Novi spomenik asu

Fudbal bez mitova je samo ganjanje lopte. Sa svojim legendama i bluzevima, veći je od  stvarnosti. Od Andrije Delibašić, smo za života, dobili priče, sa kojima ćemo naslednicima raširenih očiju pričati o tome zašto smo nekada bili srećni oko travnatih terena. Pre pola godine, Andrija je iz mita,  prešao u mit. Na nikšićkom groblju, juče mu je održan šestomesečni pomen, otkriven i novi spomenik. Andrija nije nikakav reprezent nekog „drugog“ sveta, on je svet za sebe. Svi koji su došli da se poklone velikom Andriji, porodica, otac Gojko Perović, bivši fudbalski asovi, prijatelji, navijači Parizana, taj svet znaju, i srećni su što su imali priliku da tom svetu pripadaju.

Neki nekoliko sati, neki ceo život, a kakva je to retkost, i kakva dragocenost, treba li uopšte govoriti. Zato što je Andrijimo čojstvo, uzbudljivije i sveobuhvatnije od svih utakmica. Simbol, posebna figura.   

Istinska zvezda, trajna ikona fudbalske istorije, sija će, i kada, sa ovog sveta odu svi oni koji su, imali tu dragocenost, sreću da žive u njegovom dobu. Dok bude navijača Partizana, na ovoj zemljinoj kugli, neće se ugasiti Andrijina zvezda. Ostaće večiti Delibašićev osmeh u beskrajnom plavom krugu.  Sa Stjepanom, Milošem, Vladicom,   Veliborom  sa, Mocom, sa Draganom...