Uprkos povredi, Aron Gordon je izašao na teren u sedmoj utakmici protiv Oklahome i pokazao ogromnu požrtvovanost. Posle meča, govorio je o svojoj odluci da igra, stanju u ekipi, ulozi trenera Adelmana i ponosu koji oseća posle teške sezone.
Arone, kroz šta ste prošli u poslednja 48 sata u pokušaju da se oporavite i zaigrate u ovako važnoj utakmici?
- Bio sam prilično siguran da ću igrati. Poslednja 36–48 sati bili su posvećeni isključivo oporavku – hladno, toplo, kontrast kupke, masaže, hiperbarična komora... sve što sam mogao da uradim, uradio sam, samo da bih bio na terenu i borio se za tim.
Koliko ste osećali povredu dok ste bili na parketu?
- Iskreno, ne mnogo. Ali bih voleo da sam odigrao bolje. Nije me bolelo koliko sam mislio da hoće, ali sam bio ograničen, nisam mogao da sprintam. Morao sam da igram, da tako kažem, „penzionersku” igru.
Kako gledate na celokupnu sezonu, od smene trenera, preko pobede nad Klipersima, do ove teške serije sa Oklahomom?
- Postoje pomešana osećanja, ali ponosan sam na svoje saigrače, na organizaciju, na ceo tim. Borili smo se. Dali smo sebi šansu da pobedimo prvog nosioca. Zato sam ponosan.
Imate li i dalje poverenje u ovaj sastav tima da se narednih godina bori za titulu?
- Apsolutno. Moje poverenje u ovu grupu se ne menja. Nekoliko izgubljenih lopti ili promašenih šuteva je odlučivalo seriju. Potpuno verujem u sve u svlačionici.
Kakav je bio osećaj igrati protiv jedne od najboljih odbrana u novijoj istoriji NBA?
- To je stvarno ozbiljna ekipa. Imaju puno defanzivaca koji su agresivni, igraju različite pozicije i dobro su vođeni. Bilo je teško naći prostor, sve vreme su pravili pritisak.
Kakvi su vaši utisci o treneru Dejvidu Adelmanu i želite li da ostane?
- Volim Deja. Bio je odličan za nas. Želim da ostane, da dobije celu sezonu, pripremni kamp, da postavi svoju filozofiju. On je sjajan trener i zaslužuje tu priliku.
Šta je potrebno da ova ekipa ponovo bude na vrhu?
- U ovoj utakmici sam, recimo, previše razmišljao o sudijama, a manje o samoj igri. Moramo da se fokusiramo na ono što možemo da kontrolišemo. I, naravno, zdravlje. Voleo bih da u plej-ofu ima više dana odmora između utakmica. Dva dana, jedan za put, jedan za oporavak, to bi podiglo kvalitet igre. Manje povreda, manje blouaout poraza.
Da li je postojala dilema da li ćete igrati ovu utakmicu?
- Nikada nisam rekao „ne“. Jedino što me je pokolebalo bio je nalaz magnetne rezonance, izgledao je gore nego što sam se osećao. Ali rizik sam prihvatio. Hteo sam da budem uz svoj tim.
Da li biste mogli da igrate i u narednoj rundi, da ste prošli?
- Iskreno, verovatno ne bih mogao barem dve-tri utakmice. Pokušao bih da odmoram, pa da se vratim kasnije u seriji.
Na šta ste najponosniji kada je reč o tvojoj sezoni, i o timu?
- Najviše sam ponosan što sam uspeo da se takmičim prvi put bez svog brata pored sebe. Znam da je on uvek sa mnom, ali samo izaći na teren i boriti se, to je već velika stvar. A što se tima tiče, na sve. Na karakter, na zajedništvo, na trenutke koje smo delili. To je ono što čini ovaj sport posebnim.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
