Da se čuva, da se pamti, da se ne zaboravi! Jedno vreme, jedan tim, jedan Radnički, čuveni „Real sa Nišave”, koji je te 1982. bio polufinalista Kupa UEFA. Uspomenu na neka lepša vremena „kad je Evropa strepela”, kako reče kapiten te generacije Radničkog Milovan Drda Obradović u svojoj knjizi, čuvaju upravo veterani niškog superligaša. Čuvaju, slave i ne daju da se zaboravi. Tog 7. aprila 1982. godine na Čairu „pao” je slavni Hamburger, a pre njega redom Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi junajted.
- Utakmicu protiv Hamburgera nazvao sam „Bez reprize”. Nadamo se da će neko jednoga dana ponoviti ono što smo mi uradili. Mi smo partijama u tim evropskim takmičenjima ostavili neizbrisivi trag u fudbalu. Pogodak i utakmica trajne su uspomene. Krenuo sam sa naše polovine, prošao sam celu njihovu ekipu i plasirao loptu u gol. Odlično pamtim i pogodak Sanida Beganovića, koji već dugo nije sa nama. Nažalost, napustili su nas mnogi saigrači, ali mi ih ne zaboravljamo i čuvamo uspomenu na njih. Bili smo pravi tim i igrali smo fantastično. Ne smemo da zaboravimo da je Hamburger iduće godine u Rimu postao prvak Evrope. Pobedili smo ekipu budućeg šampiona - govori sa osmehom i setom u glasu kapiten Milovan Obradović.
Ova pobeda svake se godine iznova slavi, ne obeležava, podvlače igrače iz te generacije. Po tradiciji veterani zajedno izlaze na teren, uz neizostavne šale i smeh, i naravno međusobno „peckanje”.
- Mi se uvek organizujemo, okupimo i rado setimo tih dana. Niš je grad sa velikom sportskom tradicijom, mnogo omladine. Zato ne sme da se zaboravi ono što je ovaj stadion doživeo, a to je ta velika pobeda u polufinalu Kupa UEFA. Ova zapadna tribina, uvek je bila puna, kao i ostale. Pamtim kad su upaljeni reflektori, kad smo dobili semafor, sve su to zasluge ove naše generacije – dodaje Obradović.
Ostaće još upamćeno da je slavni Hamburger tada imao petoricu nemačkih reprezentativaca u timu. Izabranici trenera Dušana Duce Nenkovića: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić, Stanković, Aleksić, Radosavljević, Beganović za to nisu marili. Igrali su za sebe, grb, čast, klub, istoriju.
- Kad se nešto pamti više od četiri decenije znači i da je nešto vredelo. Nažalost, nijedna generacija nije uspela da to ponovi, iako bih ja želeo da nas neko prevaziđe. Možda nismo bili najlepša, ali jesmo najuspešnija generacija u 100 godina dugoj istoriji kluba. Govorimo, četiri decenije, vrtimo istu priču, ali to je uspeh koji mora da se sačuva od zaborava. Mi nikad nismo osvojili prvenstvo ili Kup Jugoslavije, dva puta bili smo treći, jednom četvrti, ali verujte to je veći uspeh nego kada bismo sada bili prvaci države. Igrali smo protiv splitskog Hajduka, zagrebačkog Dinama, Rijeke, Sarajeva, Željezničara, Partizana, Zvezde, Vojvodine i pored tih ekipa je trebalo izboriti mesto koje vodi u Evropu – podsetio je Miodrag Redža Stojiljković.
BEGANOVIĆ I OBRADOVIĆ ZA POBEDU
U prvom polufinalnom meču Kupa UEFA na Čairu Radnički je savladao Hamburger sa 2:1. To je bio, i ostao, jedan od najvećih događaja za jugoslovenski fudbal.
Poveo je niški tim golom Sanida Beganovića, izjednačio je Fon Hesen, da bi onda, nakon prodora, kapiten Milovan Obradović postigao pobedonosni gol.
Neizvesnosti nije bilo u revanšu, Hamburger je slavio sa 5:1.
TRIBINE ČAIRA MALE
Svedoci uspeha niškog tima govore da je stadion „Čair” bio mali da primi sve one koji su hteli da podrže Radnički. Meč polufinala pratilo je 25.000 gledalaca. Danas je toliko navijača teško videti i na nekim mečevima koje igra reprezentacija Srbije, a kad je u pitanju Superliga toliku posetu ima samo večiti derbi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
