Bajka traje... Iz Ulcinja u svetski etar emitovana je energija prijateljstva kojom su legendarni košarkaši, vaterpolisti, rukometaši, njihovi veliki treneri, selektori i ostali sportisti, uz poruku mira, mudrim rečima i savetima uputili apel sportskim funkcionerima da se okrenu svojim talentima, a budućim asovima da budu i dobri, pošteni ljudi... Reči Lina Červara, možda i najvećeg rukometnog trenera u svetu, nekada sjajnih košarkaša Petera Vilfana i Nikole Plećaša ostavile su posebno upečatljiv utisak s jučerašnjeg svečanog otvaranja 4. Mundijala prijateljstva u Ulcinju.
- Nisu svi igrači isti, morate da prepoznate lidera jer kad je oluja kukavica se sklanja... Nije me sramota da kažem da sam učio od košarkaša. Posebno su mi bile važe Kukočeve reči: „Džordan može da pogreši, nema bezgrešnih, ali tim je tu da ispravi grešku“. Učio sam i od profesora Nikolića, Obradovića... Značile su mi i reči Danilovića: „kad prelaziš ulicu sa šest godina i roditelj te drži za ruku, nije isto kao kad kasnije moraš sam, zato moraš da budeš lukav, budan, brz i hitar“. Učio sam od mnogih, ali bih želeo da dam savet onima koji nemaju vremena da uče svoju decu sportiste i jeftinije im je da kupuju nedovoljno kvalitetne strance. Dajte šansu našoj deci, budite strpljivi i od talenata pravite asove, neuporedivo je korisnije za sve nas u gotovo svim sportovima – rekao je Lino Červar i bio nagrađen gromoglasnim aplauzom...
Pre čuvenog trenera, na binu su prozivani košarkaši. Potkovani informacijama, ali i detaljima iz privatnih života legendi, oficijelni voditelji programa Nebojša Šofranac i Milutin Miki Grgur, često su iznenađivali stare asove... Prvi je na binu prozvan Dragan Kićanović. Nebojša Šofranac „zatrpao“ je Kićanovića šampionskim titulama osvojenim u dresu reprezentacije Jugoslavije: „1973, 75, 77, sveta 78, olimpijski 80... Nikad niko nije toliko trofeja osvojio“...
- Hvala vam, ja sam to i zaboravio... U Ulcinju sam bio kad sam imao sedam godina, dakle pre 65 godina... i tad sam kao dete, ovde su bila železnička odmarališta, prvi put sam došao na more... Sad sam posle toliko godina ovde – oduševljen ovom idejom, svi su mi pričali, ali nisam verovao da je ovako. Sreo sam se sa svojim drugarima bokserima, rukometašima, košarkašima... Zadovoljan sam i srećan...
Sledeći se na binu dok je na video bimu emitovan film slovenačke televizije o osvajanju medalje Jugoslavije, popeo Peter Vilfan...
Ovo sad je čuveni izveštaj iz Manile 1978, Vilfan je tada imao samo 21 godinu i bio je otkriće kad je zamenio Slavnića i praktično nas odveo u finale... Kićanović vas je 76. doveo u Partizan...
- Jeste, ali prvo, veliki pozdrav svima koji ste danas ovde. Jako sam zadovoljan i srećan što sam u Ulcinju. Da, Kićanović je taj koji je bio direktor Partizana i pozvao me kad su mi u Olimpiji rekli: „ti si prestar za nas, sad ćemo malo da forsiramo mlade“, a ja sam imao 28 godina. Hvala bogu tu je bio Kića...
Pričao je Vilfan i o nezaboravnoj razmeni lopte sa protivničkim košarkašem Bobanom Petrovićem, a kao četvrti iz plejadi legendi prozvan je Zoran Moka Slavnić. Pošto je oficijelni voditelj programa podsetio da će za dve godine biti 50 od osvajanja zlata... Moka ga je prekinuo:
- Auuu, koliko onda ja imam godina!?
Uz zahvalnost Pavlu Pepđonoviću zbog megalomanske akcije susreta legendarnih sportista, Zoran Slavnić je poslao poruku današnjim trenerima:
- Danas treneri moraju da budu hrabriji i da više daju šansu mladim košarkašima, fudbalerima, rukometašima...
Slavnićeve reči kao da su probudile slične misli i Nikoli Plećašu.
- Mladi su dobri, ali, ne dobijaju danas šansu. Imamo izuzetne talente i to ne može da se ospori, ušla je međutim komercijalizacija u sport i jeftinije je da se kupi loš Amerikanac nego da se školuje tvoj košarkaš – rekao je Nikola Plećaš prisećajući se i kako je posle osvajanja medalje zbog obećanja ranije datog, morao da obrije brkove i tako iznenadio kompletnu košarkašku javnost koja ga nije prepoznala s novim imidžom...
Peta legenda dočekana salvama aplauza i poljupcima nekadašnjih saigrača u reprezentaciji, bio je Željko Jerkov...
- Morao sam da se poljubim sa Kićom... Više sam spavao sa njim u sobi nego sa svojom suprugom. Čak 11 godina bio mi je cimer, tad smo se pripremali i po tri meseca, išli na takmičenja... U inostranstvu opet zajedno u Skavoliniju, Parizu... Imao sam sreću da igram s takvim asovima: Ćosićem koji je bio najbolji centar na svetu, Kićanović - najbolji bek na planeti, Mirzom Delibašićem. Svi su bili sjajni i najbolji, ali bez mene i Moke nisu mogli – zaključio je Jerkov šaljivim tonom u kojem je i satkana tajna uspeha košarkaške velesile Jugoslavije...
Ulcinjani su imali priliku da vide kako danas izgledaju Duje Krstulović, Macura, Tudor, Petar Popović, Alibegović, Alihodžić, Sejo Bukva, da pozdrave Vlada Đurovića, Laleta Lučića, Janeza Drvariča, Batu Đorđevića, kao i Miška Ražnatovića, Dejana Radonjića... kao i rukometne asove Veselina Vukovića, Neđu Jovanovića,, Tutu Živkovića, ali i fudbalere Šurjaka, Gudelja, Cukrova, Karasija i po prvi put na Mundijalu – Miroslava Đukića.
- Stalno se priča o tom penalu za Deportivo protiv Valensije... Neko je morao da šutira, Promašio sam, nismo pobedili Valensiju, nismo osvojili titulu. Nisam očekivao ni navikao da mi neko nešto poklanja, zato nisam ni očekivao da će Valensija kojoj bodovi nisu bili neophodni da nas pusti... Kasnije kad sam prešao u Valensiju, osvojio sam titulu, prvak je postao i Deportivo šest godina kasnije – podsetio je Đukić zahvaljujući što je postao deo manifestacije, jedinstvene u svetu.
RAŽNATOVIĆ: IGRAO SAM U ULCINjU 1986. U HALI KOJA SE I DANAS ZOVE „MARŠAL TITO“
Otkud čuveni košarkaški menadžer Miško Ražnatović u Ulcinju. Ovo pitanje s obzirom na to da se radi o verovatno najmoćnijem svetskom agentu, brzo je dobilo odgovor:
- Na 50 metara od ove bine imam kuću... Vezan sam za Ulcinj u kojem sam 1986. godine igrao košarku. I bez obzira na sve što se dešavalo na našim prostorima, Ulcinj se, uprkos mnogobrojnim urbanim promenama, prepoznaje kao grad s posebnim segmentima. Kao i 1986. kad sam igrao ovde, dvorana se i danas zove „Maršal Tito“... – podsetio je Ražnatović.
VILFAN: TRAŽIO SAM OD BOBANA DA SE ZAKUNE DA ĆE DA MI VRATI LOPTU...
Nebojša Šofranac prisetio se izuzetno zanimljivog detalja sa utakmice Olimpija – Partizan 1981. godine kad su iako protivnički igrači Peter Vilfan i Boban Petrović jedan drugom nekoliko puta dodali loptu na zaprepašćenje svih u hali, saigrača, navijača i posebno sudija... Ali i komentatora koji je rekao „ovo je sramota, šta rade dvojica reprezentativaca“... Obojica su isključeni...
- Ne može bez tog pitanja.... To je bila utakmica plej-ofa, ja i Boban bili smo prijatelji od malih nogu i na toj utakmici on me je „pokrivao“. U jednom trenutku došlo mi je u glavu da ga pitam: „Bobane ak ti dodam, hoćeš li mi vratiti“? On kaže „hoću“. Rekao sam mu: „nisam siguran“. I tako dva – tri puta. Na kraju sam mu rekao: „Jelene ti tvoje“, to je njegova kćerka i on odgovori „Jelene mi“ i ja mu dodam loptu, on mi vrati... To seje bilo nešto što se nikad pre nije dogodilo, možda i jeste, uglavnom, svi Partizanovi košarkaši istrčali su u kontru, ovi moji se vratili u odbranu, a mi smo stali ostali tamo... I onda su sudije prekinule, dobili smo po tehničku i ja i on. Pitao sam zašto, gde u kojim pravilima piše da to ne sme da se uradi“ i opet su tamo sastančili, dogovarali se i pobedonosno saopštili „omalovažavanje plej-ofa“... „Dobro ako je tako“ – zaključio je Vilfan...
Ali, i nad nestašnim postojao je nestašniji... Zoran Slavnić bio je najnestašniji. Kad se pojavio na bini mlađem od sebe Peteru Vilfanu skrenuo je pažnju da se to ipak dešavalo i ranije...
- Ti si imao tad 10 godina... Kića i ja smo jedan drugom na derbiju Zvezda – Partizan dodali loptu znatno pre nego što ste ti i Boban Petrović to uradili....
VELIKI IGOR MILANOVIĆ SUSRETLjV NA SVAKOM KORAKU
Igor Milanović je na svakom koraku u Ulcinju bio u centru pažnje. Pozdravio se ljubazno sa svim učesnicima Mundijala prijateljstva kad se pojavio na svečanoj večeri uoči manifestacije. I juče uoči otvaranja, svi novinari želeli su da uzmu izjavu od legendarnog vaterpoliste, meštani da se fotografišu za uspomenu, a Nebojša Šofranac da mu Milanović odgovori ko je koga ustvari afirmisao: on komentatora Đurkovića ili komentator njega čuvenim urlilkom: „Milanović, Milanović, goool, Jugoslavija je prvak sveta“ 1986...
- To će ostati večita dilema – uz osmeh je pričao Milanović. – Dugi mi je rekao da me je on stvorio, a ja njemu „za tebe se čulo po mom golu“ u poslednjoj sekundi osmog produžetka... Nezaboravna utakmica koja se sigurno nikad više neće ponoviti i zbog toga što su ukinuti produžeci! Imali smo izuzetno jaku reprezentaciju tada: Deni Lušić, Paškvalin, Mirko Vičević...
GUDELj: OVO JE SPORTSKA BAJKA, ČUVAJTE JE
Ivan Gudelj prvi je glavni junak premijenrnog Mundijala prijateljstva održanog 2022. godine. Na svim narednim okupljanjima legendi – u centru pažnje. I juče je imao poruku za sve: sportiste, Ulcinjane, organizatore...
- Prilikom svakog dolaska u Ulcinj imam osećaj da dolazim u svoj grad iako imam još jedan u kojem živim – Split. Srećan sam što vidim ovoliko legendi sporta na jednom mestu i što mogu sa svakim sportistom iz moje i nekih drugih generacija da se pozdravim. Za to je zaslužan Pavle Pepđonović, još jednom – veliko, veliko hvala Pavle. Ovo je bajka! Velika sportska bajka koja traje i svi smo deo nje. Čuvajte je – nadahnut je bio Gudelj.
ITUDIS POSLAO VIDEO PORUKU
Mnogi treneri i sportisti poslali su video poruke organizatorima Mundijala prijateljstva uz izvinjenje što zbog obaveza nisu mogli da dođu u Ulcinj. Dimitris Itudis, grčki košarkaški stručnjak je na srpskom pozdravio sve prisutne i izvinio se Pavlu Pepđonoviću. Video pozdrav poslao je i Goran Dragić. Javio se i Zvezdan Mitrović. Svetislav Pešić je naglasio da se javlja iz Pirota sa košarkaških terena. Iz Beograda je sve prisutne pozdravio Predrag Mijatovića, potpredsednik Partizana, nekadašnji as i direktor Real Madrida...
PROMOCIJA KNjIGE LINA ČERVARA I PREMIJERA FILMA „IZGUBLjENI DRIM TIM“
U Domu kulture u Ulinju sinoć je održana promocija knjige trofejnog rukometnog trenera Lina Červara: „Rukomet – put do vrha i tajne uspeha” – metode i principi sportskog uspeha.
U nastavku programa usledila je crnogroska premijera dokumentarnog filma „Izgubljeni Drim tim“ kao priča o poslednjoj jugoslovenskoj košarkaškoj reprezentaciji koja je 1991. osvojila zlato i podigla zastavu zemlje koja je prestala da postoji.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
