Mauro Ravnić se dobrim odbranama u Rijeci preporučio selektoru Jugoslavije, ali je u meču sa Englezima 1987. za dvadesetak minuta primio četiri gola i na poluvremenu otišao kući. Sada se ispostavlja da je početkom utakmice zaradio potres mozga. Kasnije je u Španiji branio izvanredno. Pre 16 godina izvojevao je još jednu pobedu, protiv leukemije.
Ravnić je nastavio porodičnu tradiciju na golu Rijeke, ali je nadmašio oca Eugena i strica Marija. On je bio jedini čuvar mreže reprezentacije Jugoslavije koji je rođeni Riječanin.
Ponikao je u mlađim selekcijama kluba sa „Kantride”, u Rijeci je i rođen 29. novembra 1959. Bio je rezerva Radojku Avramoviću 1978. i 1979. kad su beli osvajali Kup Jugoslavije.
- To su lepe uspomene. Imao sam sreću da sam počeo da branim u prvom timu sa 17 godina. Bila su to zlatna vremena – započinje stn priču Mauro Ravnić.
Bio je prvi golman Rijeke kad je rival bio madridski Real u Kupu UEFA, jeseni 1984. Pobedili su beli svetskog velikana, ali u revanšu je arbitar iz Belgije morao da isključi Ticića, Milenkovića i Desnicu kako bi ih zaustavio.
- Da izbacimo Real bila je nemoguća misija, a tako smo bili blizu. Oba meča odigrali smo odlično. Na „Kantridi” dobili Madriđane sa 3:1. U Madridu je do 67. minuta bilo bez golova. Onda nam je arbitar isključi skoro ključne igrače, pa je dosuđen nepostojeći kazneni udarac. Na kraju je bilo 3:0. Veliki klubovi nekada imaju podršku sudija, zato imaju toliko pehara. Ne kažem da kradu, ali se njima pomaže. A bilo bi lepo da smo stigli do finala Kupa UEFA i da je tamo došao Željezničar, a ne Videoton. Jer, Sarajlije su tada imale izvanredan tim, sa trenerom Ivicom Osimom..
Ravnić je branio u finalu Kupa Jugoslavije 9. maja 1987. Čini se da je pokojni Zoran Petrović pogurao Hajduk, sprečio Rijeku da osvoji trofej.
- Petrović je bio najbolji sudija u Jugoslaviji, međutim, nije svirao penal za nas, a prekršaj za Hajduk koji je bio izvan kaznenog prostora je okarakterisao jedanaestercem. Imao je čovek loš dan, sve mu je oprošteno. Da je tada postojao VAR bila bi druga priča. Tu utakmicu pamti dosta ljudi. Izgubili smo je na penale, tri smo promašili, šutiralo se 11 serija.
Mauro je šest puta branio za reprezentaciju Jugoslavije, ali onaj 11. novembar 1987. skupo ga je koštao. Te kišne srede odbrana je bila šupljikava, pa su ceh platili on i pokojni Marko Elsner. Na poluvremenu je umesto Ravnića na gol Plavih stao Vladan Radača.
- Od početka meča krenulo je nekako sve naopako. Englezi su bili jako agresivni. Lineker mi je razbio nos, dobio sam lakši potres mozga i takav sam branio svih 45 minuta. Moje nesuglasice sa odbrambenim igračima dale su gostima mnogo prednosti. Žao mi je što se to dogodilo u tako važnoj utakmici. Nismo otišli na EP, sjajna generacija neuspešno je završila ciklus. Bio sam dve godine u državnom timu. Imao sam čast da nosim grb Jugoslavije, pevam himnu. Kasnije je naša reprezentacija otišla na Mondijal u Italiju. Ne završava se sve na jednoj utakmici, ide se dalje.
Mauro je posle 403 utakmice u dresu Rijeke prešao leta 1988. prešao u Valjadolid, gde je proveo četiri godine. Ravnić je branio u finalu Kup Kralja protiv Reala.
- Imali smo kvalitetnu ekipu i jako dobrog trenera. Tu sezonu smo u prvenstvu bili u prvih šest. Za nas je tada igrao Fernando Jero, pa Milan Janković, Branko Miljuš... U finalu nismo iskoristili prilike. Madriđani su imali sjajan tim: Mičela, Butragenja, Uga Sančeza... Tada smo se kao finalisti plasirali u Evropu jer je Real bio šampion.
Onda je Riječanin prešao u Ljeidu i vratio klub u prvu ligu, nakon 43 sušne godine. Čak je dobio vredno priznanje, trofej „Rikardo Zamora”, po španskom čudnovatom čuvaru mreže.
- Bio sam 17 godina profesionalac. Izuzimajući Ljeidu moji ostali klubovi bili su prvoligapi. Kad sam potpisao za Ljeidu osećao sam se kao da sam junior, imao sam motiv za novo dokazivanje. Kad smo pobeđivali ceo grad se smejao, radovao, čestitao, čitav grad bio je ponosan na mene. Kad god odem tamo, osvežimo sećanja.
Mauro je ostao dugo u Španiji po završetku karijere, sada živi u rodnoj Rijeci.
- Bio sam sportski direktor Ljeide tri godine, onda sam desetak sezona radio kao trener, od najmlađe selekcije do seniora. Kad su roditelje sustigle godine, vratio sam se u Rijeku i od roditelja preuzeo kafić. Dužan sam da ih oslobodim obaveza. Ne volim da radim dve stvari istovremeno, pa sam se fokusirao na kafić. Nije mi žao. Uživao sam kao trener u Španiji i dosta mi je.
POBEDIO LEUKEMIJU
Mnogi kriju od javnosti kad se razbole, ali kod Maura Ravnića to nije bio slučaj. Oboleo je od leukemije, Bogu hvala sada je sve u najboljem redu. Brojni španski mediji naširoko su pisali o njegovim problemima zdravstvene prirode. Mauro je tako hteo pomoći drugima kako da postanu pobednici i to je za svaku pohvalu.
- Bolest mi je otkrivena na Božić 2009. Pobedili smo tu utakmicu ja, lekari, svi oko mene. Kad čovek oboli od teških bolesti počne malo drugačije da posmatra na sve oko sebe. Više onda obraćamo pažnju na ono što je važno u životu. Dokazao sam da se može pobediti leukemija, neka svi znaju da imaju šanse da prežive i oporave se.
POZDRAV ZA SREDOJEVIĆA I KOTURA
Mauro Ravnić je u kontaktu sa nekadašnjim saigračima iz Rijeke i onima koji su sa njim igrali za reprezentaciju nekada zajedničke zemlje.
- Čujem sam se sa Markom Mlinarićem. Šaljem veliki pozdrav Borčetu Sredojevića i Vladu Kotura. Nekadašnji golman Kuruzović je negde u Austriji, voleo bih da ga vidim. Važno mi je da su moji drugari dobro, a ne moramo se čuti baš svaki dan.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
