Bukinac: Kup je naš

Kad se u obzir uzimala činjenica da trener Miroslav Tanjga nije na raspolaganju imao povređenog Jusufa Bamidelea i „pocrvenelog” Đorđa Crnomarkovića, postavljalo se i pitanje kako fudbaleri Vojvodine, posle samo 12 dana od ubedljivog prvenstvenog poraza od TSC-a na stadionu „Karađorđe” (0:3), mogu da se revanširaju Bačkotopolčanima u polufinalu Kupa Srbije. Jeste veliki motiv u obe ekipe bio jasno izražen, istina je i da se očekivala sasvim drugačija utakmica, ali je fakat i to da su kod ljubitelja fudbala veći izgledi za prolazak u susret za trofej, koji je na programu 22. maja u Zaječaru, pripisivani gostima.

Posle zanimljivih i uzbudljivih 90 minuta dešavanja na besprekornom, gotovo savršenom travnjaku novosadskog stadiona, koji nisu mogli ravnodušnim da ostave oko 4.500 gledalaca, pobeda je pripala Novosađanima (2:0). Golovi Seida Koraća i Stefana Bukinca, postignuti posle asistencija Dragana Kokanovića, presudili su o tome ko će biti rival Crvenoj zvezdi u finalu. Umela je novosadska publika, uvek željna velikih ostvarenja svog crveno-belog tima, da pozdravi taj uspeh i podeli radost sa svojim miljenicima.

Iako se trener TSC-a Slavko Matić, a na osnovu onog što je rekao posle utakmice, sasvim sigurno neće složiti s našim razmišljanjem, Stara dama je pokazala ogromnu, u ovoj sezoni još neviđenu količinu uložene energije, za nijansu izraženiju želju za pobedom, ali i umeće da do nje stigne. TSC je prikazao vrlo dobru igru, imao je prilike zbog promašaja je teren napustio pognute glave. Ali, Matić nema zbog čega da bude ljut i razočaran (osim konačnim rezultatom), jer su njegovi igrači pružili najbolje izdanje u datom trenutku.

- Hoću da verujete od danas da u kupu možemo da uspemo, jer imate kvalitet i hrabrost i sve ste to pokazali – poručio je igračima pre početka utakmice trener Miroslav Tanjga, pozdravljen burnim aplauzom odboravanja svojih učenika u crveno-belim dresovima.

Da su od početka sezone igrali kao u duelu sa TSC-om, fudbaleri Vojvodine do sada bi već obezbedili plasman u Evropu. Delovala je Stara dama onako kako je njen trener i želeo, boreći se za svaku loptu uz izraženo samopouzdanje, uklizavajući, nadmećući se i s kvalitetnim rivalom, ali i samom sobom, sve u želji da obraduje i sebe i svoje navijače. Imala je ništa manje jakog suparnika naspram sebe, kojem je, takođe, ovaj susret mogao mnogo da donese, pa ne čudi kvalitet susreta koji je bio iznad proseka srpskog fudbala.

Verovatno bi neuputno bilo isticati nekog posebno u najvećoj ovosezonskoj pobedi tima iz Srpske Atine, jer je ona bila plod zajedničkog delovanja čitavog tima, stručnog štaba, kluba i navijača. Ta simbioza izrodila je željeni rezultat, ali je pokazala i to da ovaj tim, u aktuelnoj sezoni, još nije rekao sve što ima. Barem je tako izgledalo...

- Hvala svima na velikoj podršci, idemo u finale i kup je naš – oduševljen je po završetku susreta bio strelac drugog gola Stefan Bukinac.

Sreća je bila primetna na licima svih igrača, a posebno ju je pokazao kapiten Vojvodine Slobodan Medojević, koji će u Zaječaru imati priliku da treći put igra u finalu. U prva dva maha, iskusni vezista doživeo je najpre poraz od Partizana 2010. i utakmice koja se pamti po kardinalnoj arbitraži, a onda i Crvene zvezde, 2011.

- Odigrali smo odlično, pokazujući pravu reakciju posle ubedljivog poraza koji smo od TSC-a nedavno doživeli u prvenstvu – rekao je popularni Meda. – Naša pobeda je, po svemu, bila zaslužena, ali smo svesni da još ništa veliko nismo uradili. Čeka nas finale 22. maja u Zaječaru i taj susret sada nam je u fokusu. Nikako to ne znači da pretimo Crvenoj zvezdi, ali spremamo se da osvojimo trofej.