Žuti minuti crveno-belih

Umela je Crvena zvezda mnogo puta u prošlosti, da pristalicama priredi nelagodan osećaj ubrzanog rada srca, znojenja dlanova, anksioznosti, a u ustima ostavi gorak ukus strepnje, neizvesnosti, ali i izgrickanih noktiju...

Ništa drugačije nije bilo ni ove sezone, istorijske za klub s Malog Kalemegdana, koji se prvi put u ovakvom formatu Evrolige izborio da dočeka „postsezonu”.

Prošli su crveno-beli sve i svašta u prethodnim mesecima, od velikih uspeha, do još većih razočaranja i poraza. Ipak, na kraju su izborili plasman u doigravanje, sa skorom od 18 pobeda i 16 neuspeha.

Dobar deo trijumfa i još veći poraza, crveno-beli su upisali u takozvanim „infarkt” završnicama, onima koje odišu napetošću i nepoznanicama.

Ukoliko bi kao parametar neizvesnosti uzeli da je u poslednjih pet minuta utakmice, razlika između dve ekipe manja od pet poena, to bi značilo da je Crvena zvezda tokom sezone odigrala čak 15 ovakvih završnica.

Stekao je renome, u proteklim godinama, srpski šampion kao tim, koji nije baš snalažljiv na kraju, kada je važno i kad se lomi rezultat, a takav status nije značajno promenjen ni po okončanju još jednog izdanja Evrolige.

Ovog puta crveno-beli slavili su u šest neizvesnih završnica, dok su devet puta bili poraženi.

Na utakmicama protiv Pariza, Virtusa, Barselone, Baksonije, Monaka i Partizana, rezultatska klackalica prevagnula je u korist izabranika Janisa Sferopulosa.

Zanimljiv je i podatak da su od ukupno šest pobeda u napetim završnicama, crveno-beli čak pet puta slavili na strani, a samo jednom u Beogradskoj areni, pred domaćim navijačima.

Takvo stanje stvari pomalo je kontradiktorno, s obzirom na to da bi pritisak sa tribina uobičajeno trebalo da pomogne ekipi upravo u trenucima, kada se odlučuje pitanje pobednika.

S druge strane, Barselona, Asvel, Olimpija Milano, Real Madrid, Efes i po dva puta Žalgiris i Panatinaikos bili su hladnokrvniji u tesnim mečevima sa Crvenom zvezdom, te tako Delije ostavili razočaranim.

Nema sumnje da je odnos od šest trijumfa i devet neuspeha u neizvesnim završnicama znatno bolji nego u prošlosti. Ipak, daleko je od dobrog, naročito u ovako ujednačenoj Evroligi, gde bi pobeda, ili dve više za srpskog šampiona potencijalno značile i direktan plasman u plej-of.

Pouka priče sasvim je jasna, a to je da Zvezda nema dovoljno sreće ili smirenosti, na kraju krajeva možda čak ni kvaliteta, da se suprotstavi mnogo iskusnijoj i bogatijoj evropskoj aristokratiji u tim „žutim minutima”, kad sve staje u jedan posed, jednu odbranu, jednu loptu, jedan šut...