Pančev: Kad smo 1989. ispali od Kelna shvatili smo da možemo da napravimo nešto veliko

Darko Pančev jedan je od najvećih simbola ne samo fudbalskog kluba Crvena zvezda tokom osam decenija postojanja. Legendarni napadač ušao je pre svega u istoriju odlujućim golom u penal seriji protiv Olimpika iz Marselja u finalu Kupa šampiona 1991. Mnogo je još puta Kobra sa Vardara obradovala navijače u evropskim i domaćim takmičenja. Upravo je u toj sezoni 1990/91 sa 34 gola u prvenstvu Skopljanac bio najbolji strelac u Evropi. Sijaset puta Pančev je bacao Delije u trans. Kad se danas pojavi ne na Marakani već uopšte u javnosti izaziva ogromno poštovanje i njegova popularnost trajaće koliko i Crvena zvezda – i u narednih 80 godina.

Uz svoj klub iz Ljutice Bogdana Darko je ostao i po završetku karijere. Svaku utakmicu naslednika u crveno-belom dresu nenadmašna devetka preživljava emotivno, iz neskrivenu želju da klub nastavi da ostvaruje uspehe.

Da li je dolazak u Zvezdu za vas bio ostvarenje snova posle brojnih golova u Vardaru?

- Naravno. Kao dete sam počeo da navijam za Zvezdu. U Vardaru sam trenirao od malih nogu i svakako da mi je i matični klub pri srcu. Kako sam postajao sve bolji igrač i bio na meti velikih klubova, najveća želja mi je bila da dođem u Zvezdu. Ostavio sam velike snove, godine još većeg dokazivanja bile su ispred mene.

Zvezda ima mnogo navijača u Makedoniji. Kako vam je bilo kad ste dolazili i igrali u Skoplju u crveno-belom dresu?

- Imao sam neprijatan osećaj. Prvi put kad sam igrao protiv Vardara, u trećem kolu sezone 1989/90.  kad nas je Dragoslav Šekularac vodio s klupe. Bili smo domaćini. Vardar je igrao odlično, vodio 1:0 i 2:1. Bio sam smušen, čudno mi je delovalo da igram protiv Vardara. Na poluvremenu me Šeki izgrdio. Pitao me je: „hoćeš li ti da igraš protiv svojih ili da se zezaš ovde”. Promenio sam način igre u drugom poluvremenu, shvatio sam da sam profesionalac, da sam došao sam u još jedan klub koji volim, isto kao i Vardar. Morao sam da igram kako treba. Dao sam dva gola i pobedili smo 5:2. Kad sam dolazio u Skoplje, bilo je različitih reakcija s tribina. Uvek je bilo ljudi koji su me pozdravljali, neko je zviždao, bilo mi je malo neugodno, ali na neki način sam se navikao. Najteža mi je bila ta prva utakmica protiv bivšeg kluba na Marakani.

Zavoleli ste crveno-bele i Beograd, u dokumentarcu o vašoj karijeri rekli ste da ste pošto ste okačili kopačke o klub razmišljali da li da živite u Skoplju ili u Beogradu. Kako ste razrešili dilemu?

- To su bila jedina dva grada u kojima sam želeo da živim. Objašnjavam danas mladima da smo mi imali  određene osećaje prema klubovima. Ostajali smo u istoj sredini po najmanje četiri godine, danas igrači izuzetno brzo menjaju klubove, nemaju taj osećaj. Sve je drugačije i nekako materijalizovano. U naše vreme gledali da zaradimo, ali imali smo određene privreženosti prema klubu. Skoplje sam odabrao jer sam ovde rođen, jednostavno tu su mi prijatelji iz detinjstva i to je verovatno uticalo. Kupio sam stan u Milanu, veoma retko sam išao tamo, nije me vuklo. Na Balkanu živimo najbolje, samo da su ljudi srećniji, da imaju bolja primanja, nema boljeg mesta za život.

Tim koji je postao šampion Evrope ste dugo stvarali. Jeste li verovali i ranijih sezona da ste imali kvalitet da se popnete na tron?

- Ljudi iz kluba, pre svega Džaja i Cvele, treneri koji su radili u Zvezdi, legende i igrači doprineli su da se dođemo do najvećeg uspeha. Osetili smo  godinu dana ranije kad smo u Kup UEFA ispali od Kelna, prethodno prvaka Nemačke, izvanredne ekipe, da možemo mnogo. Suočili smo se tada sa velikom sudijskom nepravdom. Bili smo malo i neozbiljni. Žao mi je što nisam igrao revanš u Nemačkoj zbog dva žuta kartona. Ispali smo na neozbiljan način, ali nam je to bio signal da možemo da ostvarimo nešto veliko. Promenili smo neke stvari sledeće sezone, bilo je mnogo bolje, popeli smo se na evropski tron.

Šta je bio najveći kvalitet vaše generacije, drugarstvo ili činjenica da ste te sezone sazreli kao pojedinci i tim?

- Sve te stvari treba da se promešaju kako bi se napravio dobar koktel. Postojalo je poštovanje i  drugarstvo između nas. Mnogo nas je sazrelo, imali smo veliki kvalitet na svim pozicijama. Oni koji su ulazili s klupe bili su izuzetno dobri igrači. Ne smemo da zaboravimo podršku navijača, igrali smo pred 80, 90 hiljada ljudi na Marakani i to nam je sigurno mnogo pomoglo da budemo motivisaniji, energičniji.

Da li je u vreme dok ste igrali u Zvezdi bilo uobičajeno da odlazite i na utakmice košarkaša, rukometaša, jeste li ih poznavali i da li ste se družili?

- Bio sam dobar i danas se čujem sa Igorom Butulijom, jednim od legendarnih rukometaša Zvezde. Na košarku smo išli dva-tri puta, nismo imali kontakte s njima, ali smo ih pratili. I danas  gledam KK. U kontaktu sam sa kapitenom Brankom Lazićem. Šaljem mu poruku kad naprave dobar rezultat, uvek ih pohvalim, on se zahvaljuje. Pratim sportove koji me interesuju. Posebno je ove sezone izuzetno pozitivan momenat za košarkaše, igraju izvanredno i postižu odlične rezultate.

Verujete li da će Zvezda ostati dominantna na ovim prostorima?

- Jubilej je za ponos. Nadam se da će Zvezda uvek biti kakva je bila. Od 1945. pa do danas svi su na neki način doprineli da Zvezda bude najveća na ovim prostorima. Svako je pomogao na svoj način, igrama, radom… Ponosan što sam bio deo tog kluba.

Za kraj – vaša poruka navijačima crveno-bele porodice?

- Mnogo pozdrava. Čestitke za veliki jubilej. Radujemo se i radovaćemo se Zvezdinim uspesima – zaključio je Darko Pančev.