fino je bilo da smo igrali finale kupa 1981. Dao sam odlučujući gol i pobedili smo Željezničar. Sa 32 godine otišao sam u Švedsku. Tamo sam proveo pet godina, odigrao fenomenalno. U mojoj karijeri bilo je daleko više prijatnih nego loših trenutaka.
Čast i Nevesinju i Trebinju i lepoj Švedskoj, ali utisak je da je Velež njegovo srce ščepao. Sa njim je Okuka osvojio Kup Jugoslavije 1981. Prema ličnom priznanju, u vreme derbija Real – Barselona, radije pogleda meč Veleža i Zrinjskog. Da je ponosan na izdanja Mostaraca protiv Borusije iz Dortmunda, da se i danas greje na vatri pobeda protiv Crvene zvezde i Hajduka od po 5:0.
- Došao sam u Velež kada su Bajević, Marić i Vladić odlazili u inostranstvo. Kasnije su se vratili, pa sam igrao sa njima. Stvarala se nova generacija gde su bili Matijević, Slišković, Đurasović, mlađi Hadžiabdić, Kalajdžić, Halilhodžić, Vukoje, pokojni Skočajić, ja... I dok sam bio u Švedskoj, kad su igrali Tuce, Kajtaz, Jurići, Karabeg, Gudelj... Velež je imao odlične rezultate. Prvi put izgubimo bitku sa Hajdukom na gol- razliku, a drugi put krajem osamdesetih godina od Crvene zvezde. Velež je bio popularan i omiljen klub. Dobijemo Hajduk i Zvezdu u Mostaru sa po 5:0, pobedimo Zvezdu u Beogradu sa 3:0, zagrebački Dinamo poražen je sa 9:2 itd. Međutim, gubili smo šampionate jer smo bili „seljačka” ekipa. Palili smo se na Zvezdu, Partizan, Hajduk i Dinamo, a protiv banjalučkog Borca odigrali smo u Mostaru nerešeno, kao i protiv Čelika, Olimpije, Vardara u Skoplju. Za utehu, osvojili smo kup, prve godina posle Titove smrti. Bilo je 50.000 ljudi na utakmici u Beogradu. Kasnije je moj Velež osvojio i drugi trofej 1986. protiv zagrebačkog Dinama. Vredelo je tada igrati, takmičenje je bilo jako, stadioni puni.
Dragomir Okuka je igrao za Orebro i Matalu, ističe da mu je u Švedskoj bilo predivno.
- Za tih pet godina postigao sam 50 golova u dva kluba. Pri kraju su mi nudili da ostanem kao igrač-trener, u to vreme to je bila engleska moda. Međutim, dobio sam iz Veleža poziv da se vratim u Mostar i budem direktor kluba. Završio sam pravo još dok sam igrao fudbal. Vratio sam se u Velež, ali sve je kratko trajalo. Nažalost, došlo je do rata. Tad je bilo nešto veliko biti direktor Veleža. Mogao si biti predsednik Komiteta i na čelu grada Mostara, ali biti direktor Veleža u to vreme bilo je nešto veliko. Ja sam se pod tim utiskom vratio. Nažalost, nije to dugo trajalo.
ŽAL ZA A REPREZENTACIJOM SFRJ
Dragan Okuka upisao je i devet utakmica za mladu i olimpijsku reprezentacije Jugoslavije, ali nedostaju utakmice za A tim.
- Čast svim saigračima iz Veleža, ali tri ili četiri godine igrao sam fenomenalno. Na moju nesreću, na toj poziciji igrali su veliki Safet Sušić, Vladimir Petrović Pižon, Zlatko Vujović, Sarajlić iz tuzlanske Slobode... Kao neku utešnu ulogu Miljan Miljanić dao mi je kapitensku traku mlade reprezentacije. Bio sam kapiten Predragu Pašiću, Đurovskom, Tomislavu Ivkoviću, Avdi Kalajdžiću... Ostao je žal sa A timom, ali za mene su to bili bolji igrači i zasluženo su bili ispred mene. Zadovoljio sam se kapitenskom ulogom u mladoj reprezentaciji. Šteta što smo u polufinalu zaustavljeni od SSSR.
TITULA SA OBILIĆEM MI JE DONELA VIŠE ŠTETE
Trenersku karijeru započeo je u Bečeju, nastavio u Čukaričkom, pa prešao u Obilić. Bio je šampion SR Jugoslavije, kao dokaz da je moguće bilo biti bolji od Zvezde i Partizana. Vitezovi sa Vračara tada su dominirali.
- Zvezda i Partizan su u svim segmentima bili bolji. Sve se vezalo za Arkana da je on sve sređivao i završavao. Arkan je smenio sedam trenera, a ja sam proveo 11 meseci. I posle mene smenio je trojicu trenera. Kasnije sam otišao u Legiju iz Varšave. Na moju sreću osvojili smo duplu krunu, a sedam godina pre toga nije bila prvak Poljske. Amortizovao sam tako titulu iz Obilića, Ona mi je više štete donela nego što je donela pozitivnog. Bio sam i trener Čukaričkog, igrali smo u Evropi, kao i sa Bečejom. Ostvario sam se i u inostranstvu, iako me Arkan smenio u Obiliću pred meč sa Bajernom u Minhenu. Dugo sam bio tužan zbog toga. Nisam hteo preći preko nekih stvari, ali on je bio takav. Ipak, osetio sam učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Dragomir Okuka je radio je i u Kini. Godinu 2012.učinio je svojom. Proglašen je za trenera godine u Kini, ali i trenera te godine u Srbiji.
DOBRO DA JE PIKSI OSTAO SELEKTOR
Poznato je da Dragomir Okuka poštuje rad Dragana Stojkovića Piksija. Na putu ka velikom takmičenju isprečio se baraž i dvomeč sa Austrijom.
- Dobro je da je Piksi ostao selektor, a imao je težak period. Obično svi znamo i možemo više od selektora, a realnost je malo drugačija. Pametni ljudi koji vode FSS ostavili su Piksija na mestu selektora. Verujem da će naša reprezentacija uspeti da izbori opstanak u A ligi nacija i izbori učešće na Mondijalu 2026.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
