“Не могу да заборавим титулу са Сплићанима 1979.”

Био је голман шампионског Хајдука, бранио за медитеранску репрезентацију Југославије, зарадио много, па био најамни радник у пољопривреди. Данас је Иван Будинчевић пензионер који је за 70 година преживео много тога, да би се роман могао написати.

Стасао је у суботичком Спартаку, одакле је прешао у Хајдук. Са Сплићанима је освојио титулу првака Југославије. Пре доласка у винковачки Динамо чувао је мрежу љубљанске Олимпије. У граду поред Босута провео је пет година, оставивши неизбрисив траг. Са репрезентацијом Југославије учествовао је на Медитеранским играма.

Рођен је 27.јануара 1955. у Суботици. Кад је о фудбалу реч, за њега је све почело на северу Бачке.

- Неке ствари се не заборављају, а неке покушавам што пре да избришем из сећања. Људи су ме на неки начин отписали, нажалост. Отишао сам из Спартака као афирмисан голман, али никада ме нису позвали на једну од толико прослава које је Спартак организовао. Нико се мене није сетио. Не да ме боли, није у реду - на тужан начин почео је причу Будинчевић.

Провео је незаборавне четири сезоне у Хајдуку. У Сплиту је славио титулу 1979. У људској нарави је да памти и велике ствари, радосне тренутке.

- Остаје незаборавно. То је мој највећи успех. Где сам бранио увек је била борба за опстанак или за средину табеле. Само сам се у Сплиту радовао се шампионским остварењима. Посебан осећај. То се не може заборавити. Једном се догодило, али хвала небесима да је било и то једном.

Сплићани су у тој сезони дошли до успеха иако су имали 10 ремија и четири пораза. Уједно, то је последња титула за Сплићане у оној заједничкој земљи. Хајдук је у Купу УЕФА изгубио у другом колу од Арсенала, док је у Купу Југославије поражен одмах на старту од зрењанинског Пролетера.

- На конто тога ушао сам у легенде Хајдука. Данас, ови млађи, мене се и не сећају. Остало је записано у књигама да сам некаква легенда Сплићана. Иначе, да није тако, нико за мене не би ни чуо. Било је, а то се гумицом не брише.

Та генерација Хајдука заслужује да се истакне: Будинчевић, Приморац, Крстичевић, Лукетин, Перузовић, Рожић, Златко Вујовић, Мужинић, Ђорђевић, Шалов, Шурјак, Зоран Вујовић и, у првих десет кола, голман Шпиро Ћосић. Све је добро посложио Томислав Ивић.

- Шпиро Ћосић је случајно био на голу. Ја сам појачао тренинге, а имао сам здравствене проблеме. Међутим, два месеца су ме водили да сам болестан. Лечио сам се од ничега. Да није било тако, ја бих од почетка сезоне бранио за Хајдук. Иначе, немам контакте са некадашњим саиграчима. Имао сам са Гудељом, али свако је отишао својим путем. И не путује ми се више. Имам проблема са куковима и коленима.