“Ne mogu da zaboravim titulu sa Splićanima 1979.”

Bio je golman šampionskog Hajduka, branio za mediteransku reprezentaciju Jugoslavije, zaradio mnogo, pa bio najamni radnik u poljoprivredi. Danas je Ivan Budinčević penzioner koji je za 70 godina preživeo mnogo toga, da bi se roman mogao napisati.

Stasao je u subotičkom Spartaku, odakle je prešao u Hajduk. Sa Splićanima je osvojio titulu prvaka Jugoslavije. Pre dolaska u vinkovački Dinamo čuvao je mrežu ljubljanske Olimpije. U gradu pored Bosuta proveo je pet godina, ostavivši neizbrisiv trag. Sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao je na Mediteranskim igrama.

Rođen je 27.januara 1955. u Subotici. Kad je o fudbalu reč, za njega je sve počelo na severu Bačke.

- Neke stvari se ne zaboravljaju, a neke pokušavam što pre da izbrišem iz sećanja. Ljudi su me na neki način otpisali, nažalost. Otišao sam iz Spartaka kao afirmisan golman, ali nikada me nisu pozvali na jednu od toliko proslava koje je Spartak organizovao. Niko se mene nije setio. Ne da me boli, nije u redu - na tužan način počeo je priču Budinčević.

Proveo je nezaboravne četiri sezone u Hajduku. U Splitu je slavio titulu 1979. U ljudskoj naravi je da pamti i velike stvari, radosne trenutke.

- Ostaje nezaboravno. To je moj najveći uspeh. Gde sam branio uvek je bila borba za opstanak ili za sredinu tabele. Samo sam se u Splitu radovao se šampionskim ostvarenjima. Poseban osećaj. To se ne može zaboraviti. Jednom se dogodilo, ali hvala nebesima da je bilo i to jednom.

Splićani su u toj sezoni došli do uspeha iako su imali 10 remija i četiri poraza. Ujedno, to je poslednja titula za Splićane u onoj zajedničkoj zemlji. Hajduk je u Kupu UEFA izgubio u drugom kolu od Arsenala, dok je u Kupu Jugoslavije poražen odmah na startu od zrenjaninskog Proletera.

- Na konto toga ušao sam u legende Hajduka. Danas, ovi mlađi, mene se i ne sećaju. Ostalo je zapisano u knjigama da sam nekakva legenda Splićana. Inače, da nije tako, niko za mene ne bi ni čuo. Bilo je, a to se gumicom ne briše.

Ta generacija Hajduka zaslužuje da se istakne: Budinčević, Primorac, Krstičević, Luketin, Peruzović, Rožić, Zlatko Vujović, Mužinić, Đorđević, Šalov, Šurjak, Zoran Vujović i, u prvih deset kola, golman Špiro Ćosić. Sve je dobro posložio Tomislav Ivić.

- Špiro Ćosić je slučajno bio na golu. Ja sam pojačao treninge, a imao sam zdravstvene probleme. Međutim, dva meseca su me vodili da sam bolestan. Lečio sam se od ničega. Da nije bilo tako, ja bih od početka sezone branio za Hajduk. Inače, nemam kontakte sa nekadašnjim saigračima. Imao sam sa Gudeljom, ali svako je otišao svojim putem. I ne putuje mi se više. Imam problema sa kukovima i kolenima.