Фудбал без митова је само гањање лопте. Са својим легендама и блузевима, већи је од стварности. Од Андрије Делибашић, смо за живота, добили приче, са којима ћемо наследницима раширених очију причати о томе зашто смо некада били срећни око травнатих терена. Пре пола године, Андрија је из мита, прешао у мит. На никшићком гробљу, jуче му је одржан шестомесечни помен, откривен и нови споменик. Андрија није никакав репрезент неког „другог“ света, он је свет за себе. Сви који су дошли да се поклоне великом Андрији, породица, отац Гојко Перовић, бивши фудбалски асови, пријатељи, навијачи Паризана, тај свет знају, и срећни су што су имали прилику да том свету припадају.
Неки неколико сати, неки цео живот, а каква је то реткост, и каква драгоценост, треба ли уопште говорити. Зато што је Андријимо чојство, узбудљивије и свеобухватније од свих утакмица. Симбол, посебна фигура.
Истинска звезда, трајна икона фудбалске историје, сија ће, и када, са овог света оду сви они који су, имали ту драгоценост, срећу да живе у његовом добу. Док буде навијача Партизана, на овој земљиној кугли, неће се угасити Андријина звезда. Остаће вечити Делибашићев осмех у бескрајном плавом кругу. Са Стјепаном, Милошем, Владицом, Велибором са, Моцом, са Драганом...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
