Гордон: Поносан сам јер сам први пут успео без брата поред себе (ВИДЕО)

Упркос повреди, Арон Гордон је изашао на терен у седмој утакмици против Оклахоме и показао огромну пожртвованост. После меча, говорио је о својој одлуци да игра, стању у екипи, улози тренера Аделмана и поносу који осећа после тешке сезоне.

Ароне, кроз шта сте прошли у последња 48 сата у покушају да се опоравите и заиграте у овако важној утакмици?

- Био сам прилично сигуран да ћу играти. Последња 36–48 сати били су посвећени искључиво опоравку – хладно, топло, контраст купке, масаже, хипербарична комора... све што сам могао да урадим, урадио сам, само да бих био на терену и борио се за тим.

Колико сте осећали повреду док сте били на паркету?

- Искрено, не много. Али бих волео да сам одиграо боље. Није ме болело колико сам мислио да хоће, али сам био ограничен, нисам могао да спринтам. Морао сам да играм, да тако кажем, „пензионерску” игру.

Како гледате на целокупну сезону, од смене тренера, преко победе над Клиперсима, до ове тешке серије са Оклахомом?

- Постоје помешана осећања, али поносан сам на своје саиграче, на организацију, на цео тим. Борили смо се. Дали смо себи шансу да победимо првог носиоца. Зато сам поносан.

Имате ли и даље поверење у овај састав тима да се наредних година бори за титулу?

- Апсолутно. Моје поверење у ову групу се не мења. Неколико изгубљених лопти или промашених шутева је одлучивало серију. Потпуно верујем у све у свлачионици.

Какав је био осећај играти против једне од најбољих одбрана у новијој историји НБА?

- То је стварно озбиљна екипа. Имају пуно дефанзиваца који су агресивни, играју различите позиције и добро су вођени. Било је тешко наћи простор, све време су правили притисак.

Какви су ваши утисци о тренеру Дејвиду Аделману и желите ли да остане?

- Волим Деја. Био је одличан за нас. Желим да остане, да добије целу сезону, припремни камп, да постави своју филозофију. Он је сјајан тренер и заслужује ту прилику.

Шта је потребно да ова екипа поново буде на врху?

- У овој утакмици сам, рецимо, превише размишљао о судијама, а мање о самој игри. Морамо да се фокусирамо на оно што можемо да контролишемо. И, наравно, здравље. Волео бих да у плеј-офу има више дана одмора између утакмица. Два дана, један за пут, један за опоравак, то би подигло квалитет игре. Мање повреда, мање блоуаоут пораза.

Да ли је постојала дилема да ли ћете играти ову утакмицу?

- Никада нисам рекао „не“. Једино што ме је поколебало био је налаз магнетне резонанце, изгледао је горе него што сам се осећао. Али ризик сам прихватио. Хтео сам да будем уз свој тим.

Да ли бисте могли да играте и у наредној рунди, да сте прошли?

- Искрено, вероватно не бих могао барем две-три утакмице. Покушао бих да одморам, па да се вратим касније у серији.

На шта сте најпоноснији када је реч о твојој сезони, и о тиму?

- Највише сам поносан што сам успео да се такмичим први пут без свог брата поред себе. Знам да је он увек са мном, али само изаћи на терен и борити се, то је већ велика ствар. А што се тима тиче, на све. На карактер, на заједништво, на тренутке које смо делили. То је оно што чини овај спорт посебним.