„Нисам спреман да будем тренер”

Из једног у други град, на једном, па на другом турниру и све тако годинама. Живот с коферима – преко аеродрома, хотела, до дворане и опет назад. Брзо као на траци, нижу се мечеви, смењују се ривали, остварују се успеси и зарађују огромне своте новца.

С друге стране, врло мало времена за забаву, породицу и активности ван терена. Углавном овако изгледа један део распореда у животу сваког професионалног тенисера. Како време пролази, резултати се смањују и полако, али сигурно приближава се завршетак каријере. Пре него што подвуче црту, у тим тренуцима скоро сваки играч у белом спорту размишља шта даље.

Многи се посвете породичном животу и улажу у развој већ отворених академија широм света, а има и оних којих улазе у тренерске воде.

На пример, кад је реч о члановима непоновљиве генерације, велике четворке, Роџер Федерер и Рафаел Надал спадају у прву категорију, а Енди Мари у другу. Остао је још један представник, то је Новак Ђоковић, који је лане понудио сарадњу Марију.

Један од оних који је умео да намучи најбоље и отме им грен слем трофеј био је Хуан Марин Дел Потро. Шампион Ју-Ес опена из 2009. који је званично завршио каријеру после ревијалног меча у друштву Ђоковића, пред домаћом публиком, крајем прошле године, није ни тамо – ни вамо. Ових дана високи Аргентинац је у Рио де Жанеиру где прати турнир из серије 500. На питање како изгледа Делпотров живот откад је окачио рекет о клин, он одговара:

- Многи играчи ме зову кад имају дилеме, питају ме за савет о сервису или форхенду. Имао сам утисак да је лакше помоћи другима него што јесте, али допада ми се. С друге стране сматрам да још увек нисам спреман да будем тренер, јер не желим да путујем по турнирима скоро сваке недеље. Имам другачији живот сада, имам времена за себе, за све што сам волео да радим. Завршавам и обавезе око спонзора током поједних такмичења и мало по мало враћам се тенису на неки други начин.

Није му било једноставно да изађе из зоне комфора и промени рутину.

- После опроштајног меча на домаћем терену у друштву Новака, прошле године у децембру, имао сам осећај да више нисам професионални тенисер. Од тог тренутка као да је почело друго поглавље за мене. Пре тог дана, баш дуго сам гајио наду да могу да се вратим. Тенис је био мој живот. Још увек покушавам да схватим да више нисам тенисер.

Делпо је тешког срца рекао збогом. Иако је искрено желео да настави због проблема с повредама није било могуће.

- Бол ме не напушта, свакодневно осећам нелагоду – причао је некада трећи играч на АТП листи и раније да једва може да се попне уз степенице, а да не осети бол у колену.

Откад се повредио и оперисао ногу Дел Потро није престао да тражи решење и лек. У последњих неколико година испробао је серију третмана, терапија, научних и експерименталних интервенција, али ништа се није побољшало. Наравно, битку с повредом водио је далеко од терена и рефлектора јавности истовремено с осмехом и сузама у очима.

Није пропустио да се осврне на продор и успех младог бразилског играча. Жоао Фонсека је један од талентованих играча нове генерације. Овај тинејџер пред крај прошле такмичарске године осовјио је трофеј на такмичењу Некст џена, а недавно је дошао и до првог АТП трофеја. Био је најбољи у серији 250 у Буенос Ајресу. Многи некадашњи асови сматрају да је наследник легендарног Густава Киртена. Троструки победник Ролан Гароса (1997, 2001, 2001) и некадашњи број један коментарисао је његов напредак и наговестио да ће бити велика звезда убудуће.

- Изванредан је – почео је Дел Потро да хвали Фонсеку. - Има огроман потенцијал и муњевито напредује, да не причам о томе колико делује моћно на терену. Напредује из дана у дан. Потребна му је психолошка подршка. У Бразилу као и у Аргентини, људи врло брзо кажу да су најбољи, али исто тако брзо кажу да си најгори. Тешко је, треба да научиш како да се носиш с притиском – закључио је Делпо.