Дарко + Воша = 38 трофеја!

У спорта су ретки појединци чије име постане синоним за успех, преданост и непоколебљиву страст. У Србији, пре свега Војводина, то име је Дарко Јевтић – генерални директор, ослонац и мотор клуба који је са Новосађанима освојио невероватних 38 трофеја. Његов први велики успех забележен је 2004. године на Цетињу, а од тада његова збирка трофеја расте из сезоне у сезону, пишући најсветлије странице.

Дарко Јевтић није само директор – он је алфа и омега Војводине, а сваки успех клуба носи његов печат, визију и неуморну енергију. Без њега, тешко је замислити функционисање овог спортског колектива, који је под његовим вођством постао бастион рукометне доминације у Србији.

Да ли је тачно да сте освојили 38 трофеј са Војводином?

– Јесте, али морам да кажем да је то остварено док сам био помоћник, онда спортски директор и сад као генерални директор. Нисам то освојио само ја, већ плејада врхунских играча и тренера који су прошли кроз наш клуб – почео је Дарко Јевтић.

Да ли је овај трофеј дражи од осталих?

- Углавном је сваки последњи посебан. Конкуренција је заиста велика кад су у  питању трофеји, али кад бих морао баш да бирам онда би то био ЕХФ Куп. То је нешто о чему су сањале генерације Војводине, а поред тога морам да истакнем и први пехар освојен на Цетињу у 2004. године. То се не заборавља, то је трофеј који ће ретко који надмашити, бар када су моје емоције у питању.

После 38 освојених, да ли сте се заситили трофеја?

– Не, наравно. После сваког освојеног дан, два сам потпуно мислима ту, већ после тога правим планове како доћи до следећег. Сви у клубу смо пројектовани да тако радимо, зато смо и успешни. Тако да већ после празника креће операције полуфинале и финале плеј-офа.

Посвећеност, стручност и непоколебљива воља учинили су Вас најуспешнијим рукометним, па и спортским радником у земљи, шта је потребно да има један генерални директор да би имао успеха?

– Прво, треба да има упорност и да кажемо посебну стабилност како би тело изнело тај стрес јер је сваки дан битка за следећи.

У ком смислу?

– Горка истина је да никада клуб није имао две плате на рачуну, већ је то борба од месеца до месеца. Невероватно је да се петнаест година сваки месец борите за плату играча, тренера, запослених. Међутим, када су у питању финансије и организација никада не би било велике Војводине да нема председника Душан Бајатовића. Сви можемо да будемо паметни и са добрим идејама, али ако у том мотору нема горива, неће ићи.

Кад је почео пројекат „европска Војводина“?

– У посљедњих 15 година имали смо четири групне фазе у Лиги Европе, играли Лигу шампиона, али прави пројекат је направљен пре три године кад је дошло до састанка. Разговарали смо председник спортског друштва Драгољуб Збиљић, председник Душан Бајатовић, Марко Вујин и ја, а онда решили да Војводина мора да направи искорак према Европи. Ми смо из једне веома тешке сезоне изашли, имали смо једно лето доста турбулентно, али смо у тој сезони освојили свој први европски трофеј Куп ЕХФ, на који сам неизмерно поносан. Тада смо рекли да Воша мора да направи искорак.

И да ли сте успели?

– Апсолутно јер је Војводина постала добар европски клуб. Стигла је ТОП 16 фаза Лиге Европе, па још једном и ми смо 29 пута имали пуну халу, што значи да су гледаоци препознали квалитет! То су неки историјски тренуци који ће пратити рукомет и клупску историју. Успоставили смо ниво и било би заиста штета да сад то испустимо и паднемо испод тог нивоа, јер смо показали да не само Нови Сад, него и регија Војводине , а и шире цени ово што ми радимо. Много мојих пријатеља из Београда, Црвенке, Врбаса долази на утакмице.

За кад је планиран улазак у Лигу шампиона?

– За сезону 26/27. Направили смо озбиљне кораке, урадили велике ствари и бићемо спремни за Лигу шампиона. Очекујемо и позивницу Европске куће рукомета, а на руку нам иде и чињеница да Пелистер не блиста ове сезоне. Међутим, пре свега тога морамо да испуним један услов, да освојимо титулу.

Освојили сте три трофеја, да ли се већ сад може рећи да је сезона успешна?

– Звучаће чудно, али уколико освојимо титулу ово ће бити једна од најуспешнијих сезона у историји клуба. Добро смо радили и све је било у правом тренутку.

Порази из Партизана с почетка сезоне, колико год сад деловао чудно, али били су некако логични.

- Само четири дана после Суперкупа који смо одиграли феноменално и сами против свих, дошла је та утакмица на Спенсу. Онда на Бањици је опет био меч четири дана после утакмице у Килу и велике потрошње, онда смо одиграли опет једну лошу утакмицу. Не желим да умањујем резултат Партизана који је направио озбиљан искорак и прошле, а поготово ове сезоне.

Дарко Јевтић је додао:

– Партизан има добар тим, веома добру хемију и не могу себи ни да објасним, ни да прежалим, је дешавање пред утакмицу са АЕК-ом.Сигуран сам да је Партизан ове године вредео за тај европски трофеј који би нам свима много значио. Прижељкивао сам на пример финале у Пиониру и то би био огроман замајац за комплетан српски рукомет. Мислим да је Партизан заиста доживео велику трагедију јер утакмица са Грцима није одиграна на Бањици. Мислим да је тензија  подигнута пред реванш била апсолутно непотребна. Не треба доливати уље на ватру, имам обичај да кажем да се и лопта дува до једног тренута, а ако наставите да дувате, она пукне. Е то се десило у Партизану који има сјајне навијаче и атмосферу, али недостајало је мало баланса у емоцијама.

Шта недостаје Партизану да буде као Војводина?

– Мало континуитета, искуства, већ сад имамо тим за наредне две сезоне. Ништа не може преко ноћи или да се траже играчи кад почне лига, у мају или јуну је такође немогуће наћи квалитетног играча за ротацију. Е, то је оно што Партизану треба, само време и да се на ове поразе не осврће, имали смо и ми своје горке пилуле, али смо се стабилизовали и гурали даље.

Да ли је Воша најбољи српски рукометни бренд?

– Несумњиво јесте! Волим често да кажем да је била доносилац, једини доносилац неких европских прича у нашу земљу у последњој деценији. Годинама су се клубови борили са финансијама, буџетом, квалитетом тимова, а ми смо српској публици донели мноштво великих утакмица и догађаја. Изборили смо се за ту позицију и било би глупо да не кажем да уживамо, али једноставно ја мислим да је тренутак да нам неко приђе, не мора баш да нас прескочи. Мислим да је Партизан на добром путу, Динамо такође доласком Александра Благојевића зна шта хоће и ради оно што треба. Они играју паменто, сјајно је селектиран тим, чекају да ми или Партизан спустимо гард и сигурно ће задати ударац.

Шта је највећа снага Војводине?

– Сасвим сигурно заједништво. Волим да кажем како водим увек рачуна да имам у тиму довољно војводинаштва, да ти неки стабилизатори и генератори атмосфере буду људи попут Миљана Пушице, који је заиста невероватан, био је капитен у Бундеслиги што довољно говори. Или рецимо Миљан Вуковљак. Такође, увек гледамо напред, потпредседник клуба Марко Вујин и ја у септембру већ размишљамо о следећој сезони. Имамо велико заједништво и одлуке не доносимо преко колена, него пажљиво и то је оно што нам је помогло да се сачувамо свих ових година.

Како бирате играче?

– То је баш занимљиво. Марко и ја доста гледамо и разговарамо, затим је ту предлог тренера који на крају и бира. На пример, Јапанац који долази из Татабање био је велика жеља Владана Матића, брзо смо реаговали и за два дана га довели. Такође, мора да буде нормалан момак и да схвати да долази у неку причу где неће имати суботу која није битна, да неће имати утакмицу коју може да игра са педесет одсто могућности. Увек у петој брзини.

Каква је сарадња са Марком Вујином?

– Он је био једно велико појачање за Војводину у тренутку кад је био тај преломни моменат између српског шампиона и доказаног европског клуба. Он је био тај искорак према Европи. Наша сарадња од првог дана је почела изванредно, било је злонамерних коментара како ће то изгледати. Али, како то иде код нас, пси лају, каравани пролазе и људи су остали иза нас, порад нас, схватили су да нема ништа од тога и да сада имамо причу која је предивна и која је пуна колегијалности, поштовања и односа који је и далеко изнад професионалних – закључио је Дарко Јевтић.