„Madera” je bila Zvezdina noćna kancelarija

Dva nerazdvojna druga, Den Tana i Perica Radenković, počela su svoje prijateljstvo u Crvenoj zvezdi, 1948. godine, kao pioniri tog fudbalskog kluba. Tana, u to vreme Dobrivoje Tanasijević, imao je 13 godina, a Radenković godinu više. I danas su verni Zvezdi i zahvalni joj za dane koje su proveli u njoj. O tim prvim trenucima u svom voljenom klubu Tana danas kaže:

– Stigao sam u Zvezdu kada je imala tek tri godine. U to vreme, o njoj se brinulo nekoliko ljudi. Normalno, glavnu reč vodili su sekretar kluba Slobodan Ćosić i čuveni Aca Obradović koji su je toliko voleli da su bili spremni život da daju za nju Aca ekonom, njegova žena Ankica i pomoćnica Mara bili su zaduženi za pranje dresova i održavanje kopački. Nije bilo veš-mašina. Pralo se ručno, a veš se sušio na žici. Postojalo je samo 11 dresova, od broja 1 do 11. Kopačke su pravili obućari. Tu su još bili čika Dule-Žabac i njegov pomoćnik koji su čuvali stadion i održavali travu na terenu. Klub je imao jednog doktora. Trener pionira bio je čika Mitke. Tu su uvek bila i dva nemačka ovčara….

Na pitanje koliko su Ćosić i Obradović doprineli da Zvezda postane klub najviše evropske klase, Tana kaže:

– Aca Obradović i Ćosić su, pored igrača, najzaslužniji za uspon Zvezde. Fudbalski savez Jugoslavije tri puta je doživotno suspendovao Acu Obradovića. Umesto da ga nagrade, oni su ga kaznili. Čast mi je da sam mogao da mu se odužim za podršku koju mi je davao dok sam bio klinac. Kad su ga treći put suspendovali, 1966, kad nije mogao nigde u Evropi da radi, doveo sam ga u SAD zajedno sa Ivanom Toplakom, i njih dvojica su odveli Kliperse iz Los Anđelesa do titule u prvoj sezoni profesionalne američke lige, 1967. godine.

Tana je za četiri godine u Zvezdi (1948-52) bio svedok nekih važnih događaja u klubu:

– Pošto sam bio blizak sa ekonomom Acom, koji je pred svaki meč slagao dresove, trener, on i ja smo pre svih znali kojih 11 igrača izlazi na teren. Od nas iz podmlatka nisu svi navijali za Zvezdu. U to vreme navijači Zvezde i Partizana sedeli su zajedno, nije bilo podela. Aplaudirali smo i uživali u fudbalu. Ako izuzmem Rajka Mitića, najviše sam aplaudirao Stjepanu Bobeku koji je bio legenda Partizana. Posle treninga, žena ekonoma Ace pravila je sendviče, a igrači prvog tima uvek su ostavljali po neki sendvič i za nas klince. Bili smo kao familija. Zvezda je bila naša druga kuća, a fudbal naša najveća ljubav.

Kad govori o tome na šta je najviše ponosan u Zvezdi, Tana – koji je bio predsednik kluba (2008-09), uvek se vrati u svoje pionirske dane…

– Ponosan sam najviše na to što smo osvojili tri uzastopna kupa – 1948, 1949. i 1950. i titulu prvaka Jugoslavije 1951. Treneri iz tog doba Svetislav Glišović, Aleksandar Tomašević i Ljubiša Broćić su udarili temelje velike Crvene zvezde, gde uvek posebno treba istaći značaj fudbalske legende Rajka Mitića.

Kad je reč o slavnim danima Crvene zvezde, nezaobilazna je i priča o „Maderi”. Kao neko ko je maltene čitav život vezan i za Zvezdu i za taj restoran, Tana ima svoje viđenje tog kultnog mesta gde se „vodila politika kluba”:

– „Madera” je bila noćna kancelarija Crvene zvezde. Tu se puno toga rešavalo. Iz Madere se odlazilo da se „otme” neki igrač, da se potpiše neki važan ugovor… U kafani se puno rešavalo i onda, ali i danas. Tako je i sa Fifom i Uefom, gde kongres samo aminuje ono što je dogovoreno u kafani. Pričam to iz prve ruke jer sam blisko sarađivao sa obe te organizacije, i učestvovao u radu njihovih kongresa…

Kad je reč o Zvezdinoj budućnosti, Tana kaže da nije vreme za velika obećanja:

– Drago mi je da za ovih 80 godina nismo promenili ime. Ako me pitate da li možemo opet da budemo prvaci Evrope i sveta… Mislim da imamo mnogo veće izglede da to ostvarimo sa ženskom ekipom. I baš mi je drago da imamo i ženski klub.