PENAL - Dobro reče Blagojević: „igraće se fudbal i posle AEK-a“, „kiparskog Mančestera“

Izvukli smo najtežeg mogućeg rivala... Čuvena misao Partizanovog trenera Srđana Blagojevića, garnirana uveravanjem: „igraće se fudbal i posle AEK-a“ ovekovečena je u najluđoj topčiderskoj noći julskog leta 2025, nestvarnim preokretima, triler zapletima i tužnim epilogom u kojem golobradi crno-beli dečaci ne skrivaju suze pred 22.253 gledalaca dok golman i zamenik kapitena jure protivničkog fudbalera da bi se obračunali sa njim kao posle seoskog turnira na kojem se igralo za prase, a ne za rejting i bodove UEFA ...

Da, u pravu je bio Blagojević: „igraće se fudbal u Humskoj i posle AEK-a“... Igraće se i posle Oleksandrije, sa ili bez Srđana Blagojevića na klupi Partizana, ali, svakako bez novca koji bi iz UEFA stigao da je aktuelni šef stručnog štaba crno-belih bolje pripremio ekipu i taktiku za prvu, pa i za drugu utakmicu sa osrednje kvalitetnim predstavnikom Kipra u Evropi koji je u Srbiji doživljavan kao da je Mančester siti.

Srđanu Blagojeviću bi verovatno jako prijala konstatacija da je „pogodio s izmenama“u revanšu, ali, je svrsishodnije pitanje „zbog čega nije pogodio s početnim sastavom“? Zašto Natho nije počeo utakmicu? Zar se ne počinje s najboljim timom? I šta je konkretno mislio kad je posle neuspeha izjavio da je podmlađivanje tima - opredeljenje kluba? Znači li to da se on protivi podmlađivanju, ili, samo provlači potencijalni alibi za neuspeh?! Po tom pitanju – mišljenje Blagojevića najmanje je bitno, važna je isključivo strateška odluka rukovodstva da se Partizan konačno okrene svojoj omladinskoj školi umesto bezglavog dovođenja anonimusa kojima je nemoguće utvrditi i godine rođenja... Ali, činjenica da su se omladinci Partizana u prošloj sezoni borili za opstanak u ligi, svima u Humskoj mora da bude tema za razmišljanje...

U iščekivanju da stranci donesu prevagu, navijači Partizana zapitali su se i zašto među starterima nije – pre tri godine od strane Stolice, Stanojevića i Duljaja otpisani, pa od Duljaja „vaskrsli“ Natho, kao i gde je Bugarin Karabeljov? Zar Bugarin nije stigao kao pojačanje?

Trener Partizana mora da zna da se simpatizeri ne animiraju oblačenjem navijačkih majica i mahanjem ka publici kao što je radio preskupo plaćeni Kalulu (52.000 evra mesečno) kad je ulazio u igru, nego fudbalskim potezima, akcijama koje se ponavljaju, šansama, golovima, pobedama... Trener je odgovoran i za dešavanja posle utakmice, jer psihološki nije pripremio fudbalere za ono što ih je očekivalo na terenu, pa i za eventualne provokacije protivnika. On je uostalom i doveo golmana koji je odbranio tri penala, ali i dao autogol i umesto da smiri duplo mlađe od sebe, oko sebe, dobio je crveni karton i ostavio ekipu na cedilu uoči još težih utakmica u kvalifikacijama...

Trener jednostavno mora da bude autoritet za sve: igrače, članove uprave u piramidi rukovođenja ispod predsednika i potpredsednika, navijače koji u njemu moraju da vide gospodina kakav je Ljubiša Tumbaković nekad bio u fudbalskom ili kao što je Željko Obradović danas u košarkaškom klubu. Autoritet i gospodin koji uliva poverenje svima gde god da se nalaze – na klupi, terenu, tribinama, ispred TV aparata... Podrazumeva se u košulji i odelu kad vremenske prilike dozvoljavaju... Nikad i nigde u Evropi – u navijačkoj majici pored klupe.

Na kraju, za Partizanov očaj, odgovorniji od mnogih koji u klubu iz Humske 1 trenutno rade, jesmo i mi – novinari. Zdravo za gotovo prihvatajući sve što neko iz Partizana kaže, poverovali smo zaista da su Kiprani čudesno jaki, a najmlađi tim crno-belih u poslednjoj deceniji dostojan epiteta „crno-bele bebe“. U sopstvenim zabludama stvorili smo komoditet čelnicima Partizana da se užive u ulogu spasioca i poveruju da podmlađivanje tima samo po sebi može da bude dovoljan zalog za budućnost i opravdanje za neuspehe.