Struka mora da objasni neuspešnu sezonu

Porazom u poslednjem kolu plej-ofa od Partizana (2:3), fudbaleri Vojvodine završili su neuspešnu sezonu, u kojoj nisu uspeli da se izbore za evropsku vizu. Ako se zna da im je to bio osnovni cilj, jasno je da su crveno-beli iz Novog Sada izuzetno razočarali, prvenstveno svoje navijače, a onda i sugrađane, kao i ukupnu sportsku javnost. Tim koji je prošlog leta stvoren, uz ne mala izdvojena finansijska ulaganja, ničim nije opravdao uloženi novac i sada tek predstoje analize (ne)učinjenog.

Miroslav Tanjga završio je sezonu na klupi Stare dame kao četvrti trener, posle Božidara Bandovića, Nemanje Krtolice i Nenada Lalatovića. Čini se da je nekadašnji as, koji je učestvovao u osvajanju druge šampionske titule Novosađana davne 1989. godine, dao i najbolju ocenu doživljenog fijaska, odnosno osvojenog šestog mesta na tabeli.

– Kako smo igrali tokom čitave sezone, tako smo i prošli - rekao je Tanjga, posle susreta sa crno-belima u Beogradu. - Zbog toga smo došli u situaciju da se „vadimo” u poslednja dva-tri kola, što, ipak, nismo mogli. Gubili smo bodove od ekipa koje su ispale iz Super lige ili igraju u baražu za opstanak, i to na domaćem, našem terenu. I onda smo se našli u situaciji da tražimo Evropu preko Partizana... Platili smo danak čitavom prvenstvu. Imali smo sve u našim rukama nekoliko puta. Možemo da žalimo za plasmanom u Evropu, ali nismo uradili ništa na tom planu onda kad smo imali šansu za to. Ova sezona treba da bude nauk za sledeće.

I, zaista: u preliminarnom delu prvenstva Novosađani su na „Karađorđu” izgubili čak sedam susdreta, ostvarili su četiri remija i isti broj pobeda. Sva tri boda odneli su im Novi Pazar (0:1), Čukarički (0:1), TSC (1:3), Napredak (1:2), IMT (0:1), Spartak (1:3) i Crvena zvezda (3:5), dok su nerešeno igrali sa Tekstilcem (0:0), Partizanom (0:0), niškim Radničkim (3:3) i Mladošću (0:0). Vojvodina posebno mora da žali za bodovima koji su joj na kraju nedostajali, a koje je ispustila protiv novih-starih prvoligaša Tekstilca (0:0) i Jedinstva u Ubu (1:1), Napretka (1:1) i Nišlija (3:3), kao i IMT-a (0:1), kod kuće.

S klubovima koji su sezonu okončali u plej-autu, odnosno u borbi za superligaški život, kapiten Slobodan Medojević i njegovi saigrači u osnovnom delu sezone imali su, u 16 susreta, skor od šest pobeda i po pet remija i poraza. Još je za Vojvodinu bolniji podatak da je na svom terenu sa osam poslednjeplasiranih ekipa odigrala osam duela, u kojima je slavila dva puta, imala isto toliko nerešenih susreta i upisala čak četiri poraza, uz negativnu gol-razliku 8:10.

Činjenica da su njihovi miljenici ponovo igrali u finalu Kupa Srbije i, u njemu, još jednom bili poraženi od Crvene zvezde (0:3) slaba je, ili nikakva uteha za navijače. U Zaječaru potvrdilo se razmišljanje da Novosađani nemaju kvalitet da iznenade apsolutnog vladara na domaćoj sceni. Jer, da je suprotno, „potukli” bi se s njim i učinili utakmicu mnogo neizvesnijom, uprkos tome što je ona odigrana u ne baš najsportskijem ambijentu.

Slede ne baš lepi i opušteni dani, u kojoj će analize morati da daju i odgovor struke na neučinjeno. Predsednik kluba Dragoljub Zbiljić i njegovi saradnici potražiće uzroke neuspeha i pokušati da tokom letnje pauze učine novi, veliki napor, kako bi popularni klub iz Novog Sada narednu sezonu dočekao mnogo pripremljeniji, igrački snažniji i takmičarski sugestivniji. Ova koja je ostala iza nas, bila je primer kako neke stvari ne treba i ne smeju da se rade, počev od čestih promena trenera, pa sve do poraza u susretima koji, najjednostavnije, nisu smeli da se izgube.