Obradović: Nemam luksuz da sam nezamenjiv

Iako smo kroz sport prevashodno usmereni na krajnji rezultat i parket, valja podsetiti se da zapravo sve kreće od ljudske strane ličnosti. Odnosi se pažljivo grade, principijelna uverenja govore koliko ste spremni da „zagrizete”, a zdrava poniznost otvara vrata mnogim benefitima. Upravo su određene specijalne osobine iz sijaset trenera izdvojile Željka Obradovića, pogotovo u mlađim danima.

- Ne umem da budem neko drugi, ono sam što jesam. Trenutno smo u 2025, protok informacija je takav da se ne može ništa sakriti. Kod mene na trening dolazi mnogo ljudi, kao što sam i ja išao – počev od Aleksandra Nikolića, kasnije Dude Ivkovića – dodao je Obradović gostujući na Areni sport.

Da nije naprasno igračke cipele zamenio trenerskim, možda trenutna slavna karijera ne bi ni postojala.

- Kad donosiš odluke, živiš sa njima i ne misliš šta je moglo da bude drugačije. Tako je bilo i kad sam postao trener Partizana (1992), svi su nas dobijali po 50 razlike u pripremnom periodu, a onda su se momci rasuti po reprezentacijama vratili. Dešavalo se da ne spavam po dva meseca, morao sam da imam odgovor za svaku situaciju. Ostao sam posle prve godine, iako nije bilo novca, da bih radio sa profesorom Nikolićem. Kad vratim film kažem sebi: „Bravo, dobro si ovo uradio“.

U jednačini možda i glavna osobina jeste da najtrofejniji strateg Evrope uvek da celog sebe, što se vrlo lako može golim okom videti.

- Filantrop sam, volim ljude i ako je tako verujem svima. Poverenje nekad dovodi do razočaranja, ali ne mogu sebe da promenim zato što sam triput udario u zid.

Ujedno, čovek ne sme nikad poleteti!

- Nemam luksuz da pomislim da sam nedodirljiv ili nezamenjiv. U svakom klubu imaju sektori od kojih svako radi svoj posao. Ja kao trener imam iskustva kojima mogu da pomognem drugima, ali živimo u vremenu kad zavist i ljubomora vladaju svetom, što je katastrofa – zaključio je Obradović.