Britanski atletičar Džonatan Edvards rekao je da nije dobar znak za atletiku to što je njegov svetski rekord u troskoku, koji je postavio pre 30 godina, i dalje aktuelan.
Edvards je 7. avgusta 1995. godine na Svetskom prvenstvu u Geteburgu skočio 18 metara i 29 centimetara i postavio svetski rekord u troskoku.
- Mislim da nije dobar znak za atletiku kao sport da ima svetski rekord koji je aktuelan 30 godina. Kada razmislite o svim dostignućima u sportskoj nauci, metodama treninga i svim tim stvarima, ne mislim da to nužno govori o zaista zdravom i prosperitetnom sportu - rekao je Edvards za Bi-Bi-Si (BBC).
Osim njega, još samo sedmorica atletičara skočila su preko 18 metara, a Edvards veruje da je on i dalje svetski rekorder delom i zbog toga što atletika "nije pratila profesionalizaciju sporta", što znači da mladi talentovani sportisti biraju druge sportove jer mogu da zarade više novca.
- Atletika ne nudi iste nagrade kao drugi sportovi. Ako ste talentovano dete, ne biste nužno izabrali atletiku. Sigurno ne biste izabrali takmičenje u sportu gde su nagrade manje nego što su na stazi - ocenio je 59-godišnji Edvards.
U muškoj konkurenciji u pet najdugovečnijih svetskih rekorda, tri su u skokovima.
Svetski rekord u bacanju kladiva od 86,74 metra postavio je Jurij Sedih 30. avgusta 1986. godine, a rekord u skoku udalj od 8,95 metara postavio je Majkl Džonson 30. avgusta 1991. godine.
U skoku uvis Havijer Sotomajor postavio je svetski rekord od 2,45 metara 27. jula 1993. godine, a američka štafeta 4 dž 400 metara postavila je najbolje vreme od 2:54,29 minuta 22. avgusta 1993. godine. Edvards je skočio 18,29 metara 7. avgusta 1995. godine.
Najbliži Edvardsu bio je Kristijan Tejlor, koji je pre 10 godina skočio 18,21 metar.
Ove godine najbolji rezultat je 17,80 metara, a prošle godine za olimpijsko zlato u Parizu bio je potreban rezultat od 17,86 metara.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
