Novak i Miloš Simović: Privilegija suditi na različitim kontinentima

Počelo je slučajno, uostalom, kao i mnoge velike stvari. Prešlo u opsesiju onog trenutka kad je zgažena granica između iluzija i realnosti. Koliko neko treba da bude samouveren da izabere profesiju u kojoj mora biti nemoralan u granicama ličnog morala? Odgovor na to pitanje zasigurno zna Novak Simović, arbitar koji pri donošenju odluka seče kao mačem. Autoritativno, jer drugačije ne može i ne sme! Ali da krenemo iz početka.

- Sve je krenulo spontano - u dahu je zavrteo rolu stariji od braće Simović. - Igrao sam fudbal u Njegošu iz Lovćenca. Posle jednog treninga dva drugara i ja smo bukvalno odvedeni na sudijski sastanak, jer su im bile potrebne mlade snage. Rečeno nam je samo da slušamo šta se priča.

Neko je već tada u njemu prepoznao ono nešto.

- Odmah za vikend nam je poverena prva utakmica. Snašao sam se jako dobro, te odlučio da nastavim. Bio sam znatiželjan posle prvog meča na kojem sam delio pravdu. To je bilo u Karađorđevu, sudio sam Soluncu, nekadašnjem drugoligašu u Jugoslaviji. Kasnije je sve otišlo toliko daleko da mi je suđenje ušlo u krv.

A krv nije voda, te je istim stopama krenuo i brat Miloš:

- Na fakultetu sam odlučio da bi mogao da se opredelim za posao „mahača”. Obzirom da su moja opredeljenja vezana za sport suđenje je bilo još jedan svet za istraživanje. Nagovorio me je kućni prijatelj, ali je svakako najveći uticaj imao moj uzor, stariji brat. Nisam morao da se upoznam sa svim detaljima kroz svoje iskustvo, već sam to doživljavao kroz Novakovu karijeru, uglavnom samo pozitivne stvari. Bar na početku je bilo tako.

Vremenom je nastao sudijski tim za poštovanje Novak Simović, Nikola Đorović i Miloš Simović.

- Kockice su se poklopile. Kad je Novak dobio priliku da formira ekipu ja sam baš stigao na listu Super lige. Postao sam deo njega i to je bio veliki iskorak, zadovoljstvo, ali i ogromna odgovornost. Nadam se da sam se tada uspešno izborio sa pritiskom koji je neznatan u odnosu na onaj koji Novak morao da istrpi. U tim je uzeo debitanta, pritom i rođenog brata. Ipak, poštovali su se profesionalni aspekti, jedan od njih je poverenje, u koga ćete imati veće nego u rođenog brata.

A priča je otišla toliko daleko da je nebo postalo granica. Od Lovćenca do mnogih evropskih gradova, mečeva…

- Stekli smo privilegiju da sudimo različita takmičenja, u različitim zemljama, na različitim kontinentima, ali sa istim pravilima igre. Sećam se utakmice Lige Evrope Fenerbahče – Ren, kad je domaćin uspeo da stigne tri gola zaostataka u poslednjim minutima. Pri takvoj situaciji u mojoj zoni je bilo zahtevno. Po prvi put u karijeri nismo uspeli da čujemo jedni druge zbog neverovatne atmosfere - otkrio je Miloš.

A nepravda, e bez nje se ne može… Zna to dobro Novak.

- Treba imati živaca, jer se doživi toliko nepravednih stvari da se kose sa normalnošću. Nije čudo što imamo slab odziv za ovu profesiju, jedan od glavnih razloga je kriterijum, popustio je, praktično se izgubio.

Pritisak je priča za sebe. Ili, pak, nije.

- Sastavni je deo života, pa i ovog posla i tu smo svi različiti. Utakmice nikada nisam doživljavao kao život i smrt. Na njih sam uvek gledao kao na takmičenje u kojem svi dajemo maksimum. Čest je primer da bolja ekipa izgubi. U tome i jeste čar, ali fudbal je postao biznis. Mala sudijska greška se kažnjava ozbiljno, tako da karijera koja traje 20 godina može da se završi za dan.

Koja količina hrabrosti je potrebna da se stane u tunel i samouvereno sudi okršaj Crvene zvezde i Partizana, u grotlu jednog od dva najveća srpska stadiona?

- Posebno pamtim prvi derbi, naravno i svaki naredni. Uvek su se apostrofirale greške, ali ko radi taj i greši. Treba da učimo na dobrim stvarima, jer smo tada najviše motivisani. Taj pozitivan adrenalin treba koristiti.

Novak je delio pravdu na utakmicama o kojima mnoge njegove kolege mogu samo da sanjaju. S bratom pokraj aut linije, da zamahne zastavicom i čuva mu leđa.

- Nisam dostigao zenit, mogao sam još mnogo da  napredujem. Mnogo je sporednih faktora uticalo na moju karijeru. Život ide dalje i srećan sam što mogu da odgovorim svim izazovima koji se stavljaju pred mene - s autoritativnim tonalitetom u glasu zaključio je Novak Simović.