VREMEPLOV – Ognjenović: Pamtiću dok sam živ 108. večiti derbi

Perica Ognjenović najavljivan je kao moguća „Zvezdina zvezda” i pokazao je svu raskoš talenta u dresu našeg najtrofejnijeg kluba. Međutim, po odlasku u Real nastale su nevolje. Javnost je tražila da pokaže koliko zna, a povreda petog pršljena donosila je jake bolove, na kraju znatno umanjila Pericinu slavu. Ipak, igrao je u više klubova, pristojno zaradio za budućnost porodice, a danas se bavi trenerskim pozivom.

Rođen je u Smederevskoj Palanci je 24. februara 1977. Prve fudbalske korake načinio je u Mladost Goši, a senior je postao sa 16 godina. Sa 17 godina prešao je u Crvenu zvezdu. U prvoj sezoni osvojio je duplu krunu, u timu sa Zvonkom Milojevićem, Darkom Kovačevićem, Dejanom Rambom Petkovićem, Nebojšom Krupnikovićem...

- Crvena zvezda je bila klub za koji sam navijao od malih nogu. Dosanjao sam snove dolaskom u klub koji toliko volim. Zadovoljstvo je bilo raditi sa trenerom Ljupkom Petrovićem koji je ranije ostvario najveći uspeh, postao šampion Evrope. To mi je bila čast i zadovoljstvo - priznaje Ognjenović.

Trijumfi protiv Hartsa i Kajzerslauterna u Kupu pobednika kupova i muška igra protiv velike Barselone, u sezoni 1996/97. govorili su da u Zvezdi ima potencijala i pojedinaca koji mogu daleko dogurati.

- U tom trenutku smo pružali blistave partije kako u domaćem šampionatu tako i na međunarodnoj sceni. Zvezdin stil igre su ljudi voleli, bio je dopadljiv za gledaoce. Pružali smo takve igre da nisu moglo ostati neprimećeni mladi igrače koji su kvalitetni i izuzetno voljni da pokažu koliko mogu. To nije promaklo velikim evropskim i svetskim kolektivima, svako je bacio oko na svog aduta.

Na Krstovdan, 27. septembra 1997. odigran je 108. večiti derbi. Zvezda ga je dobila sa 2:0, a Perica je bio dvostruki strelac i junak velike pobede. Danas voli da kaže da mu je to jedna od najdražih utakmica u karijeri.

- Večiti derbi obeležava karijeru svakog igrača. Kad se tako nešto lepo dogodi ne možemo da budemo skromni. Ta utakmica mi je posebno u srcu. Pamtiću je dok sam živ.

Došao je i 110. okršaj večitih, njegov gol i sigurna pobeda Zvezde od 4:0. Veliki razlozi za silna radovanja.

- Jasno! Ta dva meča ne bi bila moguće da nismo imali  dobar tim. Moji golovi zasluga su cele ekipe. Bez vrhunskih deset na terenu ne bih ni ja mogao ništa da učinim. Ne treba zaboraviti da je Partizan uvek imao dobar tim i stalnu motivaciju kad igra protiv Crvene zvezde.

Ognjenović je naredne sezone postao kapiten Crvene zvezde, a u sedam evropskih mečeva šest puta upisao se u strelce.

- Naše prvenstvo bilo je jako interesantno. Bilo je dosta dobrih klubova, prikazivana je izvanredna igra. Međutim, u srcu navijača ostaju večiti derbiji i međunarodne utakmice. Verujem da je moja generacija ostavila korektan trag, pogotovo u evropskim izdanjima.

U januaru 1999. prešao je u Real. Od svih trenera najviše ga je cenio Visente del Boske. Real je, dok je Perica bio njegov deo, postao šampion Evrope i Španije. Ipak, očekivalo se da izuzetan talenat i već ostvaren vrhunski as u Realu ostavi dublje tragove.

- Dolazak u Real bio je plod igre koju sam pružao u Crvenoj zvezdi. Prelazak u takav klub bio je kruna karijere, ali određene okolnosti poput učestalih povreda nisu mi dale mogućnost da bude onako kako sam želeo. Ipak, mirna mi je savest. Sve sam uradio što je bilo do mene.

Slede klubovi u Nemačkoj, Kini, Ukrajini, Francuskoj, Maleziji, Grčkoj, pa povratak u srpski fudbal, u Jagodinu. Prilično dug put.

- Nakon učestalih povreda dođe period gde igrač traži sebe, pokušava da se vrati na nivo gde pripada. Ponavljam, savest mi je čista. Što je bilo do mene ja sam uradio. Činio sam svoj maksimum. Bilo je lepih i onih drugih etapa. Treba pružiti maksimum, a nešto zavisi i od sreće. Sve u svemu, nisam nezadovoljan.

Za reprezentaciju SR Jugoslavije odigrao je osam mečeva, bio je učesnik i Mondijala u Francuskoj, lepo iskustvo, ali moralo je biti češćih poziva selektora, ma ko to bio.

- U tom trenutku naišlo je neko čudno vreme kod nas u fudbalu. Bilo je raznih okolnosti. Trebalo je biti više poziva u reprezentaciju. Nadam se da sam kvalitetno odigrao tih osam utakmica. I to je važno.

Umesto rekapitulacije: jedna titula sa Zvezdom, tri trofeja u Kupu sa Zvezdom, sa Realom Liga šampiona, prvenstvo i kup Ukrajine sa Dinamom.

- Kad podvučem crtu uvek je moglo biti i bolje i lošije. Moja karijera je imala i uspone i padove. Tako vam je sve u životu i kod svih, ne samo kod mene. Postoje stvari koje su za i protiv. Ne žalim se na karijeru. Pamtim one bolje delove, one druge pokušavam negde da potisnem.

Pošto je okačio kopačke o klin Perica je zaplovio  trenerskim vodama. Vodio je mlađe kategorije Crvene zvezde, kadetsku i mlađu omladinsku selekcije Srbije, Zvijezdu 09, Metalist Harkov, a danas je trener Rudara iz Prijedora.

- Krenuo prirodnim putem. Imao sam odlične rezultate u Crvenoj zvezdi. Sve je krenulo lepo. Sa kadetskom reprezentacijom izborili smo plasman na EP. Onda sm preuzeo Zvijezdu 09, ali usledila je pandemija koronavirusa i nisam ostao tu, imali smo svega tri treninga. U Harkovu sam proveo pola godine. Ispunili smo cilj i očekivanja ljudi iz kluba. Imao sam ponudu da ostanem još godinu dana, ali zbog ratnih dešavanja odlučio sam da se vratim na Balkan. Uvek sam bio spreman na izazove. I ovom poslu prilazim sa željom da uradim najbolje što mogu i videću da li ću ostvariti cilj – zaključio je Ognjenović.