„Nisam spreman da budem trener”

Iz jednog u drugi grad, na jednom, pa na drugom turniru i sve tako godinama. Život s koferima – preko aerodroma, hotela, do dvorane i opet nazad. Brzo kao na traci, nižu se mečevi, smenjuju se rivali, ostvaruju se uspesi i zarađuju ogromne svote novca.

S druge strane, vrlo malo vremena za zabavu, porodicu i aktivnosti van terena. Uglavnom ovako izgleda jedan deo rasporeda u životu svakog profesionalnog tenisera. Kako vreme prolazi, rezultati se smanjuju i polako, ali sigurno približava se završetak karijere. Pre nego što podvuče crtu, u tim trenucima skoro svaki igrač u belom sportu razmišlja šta dalje.

Mnogi se posvete porodičnom životu i ulažu u razvoj već otvorenih akademija širom sveta, a ima i onih kojih ulaze u trenerske vode.

Na primer, kad je reč o članovima neponovljive generacije, velike četvorke, Rodžer Federer i Rafael Nadal spadaju u prvu kategoriju, a Endi Mari u drugu. Ostao je još jedan predstavnik, to je Novak Đoković, koji je lane ponudio saradnju Mariju.

Jedan od onih koji je umeo da namuči najbolje i otme im gren slem trofej bio je Huan Marin Del Potro. Šampion Ju-Es opena iz 2009. koji je zvanično završio karijeru posle revijalnog meča u društvu Đokovića, pred domaćom publikom, krajem prošle godine, nije ni tamo – ni vamo. Ovih dana visoki Argentinac je u Rio de Žaneiru gde prati turnir iz serije 500. Na pitanje kako izgleda Delpotrov život otkad je okačio reket o klin, on odgovara:

- Mnogi igrači me zovu kad imaju dileme, pitaju me za savet o servisu ili forhendu. Imao sam utisak da je lakše pomoći drugima nego što jeste, ali dopada mi se. S druge strane smatram da još uvek nisam spreman da budem trener, jer ne želim da putujem po turnirima skoro svake nedelje. Imam drugačiji život sada, imam vremena za sebe, za sve što sam voleo da radim. Završavam i obaveze oko sponzora tokom pojednih takmičenja i malo po malo vraćam se tenisu na neki drugi način.

Nije mu bilo jednostavno da izađe iz zone komfora i promeni rutinu.

- Posle oproštajnog meča na domaćem terenu u društvu Novaka, prošle godine u decembru, imao sam osećaj da više nisam profesionalni teniser. Od tog trenutka kao da je počelo drugo poglavlje za mene. Pre tog dana, baš dugo sam gajio nadu da mogu da se vratim. Tenis je bio moj život. Još uvek pokušavam da shvatim da više nisam teniser.

Delpo je teškog srca rekao zbogom. Iako je iskreno želeo da nastavi zbog problema s povredama nije bilo moguće.

- Bol me ne napušta, svakodnevno osećam nelagodu – pričao je nekada treći igrač na ATP listi i ranije da jedva može da se popne uz stepenice, a da ne oseti bol u kolenu.

Otkad se povredio i operisao nogu Del Potro nije prestao da traži rešenje i lek. U poslednjih nekoliko godina isprobao je seriju tretmana, terapija, naučnih i eksperimentalnih intervencija, ali ništa se nije poboljšalo. Naravno, bitku s povredom vodio je daleko od terena i reflektora javnosti istovremeno s osmehom i suzama u očima.

Nije propustio da se osvrne na prodor i uspeh mladog brazilskog igrača. Žoao Fonseka je jedan od talentovanih igrača nove generacije. Ovaj tinejdžer pred kraj prošle takmičarske godine osovjio je trofej na takmičenju Nekst džena, a nedavno je došao i do prvog ATP trofeja. Bio je najbolji u seriji 250 u Buenos Ajresu. Mnogi nekadašnji asovi smatraju da je naslednik legendarnog Gustava Kirtena. Trostruki pobednik Rolan Garosa (1997, 2001, 2001) i nekadašnji broj jedan komentarisao je njegov napredak i nagovestio da će biti velika zvezda ubuduće.

- Izvanredan je – počeo je Del Potro da hvali Fonseku. - Ima ogroman potencijal i munjevito napreduje, da ne pričam o tome koliko deluje moćno na terenu. Napreduje iz dana u dan. Potrebna mu je psihološka podrška. U Brazilu kao i u Argentini, ljudi vrlo brzo kažu da su najbolji, ali isto tako brzo kažu da si najgori. Teško je, treba da naučiš kako da se nosiš s pritiskom – zaključio je Delpo.