Srbija se poklonila zlatnim Orlićima

Fudbalski savez Srbije preksinoć je na svečan način u Novom Sadu obeležio deceniju od trofeja svetskog prvaka naše reprezentacije do 20 godina na Novom Zelandu. Šampioni su dočekani crvenim tepihom. I emocije, one zaista najiskrenije, izlazile su spontano od strane igrača, trenera, funkcionera, brojnih gostiju, zbog slike koja ih je zatekla u Srpskom narodnom pozorištu u Srpskoj Atini.

Od dolaska u prelepo zdanje do ulaska na veliku scenu. Svuda je pisalo „PRVACI SVETA”. Na svakom sedištu knjiga i zastava Srbije! Niko nije ostao ravnodušan! FSS je još jednom na veličanstven način odao priznanje zlatnoj generaciji srpskog fudbala.

Veličanstvenu noć prisustvom uveličali su naravno i pre svega, igrači šampionske generacije, mnogi od njih sa suprugama, ali i brojni selektori i treneri, bivši i sadašnji, reprezentativnih selekcija Srbije, a posebnu čast ukazali su gradonačelnik Novog Sada, Žarko Mićin, potpredsednici Fudbalskog saveza Srbije, Sandra Sremčević i Janoš Žemberi, prvi čovek Vojvodine i Zajednice klubova Super i Prve lige Dragoljub Zbiljić, generalni sekretar Zajednice Darko Ramovš, prvi operativci FS Regiona Zapadne Srbije Darko Bradonjić, FS Beograda Miloš Marković i FS Vojvodine Dragomir Tanović, brojni bivši asovi i reprezentativci, stotine dečaka i devojčica iz novosadskih, ali i beogradskih klubova…

Bilo je to veče koje ostaje u sećanju, prepuno  emocija, ponosa, noć kada se Srbija ponovo poklonila junacima sa Novog Zelanda. Sve je počelo horskim izvođenjem himne Srbije, uz poseban doživljaj sa velikog platna i slikom sa Novog Zelanda, kad Rajko i drugovi zagrljeni pevaju himnu „Bože pravde” pred finalni meč sa Brazilom.

A prva osoba u istoriji srpskog fudbala, ali i novinarstva, koja je imala privilegiju da usklikne ono što smo mislili da nikada nećemo čuti „Srbija je prvak sveta, Srbija je prvak sveta u fudbalu“ sjajni i uvek originalni televizijski komentator Aleksandar Stojanović, doneo je pehar prvaka sveta na binu i – spektakl je mogao da počne. Naravno uz trenutke koji su Srbiji doneli titulu šampiona sveta, odlučujuću akciju protiv Brazila i istorijsku realizaciju Nemanje Maksimovića.

- Dame i gospodo, poštovani gosti, dragi prijatelji fudbala – dobro došli u Novi Sad, u Srpsko narodno pozorište, na veče sećanja, ponosa i emocija. Prošlo je deset godina. Deset godina otkako su momci koje je vodio selektor Veljko Paunović, u dresu Srbije, hiljadama kilometara daleko, osvojili ceo svet. Oni su tada imali snove. Mi smo imali nadu. A zajedno smo dobili istoriju – rekao je Aleksandar Stojanović.

Usledio je film „Put do finala”, vratili smo se tamo gde je sve počelo. Na stadion u Oklandu, ali i mnogo ranije – od prve utakmice do finala sa Brazilom. Prisutni su videli kako je izgledao put tima koji je pokazao da se šampioni ne rađaju bez borbe – i koji je iz poraza krenuo ka tronu.

Hronološki pregled utakmica Srbije: Urugvaj, Mali, Meksiko, Mađarska, SAD, još jednom Mali – i onda finale sa Brazilom. Za istoriju.

A onda nova erupcija i silni aplauzi.

- Dame i gospodo, vreme je da pozdravimo naše glavne junake. Momke koji su istrčali na teren, dali sve od sebe – i donela kući zlato. Generacijo 2015 – dobrodošli nazad!

Na scenu su izašli šampioni.

On je bio poslednja linija odbrane, kapiten sa stavom i srcem – čovek koji je branio penal u četvrtfinalu i vodio tim do vrha sveta – Predrag Rajković

Njegov pogodak u produžecima finala zlatnim slovima je upisan u istoriju srpskog fudbala. Strelac gola za titulu – Nemanja Maksimović!

Njegove suze na kraju utakmice obišle su svet i postale simbol strasti i ljubavi prema fudbalu I svojoj reprezentaciji. Stameni stub naše odbrane, miran i pouzdan kada je bilo najpotrebnije – Vukašin Jovanović!

Da nije bilo njegovog gola u 90. minutu protiv Mađarske, Srbija bi se već posle osmine finala vratila kući. Borac bez mane i straha. Čovek odluke i u polufinalu protiv Malija – Ivan Šaponjić!

Brz, čvrst, borben — desni bek koji je neumorno pokrivao ceo bok. Srce tima na terenu – Milan Gajić!

Pouzdan, tih, ali uvek spreman da odgovori najvećim izazovima. Deo bedema ispred golmana Rajkovića i još jedan od junaka u pohodu na svetsku titulu – Miladin Stevanović!

Na levoj strani, gde je brzina morala da se spoji sa mudrošću i fudbalskom inteligencijom – besprekorno je odradio zadatak i bio neizostavan deo šampionske ekipe – Nemanja Antonov!

Igrače je na bini sačekala i knjiga „Svetski i Evropski šampion”, štivo koje govori o njihovom vanremenskom uspehu, štivo koje ih čini besmrtnim. Usledile su anegdote sa šampionata, nezaboravne priče, sećanja koja su vratila emocije. I trenutak kad voditelj čita imena  čita igrača koji su zbog profesionalnih obaveza, baraža, početka priprema svojih klubova i Svetskog klupskog prvenstva u SAD sprečeni da priusustvuju jubileju.

Vanja Milinković-Savić, Filip Manojlović, Miloš Veljković, Srđan Babić, Radovan Pankov, Stefan Milošević, Mijat Gaćinović, Sergej Milinković-Savić, Marko Grujić, Andrija Živković, Stefan Ilić, Filip Janković, Saša Zdjelar, Staniša Mandić.

Posle čitanja spiska igrača, prešlo se na čitanje imena članova stručnog štaba, ljudi koji su sve vreme bili uz igrače i deo su velikog uspeha. Petar Milčanović (kondicioni trener), Pavle Maksimović (lekar), Vladimir Borković (stručnjak za mentalnu pripremu), Viktor Vujošević i Srđan Branković (fizioterapeuti), Igor Gačić (oficir za medije), Dušan Gelić (tim – menadžer), Miljan Stanojević (oficir za bezbednost), Nikola Leposavić (analitičar), Nenad Dragaš (ekonom), Marko Mitrović (pomoćni trener), Aleksandar Sarić (trener golmana).

Usledio je zatim čuveni govor iz svlačionice selektora Veljka Paunovića pred polazak na stadion gde se igralo finale Svetskog prvenstva protiv Brazila.

Red priče, govora i – anegdota. Ima ih mnogo sa Novog Zelanda jer je ova generacija momaka na čelu sa selektorom Paunovićem zaista zračila i zrači vedrim duhom i pozitivnom energijom. Čuli smo sjajnu priču od Veljka koja dovoljno govori o tome kakav je pobednički mentalitet krasio naše i svetske šampione.

Ukratko, pred odlazak, jedan od mnogobrojnih zahteva selektora upućenih generalnom sekretaru Lakoviću, bio je da Savez obezbedi i jednu kameru, odnosno snimatelja. Na pitanje, zašto sad snimatelja, Paunović je kratko odgovorio, pa da nas snimi kad budemo prvaci sveta! I ponovo aplauzi…

I Vladimir Borković, stručnjak za mentalnu pripremu, ispričao je zanimljiv detalj prilikom izbora kapitena. Bila je dilema da li da bude Nemanja Maksimović ili Predrag Rajković, a o kakvim ljudskim i igračkim veličinama se radi, kao i timskom duhu koji je vladao u reprezentaciji, govori reakcija Maksimovića koji je odmah rekao – Rajković je kapiten! I kako je rekao Borković, život ti sve vrati, Maksimoviću je vratio na Novom Zelandu u 119. minutu meča sa Brazilom – i učinio ga besmrtnim.