Porodica glavni pokretač

Rukomet ih je spojio pre više od deset godina, a oni su prešli put od veze do braka, postali su potom i roditelji, Viktora, a potom i Davida. Danas ova porodica živi u Beogradu, ona je završila karijeru i direktor je ženske reprezentacije Srbije, a on je pre nekoliko meseci potpisao ugovor za Partizan.

Sanja je nekadašnja reprezentativka Srbije, levi bek sjajne generacije koja je  2013. na Svetskom prvenstvu u Beogradu osvojila srebrnu medalju. Posle završetka igračke karijere ostala je sa Stevanom u Baja Mareu, klubu u kom igra poslednjih pet godina i čiji je kapiten. Planovi su im bili malo drugačiji, ali usledio je poziv koji je promenio sve.

- Ideja nam je bila da ostanemo u Rumuniji bar još godinu dana, ali su me pozvali čelnici Partizana i ambicije su nam se poklopile. Sanja i ja smo malo razmišljali, a onda odlučili da napravimo taj korak i vratimo se - rekao je Stevan.

Sanja se nadovezala:

- Desilo se sve brzo i iznenada, jer je Stevan imao ugovor još godinu i po dana. Nama je plan svakako bio da živimo u Beogradu, tako da je njegov dolazak u crno-beli tim samo ubrzao naš cilj. Planirali smo oduvek da živimo u mom rodnom gradu, a kako su se interesi Stevana i Partizana poklopili, onda nam nije trebalo mnogo da donesemo tu odluku. Uz sve to, stariji sin treba naredne godine da pođe u školu, što ne bi bio problem ni da smo ostali, jer obojica pričaju rumunski.

Zbog profesionalnih karijera ste često bili odvojeni?

- Zato smo poslednji klub birali u istom gradu, kako bismo mogli oboje da igramo i tako smo stigli do Baja Marea. Pokušali smo da budemo odvojeni, ali smo shvatili da to nije opcija, pa je i Beograd bio sledeći logičan izbor.

Stevanu Beograd nije bio problem za prlagođavanje.

- Živeo sam ovde nekada, ali promenilo se dosta toga za petnaest godina. Ne doživljavam ovaj povratak kao da je početak, već nastavak. Sada sam i ja drugačiji, porodičan čovek pre svega, a gužve u saobraćaju, brz tempo života i stalna jurnjava su mi već navika.

Sanja je povratak drugačije doživela.

- Odavno sam otišla iz rodnog grada, kad god sam dolazila u toku neke pauze bila sam kod roditelja. Tamo sam i u trudnoću dosta boravila, tako da mi je poslednjih godina pomisao na moj grad bio roditeljski dom. Iskreno, čudno mi je da živim ovde, a da nisam kod njih. Navikavamo se na život ovde, Beograd guta vreme, najlepši je i moj je, ali mi volimo više manje gradove, bili smo ušuškani u Baja Mareu... Ali to je život, bilo je malo stresno, ali na sve se čovek navikne.

U nedelju je najradosniji hrišćanski praznik, Uskrs, kako proslavljate ovaj praznik?

- Iskreno, prvi put se radujem Uskrsu na ovaj, neki poseban način, jer ću ga posle više od petnaest godine proslaviti sa čitavom porodicom. Uglavnom sam bila sama na praznike negde po svetu, potom smo slavili Stevan i ja, pa sa decom, ali uvek je to bilo skromno, poštujući običaje. Drago mi je što će i deca sad imati priliku da vide da se za praznik okupi čitava porodica i da je to najlepše – rekla je Sanja.

Stevan je istakao snagu koju samo najbliži mogu da daju:

- Ove godine ćemo proslaviti sa Sanjinim roditeljima i mislim da će to biti lepa prilika da i deca na delu vide sve čari i lepote praznika. Odavno razgovaramo sa njima, pričamo da je porodica najvažnije, ali trenutak kad to budu sama osetila i spoznala će biti pravi. Zato će ovaj Uskrs za nas imati drugačiju dimenziju.

Da li su sportski geni prešli na sinove?

- David je još mali, ali ga sve zanima, a Viktor je opsednut fudbalom. Uvek nosi loptu i po čitav dan može da se igra i šutira, veoma je aktivan. Da li će se kasnije opredeliti za neki sport biće samo njegov izbor. Nećemo se meštati u njegove odluke – rekao je Stevan.

Sanja, da li Vama nedostaje rukomet?

- Malo, moram priznati, ali ponovo sam tu, samo u drugačijoj ulozi. Nisam na terenu, ali se podjednako dajem i preživljavam sve kao da igram. Uloga direktorke reprezentacije mi se veoma dopalo, prošle su prve dve akcije i još uvek nisam sabrala utiske, treba još malo vremena da prođe, ali sam veoma srećna. Tek sad shvatam koliko je potrebno rada i van terena, koliko trude su neki ljudi ulagali da bismo mi došli na gotovo, da kažem. Najlepše je biti igrač, sve vas već čeka, a ovako sa strane sve deluje lako, ali nije. Snašla sam se odlično, uživam svaki sekund u ovom poslu i koliko čujem od drugih ljudi, dobro mi ide – kroz smeh je rekla Sanja.

Da li Vam je teško da gledate dok stojite iza klupe?

- Psihološki jeste, lakše je igrati, nego čekati da utakmica počne, pa vidite svaku sitnicu koju na terenu ne možete... Ali navikavam se. Bitno je da smo pobedile Sloveniju i da smo se plasirale na Svetsko prvenstvo. Veoma je bitan kontinuitet učešća na velikim takmičenjima, tako da mislim da smo napravili veliku stvar za naš rukomet.

Šta je ostavilo najjači utisak?

- Devojke, njihovo zajedništvo, borba, želja da budu zajedno i igraju. Često sam ih viđala da sede sve zajedno, nema izdvajanja, delovale su moćno. Svaka igračica je imala svoju ulogu i neverovanto kako su je rasporedile, od Andree Lekić, preko Kaće Krpež-Šlezak, pa do najmlađe devojke. Imali smo sjajan tim na tim mečevima i vidim da su sve srećne otišle kući. I neverovatno je da mi već nedostaju, proveli smo prelepe trenutke i smejali se, družili, voleli... Pamtiću to zauvek.

Pamtiće i Stevan blistavi ligaški deo sezone u dresu Partizana, 22 pobede bez poraza?

- Sjajna sezona krunisana je trijumfima. Iako nisam tu od početka, učestvovao sam u drugom delu i mogu reći da je osećaj sjajan. Bili smo nezadrživi, igrali odlično, a sjajnu sezonu smo krunisali na najbolji mogući način, bez poraza. Ispunili smo prvi cilj, osvojili prvo mesto u plej-ofu i sa te pozicije ćemo startovati dalje.

Da li je igranje za Partizan teret?

- Drugačije je nego borba za neki drugi klub. Igrao sam u mnogim, ali svi ostali su obični gradski timovi, nemaju ovakvu tradiciju. Partizan ima armiju fenomenalnih navijača, bio je jak u Jugoslaviji i Evropi, Kad nosite crno-beli dres uvek morate da budete na visini zadatka i samo je pobeda imperativ.

Jurišate ka duploj kruni?

- To nam je glavni cilj i sve ćemo uraditi da do njega dođemo. Fokusirali smo se na finale kupa jer je prvi u nizu događaja koja slede. Spremamo se za meč sa Vojvodinom, biće praznik rukometa, ali sam siguran da od nas sve zavisi. Pobedili smo Lale dva puta ove sezone, jednom izgubili tako da je vreme da pojačamo skor – zaključio je Stevan Vujović.