Aleksandar Komarov ponovo je obradovao srpske ljubitelje rvanja i sporta uopšte. Na Svetskom prvenstvu, održanom u Zagrebu, u kategoriji do 87 kg bio je neumoljiv i do zlatne medalje nanizao je pet pobeda. Na rukama trenera Vojislava Trajkovića i legendarnog Davora Štefaneka, uzdignutih ruku pozdravio je malobrojne navijače, ljude iz našeg najtrofejnijeg sporta, koji su bili na tribinama zagrebačke Arene.
Kad je, tri dana posle velikog uspeha, ušao u prostorije Rvačkog saveza Srbije, na konferenciju za medije, bio je gotovo nečujan. Pre nego što je seo za sto, kratko je prozborio.
- Umoran sam, bilo je mnogo naporno, ali smo uspeli i veoma sam zadovoljan. Ostvario sam san i hvala svima u Rvačkom savezu, u Olimpijskom komitetu, Ministarstvu sporta, sve ovo vreme imam veliku podršku i dajem sve od sebe da uzvratim i dostojno reprezentujem Srbiju.
Bio je, ovih dana, čest gost na TV kanalima i smatra to delom posla i, kako je rekao, sve što radi u interesu je dalje popularizacije rvanja. Planetarni šampionat je prošao, ali su utisci itekako sveži i počeli smo priču o borbama, bilo ih je pet.
- Krenuo sam iz kvalifikacija i da bih osvojio zlatnu medalju, morao sam pobediti u svih pet mečeva. Ni malo nije bilo lako, jer nema lakih protivnika. Na velikim takmičenjima užasno teško je popeti se na tron. Ovo je individualni sport, ti ili rival, treći ishod ne postoji. A, svi dobro treniraju i rade da bi se borili za medalju.
Počeli ste pobedama nad Japancem Sakbabeom i Amerikancem Jakobsonom?
- Sakabe je pokušao da me iznenadi i nisam mu to dozvolio, Jakobsona sam ranije pobeđivao, teško je bilo sa mladim Jevlojevim iz Kazahstana, pogotovu sa mojim zemljakom Alirzaevim u polufinalu. Dugo se znamo, često smo rvali jedan protiv drugog, a pobedio sam ga i na poslednjem Evropskom u Bratislavi, u četvrtfinalu.
U finalu je protiv Iranca Mohmadipiana bilo 4:3, iako je iz prve runde imao prednost. Štefanek reče da niko nije uspeo da mu napravi četiri boda?
- Iranac je odličan borac, drugi sa Igara u Parizu, fizički besprekorno spreman, brz, a kad je otišao u parter verovao sam da ću zahvatom doći do bodova i preokreta. Tako je i bilo. Rvači iz Irana osvojili su najviše zlatnih medalja, to jasno govori o kakvoj rvačkoj sili se radi. Na svakom takmičenju su izuzetni.
Dan posle trener Trajković rekao je za Žurnal da je očekivao zlato, da li i vi?
- Trener Voja ćuti, ne želi da se bavi prognozama, a kao i svi mi u ekipi, očekuje najviše. Znao je da nikad nisam izgubio finalni meč i posle mi je rekao da je bio ubeđen da ću savladati i Iranca. Moram reći da je bilo i nerovoze, ipak je bila borba za zlato i znam da se očekivalo da se popenjem na tron, ali sam uspeo sve da kanališem ka trijumfu. Mnogo treniramo, preko 200 dana u ovoj godini proveli smo na pripremama i takmičenjima i znao je da smo spremni. Meni je žao što nije bilo još medalja, Tibilov i Nađ su izgubili mečeve za bronzu, a bili su veoma blizu. Ilić je vodio 5:1 protiv vicešampiona sa Igara u Parizu, da ne nabrajam. Imamo tim i atmosferu, jedan smo uz drugog i uvek ogromna podrška. Jedna lepa porodica.
Da se vratimo debiju za Srbiju na Evropskom u Bukureštu, kad ste 13. februara prošle godine, osvojili zlato i pobedili aktuelne šampione, evropskog, svetskog i olimpijskog. Za titulu ste napravili neviđen podvig?
- Tako je i odjeknulo i prvu medalju za Srbiju nikad ne mogu da zaboravim. Nisam bio u ulozi favrita, dolazio sam iz drugog plana i savladao prvo Takača, evropskog prvaka, pa Belenjuka olimpijskog i u finalu Čengiza svetskog, bilo je 4:1. Imao sam, kao i sada, pet mečeva. Dugo smo razgovarali tokom šampionata i sećam se da ste napisali da ne gubim finala.
Kažu da je odlika velikih šampiona da dobijaju mečeve i kad protivnik ima osetnu prednost?
- Ako se odnosi na mene, verovatno mislite na Evropske olimpijske kvalifikacije iz aprila prošle godine u Bakuu – tiho se nasmejao srpski as. – Hrvat Huklek vodio je 5:0 i okrenuo sam ga tri puta za pobedu 7:5, Nemac Vagner imao je tri boda prednosti i u drugoj rundi osvojio sam pet poena za pobedu 5:3. Meč u rvanju nikad nije izgubljen, sve može da se premota za nekoliko sekundi i nikad se ne treba predati. Dovoljan je jedan dobar zahvat da se iz minusa dođe do pobede. To će vam i drugi reći.
Pomenutog Vagnera savladali ste i 12. aprila ove godine na EP u Bratislavi u meču za bronzu, a bilo je pitanje da li ćete uopšte učestvovati i medalja je označena kao zlatna?
- Da, da, to mi je bio najteži period u karijeri, nekoliko dana, pred put, ležao sam u bolnici. Rekao sam treneru Voji, neću da odustanem, hoću da se borim. Bio sam iscrpljen i iz repersaža uspeo da osvojim bronzu. Vagner je pao na 3:1 i znajući šta se dešavlo pred put, svi u Rvačkom savezu rekli su da bronza sija kao zlato.
Ove godine osvojili ste dve velike medalje, ali 2025. nije počela prema očekivanju?
- Na turniru Ranking serije u Zagrebu, nije bilo kako treba, nisam dostigao željenu formu, tek su bile gotove bazične pripreme, ali se pojačanim radom sve se vratilo kako treba. Rezultiralo se medaljama i radili smo po veoma dobrom planu. Svi su bili uz nas, stalno ponavljam veliku podršku i otud smo bili kvalitetni na Svetskom. Rekli su mi da smo ekipno osmi u konkurenciji preko pedeset zemalja.
Trener Trajković tim iz Zagreba najavio je za Igre u Los Anđelesu 2028 uz napomenu da neko od mlađih može da iskoči?
- Ekipa je formirana u januaru i uz nas su veoma često na pripremama i mladi Mihajlović, Katić, Đukić, Perović, Krstin, da ne nabrajam i puno je potencijala. Tri godine su do Igara i može se iskočiti u prvi plan. Za mlade treba strpljenja, isksutvo dolazi sa takmičenjima, a oni ih već imaju i idu postepeno. Za njih radi vreme i što odmiče, biće sve bolji.
Kad pominjemo Igre 2028, u RSS već su najavili da su pripreme počele. Šta vi očekujete od najveće svetske sportske smotre?
- Olimpijske igre su sportski vrh i sve je njima podređeno. Nećemo odustati od kontinentalnih i planetanrih šampionata, ali su oni usputna stanica za Igre 2028. Najviše vrede olimpijske medalje i više se ne ide sa devizom „važno je učestvovati“. Preostale su još tri godine i rano je da se bavim prognozama, a nisam od onih koji želi da obećava. Tačno je da sam, do sada, sve osvojio, da nedostaje olimpijsko zlato, a za Los Anđeles želim samo da budem zdrav, da me povrede mimoiđu i biću spreman za najveća iskušenja – istakao je Aleksandar Saša Komarov, aktuelni svetski šampion.
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Aleksandar Komarov
Datum rođenja: 5. maj 1999.
Mesto rođenja: Sankt Peterburg
Visina/težina: 1,80 m/87 kg
Porodica: supruga nevena, sin Pavel
BRAT ILIJA SAŠINIM STOPAMA
Sašina porodica je sportska. Otac Andrej bio je rvač, kasnije trener kadetske reprezentacije Rusije, stariji vrat Artjom (30) takođe se bavi trenerskim poslom, a najmlađi Ilija nedavno je na juniorskom SP u Bugarskoj, bio treći u kategoriji do 97 kg i Saša kaže da je veoma talentovan i da puno trenira. Sestra Marija ima tri svetske medanje u karlingu i bila je članica olimpijskog tima Rusije u Pekingu 2022. Majka Olga je domaćica.
BRAK
Saša se 26. oktobra 2023. godine oženio lepom Kragujevčankom Nevenom Vulović. Ljubav na relaciji Kragujevac – Sankt Peterburg, krunisana je brakom i najveća sreća usledila je 3. januara ove godine, kad se rodio sin Pavel.
- Nevena je, izuzimajući Evropsko u Bratislavi, kad nije mogla da putuje zbog Pavela, bila na svakom velikom takmičenju. Na moj debi za Srbiju, na EP u Bukureštu, došla je kolima iz Kragujevca. Bez obzira koja je gužva, njen glas uvek čujem. Velika mi je podrška, razume se u rvanje i bila je juniorska reprezentativka Srbije.
POSVETE
Za tri medalje koje je osvojio za Srbiju, Saša je imao posvete. Poslednja i najsjajnija namenjena je sinčiću Pavelu. Kad smo ga slikali za Žurnal, otac mu je okačio zlato oko vrata. Da li će se baviti rvanjem, otac je rekao, kad dođe vreme, odlučiće sam.
- Prvu, evropsko zlato iz Bukurešta posvetio sam Srbiji, za veliku zahvalnost i dobrodošlicu, ljudima iz RSS, Željku Trajkoviću, Damiru Šabiću, da ne nabrajam, njima sam i danas zahvalan. Bronzu iz Bratislave posvetio sam treneru Vojislavu Trajkoviću. Uradio je mnogo za mene, maksimalno se posvetio i kad sam, pred EP bio u bolnici, dolazio je pre i posle treninga, hrabrio me. Takva briga se ne zaboravlja. Hteo sam da mu bukvalno poklonim medalju, odneo sam je u hotelsku sobu da mu je uručim. Odbio je rečima, „ona pripada tebi i tvoja je“. Voja je odličan trener, tih, nenametljiv, pomaže svima i mimo strunjače i njegova je poslednja. Iznad svega je sjajan čovek.
ŠAMPION U SVIM KONKURENCIJAMA
Niko na planeti ni u rvanju grčko – rimskim, ni slobodnim stilom, nije bio šampion Evrope i Sveta od kadetske do seniorske konkurencije. Kao kadet osvojio je, po dva puta(2015, 2016) evropska i svetska prvenstva, takođe i juniorska (2017, 2018, 2109), ima obe titule i za mlađe seniore (do 23 godine) iz 2021, planetarnu je osvojio u Beogradu. Inače je bio i šampion Rusije.
Za Srbiju je bio šampion Evrope 2024 (Bukurešt) i sad u Zagrebu zlatni na Svetskom.
SRBIJA, KRAGUJEVAC, ZRENjANIN
U poslednjem prelaznom roku napustili ste Kragujevac i prešli u Proleter?
- Ne treba da čudi, onaj ko prati i poznaje zbivanja u rvanju, zna i razlog. Proleter je najbolji i najorganizovaniji klub, sa izuzetnom rvačkom školom i ima masovnost. Uspesi nisu slučajni, mnogi bi voleli da budu njegovi članovi. Sala je otvorena po ceo dan i ima dosta mladih boraca, pa kad nisu reprezentativne pripreme, imam priliku da treniram i sparingujem sa više njih. Tu je i trener Trajković, a reprezentacija uvek deo priprema, u više navrata, obavi u Proleterovoj dvorani. Volim Srbiju, volim Kragujevac i Zrenjanin i lepo sam od svih prihvaćen.
ŠAL, TRI PRSTA
Bilo je više natpisa oko šala i tri prsta?
- Ne bih se na to vraćao, pričamo o sportu. Primetio sam da sa šalom se prekriva grb Srbije za koju se takmičim, tri prsta su tri osvojene medalje za Srbiju. Mi smo sa Hrvatima na zajedničkim pripremama i u dobrim odnosima.
CIMERI PRIČAJU NA SRPSKOM
Na pripremama i takmičenjima cimeri su Iranac Ali Arsalan i Aleksandar Komarov. Često puta potenciraju znanje srpskog jezika.
- Ja Rus, on Iranac i razgovaramo na srpskom i veoma brzo smo ga savladali. Non – stop pričamo na srpskom, a pridružio nam se i Gerogij Tibilov.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
