LIČNOSTI – Roksanda Atanasov: Ljubav me pokreće

Kad se u Srbiji izgovori reč „karate“ sasvim sigurno je svima prva pomisao – Roksanda Atanasov. Kako i ne bi kad je reč o ženi koja predstavlja sinonim za ovaj sport, ženi koja više od dve decenije donosi radost svim ljubiteljima karatea, ali si sporta uopšte, istinskoj heroini.

Ova Aranđelovčanka nas je nebrojano puta obradovala najpre kao karatistkinja, a onda i kao trener, pre svega Jovane Preković sa kojom je osvojila zlato na Olimpijskim igrama. Njen klub Knjaz je prava fabrika za talente, a predan i posvećen rad su garancija uspeha i kvaliteta.

– Uživam dok sam u sali gde se družim sa našom decom i presrećna sam što se bavim poslom koji volim najviše na svetu. Biti trener je jedna jako odgovorna funkcija i mnogo je teža i zahtevnija nego biti takmičar. Nekada sam mislila samo o sebi i svom nastupu, a sad kao trener moram da vodim računa o svima, svemu,  treningu, formi, povredama, školi, ljubavima, odnosima unutar kluba, sponzorima – počela je razgovor Roksanda Atanasov.

Imate iskustva u stvaranju velikih rezultata, šta je potrebno za uspeh?

– Pre svega pozitivna energija i stav o životu uopšte, zatim ljubav prema sportu i ljudima, stručan rad, maksimalna posvećenost i ogroman rad. Mi u klubu puno treniramo, ali vodimo računa da treninzi budu organizovani uz poštovanje svih naučnih principa kako bi bili, ne samo takmičarski uspešni, već i zdravi. Najvažnije mi je da imamo u klubu divnu atmosferu, da se deca vole, zdravu konkurenciju i iz svega toga već sad izlazi vrhunski kvalitet. Put do seniorskog rezultata je trnovit i dug sa puno izazova i zato treba biti strpljiv, vredno raditi i pomerati granice svakog dana korak po korak.

Turniri koje organizuje Knjaz pomeraju sve granice, koliko je potrebno rada, energije, truda?

– Za Sretenje smo održali tradicionalni turnir i bilo je 1380 takmičara iz dvanaest država i učestvovalo je 109 klubova. Posebno smo ponosni što je u Aranđelovcu nastupala i Ivet Goranova Olimpijska šampionka iz Tokija. I ovog puta pre našeg turnira organizovali smo trening kamp gde su zajedno trenirali svi sportisti. Tajna našeg uspeha je u dobroj organizaciji. Zaposlena sam u klubu Knjaz i to je moj posao kojim se bavim čitave godine kao jedinim zanimanjem. Veoma dobro smo organizovani, imamo pomoć trenera Uroša Vojinovića, sekretara kluba Jelene Dragićević, trenera i menadžera kluba i mog supruga Dragana Atanasova i naravno roditelja dece koji su naša najveća podrška. 

Kao sportista niste imali priliku da se takmičite na OI, ali ste u ulozi trenera Jovane Preković u tome uspeli?

– Osećaj koji sam imala u finalu Olimpijskih igara je bio fenomenalan jer sam bila svesna da se sve što sam kao trener uložila i isplatilo. Za ovaj uspeh sam založila moju porodicu koja je trpela, putovali su sa nama više od 200 dana godišnje, iako su bili mali. Bili su na pripremama na 2300 metara nadmorske visine po mesec dana, putovali po dvadeset sati kolima, bili bez majke koja je išla na turnire širom sveta, slavili Uskrs i farbali jaja njih trojica sami. Mnogo smo uložili, mnogo smo kao porodica dali i zato je to zlato za mene sijalo još svetlijim sjajem.

Poslednjih nekoliko godina sve više devojčica se odlučuje za borilačke sportove?

– Trenutno u Knjazu imamo više devojčica nego dečaka. One, ali i njihovi roditelji su uvideli da baveći se borilačkim sportom neće biti grube, niti će izgubiti na ženstvenosti, neće biti ni agresivne već sve suprotno. I ovu priliku ću iskoristiti da ohrabrim devojčice da se bave sportom i to bilo kojim, ne samo borilačkim jer će tako moći da ispolje sebe na najbolji mogući način, naučiće da se ne plaše osuda i malograđanštine. Naučiće da padnu, ali i da ustanu, da veruju u sebe i svoje kvalitete i da će biti potpuno svesne da vrede onoliko koliko znaju i mogu, a ne onoliko koliko ih sredina procenjuje.

To više i nije tabu tema?

– Sve manje, danas su roditelji mnogo više osvešćeni i shvataju koliko je važno da se njihova deca bave borilačkim sportovima. Međutim sigurno da može i bolje i zato svi mi koji se bavimo sportom treba stalno da ga promovišemo i motivišemo devojčice.

Šta krasi i izdvaja karate od ostalih borilačkih sportova?

– To je divan sport koji omogućava vežbačima da se potpuno fizički i psihički razviju i ostvare. Vežbajući karate učite se sportskoj etici, poštovanju protivnika, sale, trenera, napredujete i spremni dočekujete izazove koji pred vas nameće život.

Šta je Vaša najveća lična pobeda?

– Moja divna deca, Marko i Ivan, kao i srećan i harmoničan brak sa suprugom Draganom. Moja porodica je meni sve i da nije bilo njihove podrške ništa u profesionalnom životu ne bih mogla da uradim. Uvek su bili tu da me podrže, bodre, pomažu i guraju napred.

Vaš suprug Dragan je takođe veoma uspešan i cenjen u svetu sporta i nauke?

– On je profesor na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu , Univerziteta Singidunum i posebni savetnik Ministra sporta zadužen za izradu Strategije razvoja sporta za period od 2025. do 2035. Tokom procesa priprema za Olimpijske igre u Tokiju Dragan je bio zadužen za kondicionu pripremu, inovacije u delu primene džudo bacanja u karate sportu jer je i nosilac crnog pojasa šesti dan u džudou. On je osmislio i vodio sa menadžerske strane čitav proces priprema i učešća na svim takmičenjima bio je naš portparol, naša podrška i konačno bio je veoma značajan i važan deo našeg olimpijskog tima.

Aranđelovac je bio i ostao Vaš doma mogli ste da birate mesto za život?

– Imali smo veliki broj ponuda da živimo i radimo u nekim drugim državama, ali smo se odlučili za Aranđelovac i Srbiju i pokazali smo svetu da je moguće osvojiti Olimp iz jednog malog mesta u srcu Šumadije. Volimo Srbiju, volimo naš grad, naš narod i želimo da damo doprinos, da naučimo decu iz Aranđelovca da je moguće ostvariti želje, pa makar one bile i najviše. Ovaj grad je divan, otvorenog srca sa puno dobrih ljudi i grad koji zna da ceni ono čime se moj suprug i ja bavimo. Na svakom koraku osetimo podršku koju dobijamo, ne u finansijskom smislu, već i u onom što je mnogo značajnije, u duhovnom.

U čemu pronalazite mir, šta Vas ispunjava?

– Moj mir je moja porodica, a ispunjava me ljubav koja je moj pokretač. Očigledno sam je zaslužila i dobijam je od mojih najmilijih, pa zato mogu da kažem da sam srećna žena koja je zadovoljna privatnim i profesionalnim životom. Dragan i ja smo našli mir i živimo jedan život pun dinamike radeći ono što oboje volimo, a to je stvaranje novih vrednosti u sportu kroz rad sa mladim generacijama. Mi smo jing i jang, dva tela jedna duša, zajedno možemo sve i to smo svima pokazali. I kada niko nije verovao u našu želju da osvojimo zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju mi smo verovali, nismo se obazirali na druga mišljenja, nismo slušali komentare.

Majka, supruga, trener, direktor kluba kako postižete sve?

– Iz svega što sam do sad rekla verovatno se može zaključiti koja je tajna mog uspeha - ljubav, porodica, međusobna podrška i razumevanje – zaključila je Roksanda Atanasov.