Miranova mirna luka

Priprema za razgovor sa Miranom Kujundžićem, „kopanje” - od prethodnih intervjua, društvenih mreža, odbojkaških poznanika... Sve je ukazivalo na to da je reprezentativac, baš kao što i njegovo ime odaje, povučen i tih. Odbojkaš visok 1,96 centimtara, onakva sila na terenu, ko bi rekao?

Ni celih pet minuta priče bilo je dovoljno da sve navedeno potvrdi. Miran je zaista smiren i uprkos zavidnoj karijeri, i te kako skroman. U skladu sa temperamentom, iza 27-godišnjaka se krije talentovani muzičar, ali u trci dva hobija pobedila je odbojka.

Onu drugu, „nemirnu” stranu je pretočio na čuveni pravougaonik dužine 18 metara. Eksplozivan i snažan, primač servisa je danas jedan od lidera igre državnog tima, trenutno u odori SKRA Belhatova, a već je „pao” i paraf za sledeću sezonu...

Za seniorski tim plave čete je debitovao 2017. godine, i nije to slučajno bila jedna od posebnih u Miranovoj priči. Tada je u život ušetala Katarina, bivša odbojkašica, kćerka preminulog slavnog atletičara Gorana Raičevića i atletičarke Jelene i sestra bliznakinja Nikole.

Ljubavna priča sa Beograđankom iz poznate sportske porodice je bila na prvi pogled, dovoljno jaka da prebrodi sve izazove koje njihovi poslovi nose i sada žive najlepši san u Belhatovu, zajedno sa naslednicom Teom, rođenom u novembru.

- Jel možemo da pomerimo za pola sata, samo da uspavamo Teu? – zamolio je Miran na početku razgovora.

Održao je obećanje:

- Do sada smo se igrali sa bebom, zaspala je, pa možemo da počnemo.

Prvo i najvažnije, reprezentacija.

- Izazovna je sezona pred nama, igramo Ligu nacija i Svetsko prvenstvo. Dočekali smo da u okviru VNL-a konačno igramo kod kuće u Beogradu, biće uživanje. Što se tiče Svetskog prvenstva, znam da imamo tešku grupu, prilično respektabilnu.

U intervjuu za Sportski žurnal, kapiten Orlova Uroš Kovačević, rekao je da je kod Vas primetio najveći napredak i da vas čeka velika uloga u timu?

- To sam pročitao, mnogo znači kad igrač kao što je Uroš kaže tako nešto. Ima tu još starijih, Luburić, Ivović... Biće oni lideri još koju godinu.  Nisam od onih kako Katarina kaže (smeh), koji vole da se eksponiraju. Ali svaki put dajem maksimum i trudim se da pomognem koliko mogu.

Na mesto selektora je došao George Krecu, Vaš trener u Belhatovu?

- Sigurno će obojici biti lakše, on zna šta može da očekuje od mene, ja sam navikao na njegov sistem rada. Za druge momke će biti potrebno vreme, ali siguran sam da on može da donese nešto novo u našu ekipu, s obzirom na to da je pun energije i voli izazove.

Šta je presudilo da se posle Turske vratite u Poljsku?

- Imao sam ponude da ostanem u Turskoj, pojavile su se neke u Poljskoj... Kad je došao na red SKRA, klub koji su obeležili srpski odbojkaši, pričao sam sa Atanasijevićem, Lisincem, Katićem. Čuo sam samo pozitivne utiske i odlučio. Nisam pogrešio, solidna je sezona i timski i lično.

Da li biste nešto menjali u karijeri?

- Ne. Gradio sam karijeru postepeno. Kada sam odlučio da se bavim odbojkom, otišao sam iz Spartaka u Vojvodinu, zatim u Francusku tri godine. Birao sam sredinu u kojoj ću da igram i nisam preskakao važne korake.

Prošlu godinu obeležilo je učešće na Olimpijskim igrama, ali pre toga težak period za Vas, gubitak tate Zvonka?

- Ta sezona u Istanbulu će mi zauvek ostati u čudnom sećanju, lep grad i život, ali sam više mislima bio kod kuće. Zato nisam uspeo da odigram sezonu kakvu sam želeo, bilo mi je teško da budem fokusiran kada sam saznao da je bolestan. Brzo se sve desilo, iz reprezentacije pravac u klub, samo dva puta sam otišao da ga vidim. Završilo se tako, bilo mi je jako teško, čak sam razmišljao da se odmorim preko leta, ali znao sam da bi on više od svega želeo da me vidi na Igrama. Bila je to i motivacija. Ne prođe dan da ne mislim na njega, mnogo mi nedostaje.

Ipak, mama i brat uspevaju to da nadomeste, zajedno sa Katarinom?

- Oni su mi najveća podrška. Kaća je tu od početka moje profesionalne karijere.

Pitanje kako je počela priča sa lepšom polovinom bila je prava prilika za Katarinu da se oglasi:

- Mart 2017. godine. Još uvek sam bila u Americi, ali sam svako leto dolazila na turnire odbojke na pesku. Poznavali smo se sa društvenih mreža. Primetila sam Miranov talenat, ali nikad nisam mislila da će mi se sviđati neko mlađi. Ušao je u seniorsku reprezentaciju, tim povodom je bio u Beogradu, poslao je prvu poruku, odlučili smo da se vidimo. Za kratko vreme prilično zaljubili. Uspeli smo da „izdržimo” Ameriku narednih pet meseci i na zimu te iste godine počeli smo ozbiljnu vezu. 

Studirali ste, istovremeno tražili posao ali i razmišljali o zajedničkom životu?

- Bilo je tu više izazova. Najveći kada sam otišla u Englesku na master studije, pa prekid mog igranja odbojke. Ipak, odlučila sam da želim da budem sa njim, da se usredsredim na posao, radi naše veze. Bilo je baš teško, momenat gde ja više nisam ni odbojkašica, ni student, otprilike sam niko, a ceo život sam se borila  i „grizla” i samo da ne budem devojka kod kuće. Ali, Miran je bio ogromna podrška, sve je prošlo bez svađa, prekida. Pronašla sam profesiju koji volim, koju mogu da radim „on-lajn” i presrećni smo – rekla je Kaća.

Kako se snalazite kao roditelji?

- Mislim da smo dobri skroz (smeh). Moje dame su došle kod mene pre mesec dana, do tada su bile u Beogradu. Nedostajale su mi – pričao je Miran.

- I on nama! – dobacila je Katarina.

Nastavio je odbojkaš:

- Imamo veliku pomoć od njene i moje mame. Imamo rutinu, a one uskaču u pomoć, za naizgled sitne obaveze, a zapravo mnogo znači. Sigurno je Katarini malo teže, kad me nema dva, tri dana, ali ide dobro.

Probudila se Tea posle 20 minuta, pa je mama morala da napusti razgovor. Na pitanje da li planira da se vrati odbojci u bilo kojoj ulozi, Miran je odgovorio:

- Zvanično je završila. Vratila se u Partizan posle Amerike, to je bila porodična želja da malo odigra za crno-bele, pošto su vezani za taj klub.

Vaša ljubav prema muzici, porodica i prijatelji imaju prilike da uživaju u „koncertima”?

- Završio sam muzičku školu na inicijativu roditelja, nevoljno. Svidelo mi se, samoinicijativno sam uzeo da sviram i pevam. Volim da pevam za društvo, za sebe, nosim gitaru gde god da se odselim. Sada imam posebnu motivaciju, kad treba da se zabavlja beba, ja sviram. Uživa u muzici, kao i ja, ali samo iz hobija, ne planiram da menjam profesiju. Odbojka je u prvom planu, i naravno Tea. Kad se ona nasmeje, sve je lakše - zaključio je Miran Kujundžić.