Terzić: Verujem u svoje snove i postavljam visoke ciljeve

U danima Zvezdinog šampionskog slavlja, osmog uzastopnog, 36. u slavom ovenčanoj istoriji, projektanta decenijske dominacije giganta iz Ljutice Bogdana 1, vratili smo na trenutak u prošlost. Od 17. maja 1990. Zvezdan Terzić je jedan od najzahvalnijih sagovornika novinara Sportskog žurnala, spreman da kao fudbaler OFK Beograda u dresu izađe na sneg... da direktorski sto i fotelju na Staroj Karaburmi iznese pred gol zarad realizacije ideje urednika... sa funkcije predsednika FSS ne odbije telefonski poziv nijednom mediju... Da vrata direktorskog kabineta u Crvenoj zvezdi nikad ne zatvori pred medijima, ni kad ga često i neosnovano kritikuju živeći u zabludi da će kritikom najjače ličnosti lakše stići do novinarske slave. S obostranim bezrezervnim poštovanjem realizovali smo i ovaj intervju sa Zvezdanom Terzićem...

Bili ste fudbaler i direktor OFK Beograda, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, sada – generalni direktor Crvene zvezde, Sportski žurnal vas je „pratio“  maltene od početka karijere i uvek ste bili susretljivi prema medijima spremni da odgovorite na svako postavljeno pitanje...

⁃ Veliku zahvalnost dugujem Sportskom žurnalu jer me prati evo već 35 godina, od vremena kada ste me ocenjivali kao igrača do današnjih dana kada pratite moj rad kao generalnog direktora kluba. Hoću da iskoristim ovu priliku i da vam čestitam 35. rođendan uz želju da nastavite putem koji ste uspostavili za ove tri i po decenije pisanja i izveštavanja o sportu. Svako od nas ko je javna ličnost mora da bude svestan da je korektan odnos sa medijima neophodan ako želiš da obavljaš bilo koju javnu funkciju. Snaga medija je nesporna, ne nazivaju vas bez razloga „sedmom silom“. A i korektan odnos je nešto što donosite iz kuće kao deo porodičnog vaspitanja.

Da li fudbaleri teže prihvataju kritike i slabe ocene od strane novinara, ili trenera?

 - Zavisi. Sa jedne strane uvek je lakše podneti kritiku u četiri oka od trenera nego kritiku novinara koja je javno publikovana. Narodna poslovica kaže: "kritika u četiri oka je savet, kritika pred drugim ljudima je ponižavanje". Naravno, ovo se ne odnosi na medije i sportiste, naravno da mediji moraju i da kritikuju, ali sportisti često novinarsku kritiku doživljavaju baš kao ovo iz poslovice. Sa druge strane, novine traju jedan dan, a kritika trenera može da se odrazi na igračev profesionalni status u ekipi jer je trener nezadovoljan igračevom igrom. Tako da nije prijatno ni jedno ni drugo, ali je neizbežno i jedno i drugo.

Mogu li novinari da poremete koncentraciju sportista, da ih nekad toliko iznerviraju da dođe i do sukoba?

⁃ Da budem iskren, bilo je mnogo sukoba između igrača i novinara, i to ne samo u Srbiji nego širom Evrope i sveta. Svako želi da se o njemu pišu samo pohvale, to je u ljudskoj biti, nikome ne prijaju kritike. I to je normalno zbog svega što sam naveo u prethodnom odgovoru. A igračima svakako mogu da poremete koncentraciju ne samo novinari već i pisanja anonimnih osoba koji pišu komentare ispod novinarskih članaka. Međutim, svaki sportista mora da radi na sebi i da prevaziđe te ljutnje kao dečije bolesti.

Da li  čitate Sportski žurnal svaki dan?

⁃ Generalno čitam sve novine svakog dana, ali uglavnom na preskoke. Sportski žurnal čitam svakog dana od prve do poslednje stranice jer je to jedina sportska novina u Srbiji i smatram da Sportski žurnal mora da bude obavezno štivo svakog sportiste, trenera i sportskog radnika  u Srbiji.

Koji je bio vaš najteži dan u Crvenoj zvezdi od dolaska 2014.

- Poraz od Voždovca 3:2 u maju mesecu 2017 godine.

A najsrećniji?

⁃ Pobeda nad Krasnodarom 2:1 avgusta 2017. kada smo se plasirali u evropsko takmičenje po prvi put posle 11 godina. Ta energija na Marakani je bila nestvarna. To je bio i početak stvaranja jedne nove moćne evropske Crvene zvezde.

Za proteklih 11 godina uspeli ste ne samo da stabilizujete klub i zaustavite Partizanovu dominaciju u Srbiji, nego i da napravite značajan iskorak u trci sa večitim rivalom, ali i na evropskoj sceni...

⁃ Osma uzastopna šampionska titula uz 30 bodova razlike jasno pokazuje našu superiornost u odnosu na Partizan. I stvarno me ne raduje što je ta razlika iz godine u godinu sve veća i veća. Ja sam često ponavljao da Crvenoj zvezdi ne treba jak Partizan da bi mi bili još bolji, mi smo sve bolji i kad nam Partizan ne diše za vratom. Ali, navijačima Crvene zvezde nedostaje jači Partizan jer zbog tog rivaliteta i trke za šampionskom titulom navijači dolaze na utakmice. Ovako je postalo monotono i dosadno, bez ikakvog takmičarskog žara. Iskreno se nadam da će se Partizan reorganizovati veoma brzo i da će naš rivalitet opet biti kao nekad.

Verujem da ste svesni da je u sportu najteže držati kontinuitet dominacije jer svi žele da vas svrgnu s trona, zbog čega se kao što bi mnogi verovatno uradili, niste povukli na vrhuncu vaše i Zvezdine slave?

⁃ Imam još mnogo toga da uradim sa Crvenom zvezdom i na sportskom i na poslovnom planu. Želja mi je da prikačimo četvrtu zvezdicu na našem grbu i da sagradimo novi stadion. Crvena zvezda bez novog, modernog i manjeg stadiona ne može da očekuje finansijsku stabilnost i dalji razvoj.

Plašite li se neuspeha?

⁃ Ne mogu da kažem da se plašim jer smo za ovih 11 godina već uradili toliko pozitivnih stvari da mislim da se ovakvi rezultati u mandatu nekog novog rukovodstva u budućnosti nikad više ne mogu ponoviti. Imam utisak da ljudi nisu ni svesni šta smo napravili do sada a to će se sa neke druge vremenske distance mnogo jasnije videti.

Strahujete li da ste možda postavili previsoke ciljeve pred sebe i Zvezdu?

⁃ Jesam, svestan sam, znam da sam visoko postavljenim ciljevima mnogo toga rizikovao. Ali, da nisam imao velike snove u koje sam čvrsto verovao i da nisam naterao sve moje saradnike da veruju u to i da me prate, nikada Crvena zvezda ne bi došla na nivo da igra i pobeđuje u Ligi šampiona. Zato ćemo nastaviti da postavljamo visoke ciljeve.