Primorac u Novom Sadu: Kad sam razgovarao sa Kalinićem kao da je vreme stalo

Iako žestoke borbe ispod krova Novosadskog sajma jasno pokazuju zašto je čak 2.500 takmičara, kao i toliko gostiju, ove nedelje na Evropskom veteranskom prvenstvu, upravo druženje, entuzijazam i, pre svega, ljubav prema stonom tenisu čine ovaj događaj zaista posebnim. Ta energija nije promakla ni legendarnom šampionu i potpredsedniku Evropske stonoteniske unije, Zoranu Primorcu, koji je boravio u Novom Sadu.

– Bio sam kratko, ali se vraćam sa sjajnim utiscima. Koliko sam uspeo da primetim, igrači su veoma zadovoljni. Od predsednika Pedra Moure čuo sam da su pripreme počele sa malim zakašnjenjem, zbog promena u Savezu, ali se to uopšte ne oseća. Bilo je pravo zadovoljstvo boraviti u Novom Sadu i osetiti sav taj entuzijazam i ljubav prema sportu – rekao je Primorac.

U večernjim satima prisustvovao je svečanoj gala večeri koju su priredili domaćini, dok je tokom dana bio u dvorani. Borbenost učesnika i njihova strast prema ping pongu ostavile su snažan utisak.

- Upravo je to razlog zašto se u ETTU trudimo da sve podignemo na viši nivo – kako bismo svim takmičarima omogućili da se takmiče u što prijatnijem ambijentu i pružili im što više sadržaja. Veoma sam srećan što sam sreo mnogo bivših kolega i video s kolikim žarom još uvek igraju - dodao je.

Tokom svog boravka susreo se sa brojnim velikanima stonog tenisa – Ding Jiem, Dragutinom Šurbekom, Grigorijem Vlasovom, kao i sa starim poznanicima iz Srbije: Aleksandrom Karakaševićem, Slobodanom Grujićem i Markom Jevtovićem, koji je kao predsednik STSS bio jedan od domaćina.

- Bila je to sjajna prilika za razgovore i podsećanje na zajedničke trenutke. U dvorani sam išao od stola do stola – želeo sam da upijem svu tu atmosferu, svaki trenutak. Posebno mi je drago što sam video Bobu i Saleta, a Jevta nam je bio izvanredan domaćin – istakao je Primorac.

Razgovori su, kako kaže, bili uglavnom opušteni, porodični i lični, ali su se neminovno dotakli i onih sportskih tema koje uvek bude uspomene.

– Pričali smo ko je koga pobedio, ko je bio najbolji, ona sitna valorizacija koja uvek ide kad se sportisti sretnu. Bilo mi je posebno drago da vidim da se svi još uvek odlično drže, da imaju onaj prepoznatljivi sjaj u očima i da se bore da zadrže mladalački izraz na licu. Razgovarao sam i sa Zoranom Kalinićem, i u tim trenucima činilo se kao da je vreme stalo. Ti ljudi kao da se nisu promenili – iskreno je podelio.

Danas, Zoran Primorac ima više funkcija – potpredsednik je Evropske stonoteniske unije, predsednik Hrvatskog stonoteniskog saveza i član Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Hrvatske. Tempo koji je imao kao igrač nastavio je i kao sportski funkcioner.

– Možda sam i sam malo previše aktivan, ali lepo je biti deo sporta. Verujem da svi mi koji smo od sporta mnogo dobili, imamo obavezu da mu vratimo. Kroz rad u Atletskoj komisiji Olimpijskog komiteta i ITTF, uvek sam se trudio da sportistima omogućim najbolje moguće uslove – da ostvare svoj pun potencijal i da, koliko god je moguće, izbegnu one izazove koje sam ja imao kada sam bio igrač – kaže Primorac.

Njegova karijera trajala je više od dve decenije, tokom koje je osvojio medalje na svim najvećim svetskim takmičenjima. Saradnja sa Ilijom Lupuleskuom u reprezentaciji Jugoslavije ostaje upamćena kao jedna od najuspešnijih u istoriji ovog sporta. Upravo s njim je osvojio srebro na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine u dublu, što je bio istorijski uspeh za stoni tenis na ovim prostorima.

Na svetskim prvenstvima takođe je postigao zapažene rezultate – srebro u Nju Delhiju 1987. u dublu sa Lupuleskuom, bronzu u ekipnoj konkurenciji, srebro u Čibi 1991. sa ekipom, kao i individualne medalje za Hrvatsku: bronzu u singlu u Geteborgu 1993, srebro u dublu sa Vladimirom Samsonovim u Tjanđinu 1995, te bronzu u Ajndhovenu 1999.

Na evropskim prvenstvima redovno je osvajao medalje u različitim disciplinama. Sa Lupuleskuom je kao mlad igrač osvojio bronzu u Pragu 1986, srebro u Parizu 1988, i zlato u Geteborgu 1990. godine. Sa Mađaricom Čilom Batorfi bio je zlatni u miksu u Mančesteru 1994. godine. Tada je osvojio i bronzu u singlu, kao i srebro u dublu sa Belgijancem Žan-Mišelom Sejvom. U singlu je bio srebrni u Ajndhovenu 1998. i Bremenu 2000, a bronzani u Zagrebu 2002, Arhusu 2005. i Beogradu 2007. godine. U Beogradu, predvodio je hrvatsku ekipu do srebra u ekipnom takmičenju.

Njegov povratak u Novi Sad, ovoga puta kao zvaničnika, bio je više od protokolarne posete. Bila je to prilika da ponovo oseti puls sporta kom je posvetio život – i da ga podeli sa onima koji, iako veterani, i dalje igraju srcem.