Kad je Bogdan Bogdanović leta 2014. vreo beogradski asfalt dodatno ugrejao sa 123 poena u četiri susreta protiv Crvene zvezde, preovladalo je mišljenje da u dogledno vreme neće da se pojavi neko ko će taj učinak da nadmaši. Prosto, simultanke kapitena Orlova izgledale su magično i nadasve neponovljivo. Utisak je dodatno pojačan činjenicom da posle kanonade asa Klipersa, Partizan nije osvojio titulu šampiona nikada – sve do pojave magičnog Dvejna Vašingtona.
Pantere je u polufinalu ukrotio sa 40, odnosno 25 koševa, dok je Golubove „skidao”, kao da su glineni, brojeći do 23, to jest 41. Ukupno 129, šest poena više od predvodnika reprezentacije Srbije! Na stranu nedostaci Amerikanca, napadački talenat mu je na nivou velikana igre pod obručima.
Stoga ni ishod u finalu protiv Spartaka nije smeo da bude drugačiji, crno-beli su, ispostavilo se lako (2:0), osvojili Super ligu posle 11 godina!
- Neverovatno, mnogo sam srećan. Šampioni smo drugi put u jednoj godini. Završio sam prvu sezonu van SAD i ponosan sam na trenera i saigrače. Stekao sam veliko iskustvo, ovekovečeno na pravi način – rekao je Vašington, vidno zadovoljan.
Za razliku od većine sunarodnika u ekipi iz Humske, Dvejn je uz tim ostao do kraja i dao poslednji atom snage za grb Valjka.
- Skroz sam iscrpljen, međutim – vredelo je. Posebno sam ponosan na mlađe saigrače, kao i na trenera Bogdana. Svestan sam da je prošlo mnogo vremena otkad je klub osvojio dve titule u sezoni – ovo je istorijski trenutak!
Iako je bio bez daha, bek je mudro zborio. Tačno 12 godina se crno-beli nisu dokopali duple krune – još od stolovanja neponovljivog Duška Vujoševića. Zbog temeljnog poznavanja pređašnjih momenata, Amerikanac je znao da mora da povuče kao parnjača.
- Na koledžu sam poslednji put igrao u ovakvom ritmu, nije loše što sam se vratio tom osećaju. Volim košarku – imam najbolji posao na svetu. Pride, zahvalan sam što sam bio zdrav tokom cele godine.
Dosta momaka u timu Vašington nije dobro poznavao, ujedno je bio jedini iz SAD, ali emotivni trenutak na kraju susreta pokazao je zajedništvo u četi Željka Obradovića. Energično su proslavili titulu, potom se na stadionu fudbalske sekcije sreli sa navijačima, uprkos činjenici da su mnogi bili mišljenja da im Super liga ama baš ništa ne znači.
- Zajedno smo prošli sve uspone i padove u ovoj dugoj sezoni i na kraju došli do titule – neverovatno.
Zračio je samopouzdanjem Amerikanac i izgledalo je kao da je samo čekao priliku. Posebno je zanimljiva tvrdnja najtrofejnijeg stratega Starog kontinenta, očigledno tačna i izrečena pre samo mesec dana, po završetku polufinalnog duela ABA lige protiv Dubaija, „da Vašington igra bolje jer je promenio način treninga i razmišljanja”.
- Jednostavno, svestan sam svojih mogućnosti. Pored samopouzdanja, imam i veliku podršku trenera i ekipe. Želim da na svakom meču pružim maksimum. Kad dođe šansa, zgrabim je.
Naravno, većinu uspeha prvotimci Valjka ne bi ostvarili bez svesrdne podrške vernih pristalica.
- Hvala im svima! Završila se neverovatna sezona, i te kako sam zahvalan. Vidimo se uskoro – zaključio je Vašington i otišao na zasluženo slavlje.
TRENUTNO SAMO ŽELIM DA SLAVIM I VIDIM PORODICU
Posle NBA performansa, ljubitelji crno-belih boja postigli su konsenzus – Vašington mora da ostane! Što se tiče pravne strane, Dvejn je potpisao ugovor „godinu plus godinu” sa Partizanom i na leto predstoje razgovori. Međutim, po završetku susreta sa Spartakom, Amerikanac je rekao da prvenstveno želi da uživa u datom trenutku.
- U mislima mi je samo slavlje trenutno. Idem kući da vidim ženu i decu – jedva čekam.
OTAC PONOSAN – VEROVAO JE U SVOJ RAD
Sezona je duga, inostrani igrači se i te kako u finišu osećaju otuđeno. Na jednoj strani medalje nalaze se velika očekivanja navijača, dok je na drugoj pritisak zbog manjka vremena sa najbližima. Stoga, Dvejn Vašington je u završnici Super lige imao uz sebe oca – nekadašnjeg NBA igrača. Edi (60) je u karijeri branio boje Nju Džersi Netsa i Los Anđeles Klipersa, ali i Mursije, Frankfurta, Makabi Rišona, dok je danas mentor sinu.
- Verovao je u svoj rad. Srećni smo – oduvek smo želeli da pobedimo, to je najvažnije. Potreban je bio timu, a on je pomogao koliko je mogao i doveo ekipu do trijumfa – rekao je 36. pik sa drafta 1987.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
