Mikijevih prvih pola veka

Istinski junak jučerašnjeg Belog krosa bio je Žurnalov fotoreporter Mihajlo Antić. Legenda ovog posla juče je 50. put fotoaparatom izveštavala s događaja, koji je imao 58. izdanje. Kad se ima u vidu da radni vek traje 40 godina, a da je popularni i energetski neuništivi Miki na licu mesta već pola veka, brojke same po sebi mnogo govore.

- Godinama sam snimao i uglavnom se smrzavao, jer je Beli kros bio dugo početkom godine u Košutnjaku – kaže Mihajlo Antić. – Danas je ovih devet stepeni sa suncem banja.

Vaši poznanici dobro znaju da vam to nije teško padalo, jer ste na Kopaoniku preko zime više nego neki stanovnici Brusa?

- Pošto sam ja snežni čovek to je bila balada za mene. Uživam u snegovima do krova, kako je nekad bilo. Brana Radović je s ekipom redovno kuvao „srpski čaj“ hahahaa. Meni je više prijalo crno vino s pomorandžom. Odmah otopli mada je hladno toliko da i medved zna da je bolje da se zavuče u sklonište i prespava. Na poklopcu od kazana u kome se to kuvalo grejao sam baterije i aparat. Kad se napari radi k’o nov i miriše na rakiju tokom celog snimanja.

Iz načina na koji pričate vidi se da vam ništa nije teško padalo?

- Zar bih bio ovde 50. put da jeste? Uvek smo imali naš sportski štimung.

Da li nešto posebno pamtite?

- Od Košutnjaka do sajma smo se kolega Neša Paraušić i ja sreli samo s dva  vozila jedne zime.

Zašto?

- Toliko je zavejalo da je grad bio blokiran pa ni autobusi nisu išli. Morali smo pešice tih 15-tak kilometara do Makedonske, a od snega samo proklizavaš. Jednom sam snimao po pljusku. Stradala mi skupocena oprema, Blatnjav sam došao u redakciju.

Teški trenuci?

- Ma jok, pojedeš dva para viršli sa senfom u zemički i odmah si srećan. Eh ta lepa mladalačka vremena. Tad sam bio mlad i lep.

Poruka za kraj?

- Ovaj 50. Beli kros koji snimam samo je još jedna velika škola volje i sreće u našoj profesiji.