Humska - ulica života i karijere

I posle Partizana – Partizan. Svi putevi u priči trofejne srpske reprezentativke u streljaštvu Andree Arsović vode u Humsku.

Pored toga što je odrasla u pomenutoj beogradskoj ulici prepoznatljivoj po „sedištu” i stadionu Partizana, u prostorijama slavnog kluba prvi put je ušetala u streljanu, na istom mestu gde se i zaljubila u sport koji je, ispostavilo se, bio prava odluka za višestruku evropsku šampionku. Što valja ne treba menjati, čime se vodila i sve uspehe napravila kao član crno-belih.

Veza koja s renomiranim klubom traje od 2000. nije se zaustavila samo na takmičarskom nivou. Početkom tekuće godine, istaknutoj 37-godišnjakinji ukazano je i poverenje na funkciji potpredsednika Jugoslovenskog sportskog društva Partizan.

Iz tog razloga, 4. oktobar u životu popularne Dee, baš kao i za ostatak velike crno-bele porodice, ima veliki značaj, predstojeći naročito jer JSD Partizan slavi veliki jubilej, 80. rođendan.

Praznik ljubitelja Parnog valjka srpsku olimpijku podseća i na dane kad je sa proslava izlazila „punih ruku”, s priznanjima koja imaju posebnu težinu – 11 puta izabrana je za najbolju sportistkinju sportskog društva!

Jedina kojoj je to pošlo za rukom, ovog puta kao jedan od članova uprave „sprema” proslavu, u susret tome je u razgovoru za Sportski žurnal približila detalje bogate karijere i značaj Partizana u njoj.

- Bila sam ubeđena da je streljaštvo sport za dečake, komšija me je nagovorio da odem, pristala sam jer mi je osnovna škola bila odmah pored Partizanovog stadiona. Sve predrasude pale su u vodu čim sam ušla u streljanu i videla da ima mnogo više devojčica mog uzrasta. Imala sam obavezu i zanimaciju, kasnije mi se to svidelo – otvorila je dušu Andrea.

U kom trenutku ste shvatili da ste posebno talentovani i da možete da napravite velike rezultate?

- U početku, kad nije bilo telefona, bilo mi je zanimljivo da idem na takmičenja, upoznajem protivnice i to me je vuklo da budem redovna, da bih mogla da se družim. Prvi put kad sam pomislila da sam dobra i idem u lepom smeru bilo je 2005. kad sam ušla u reprezentaciju, iste godine bile smo juniorske prvakinje Evrope, ja peta pojedinačno. To je bio znak. Period početka bio je zanimljiv, ali i izuzetno izazovan, morala sam da propuštam ono što moji vršnjaci rade. Sledeće godine bile smo treće na svetu, krenuli su sve bolji rezultati, ulazak u seniorsku reprezentaciju, znala sam da može da ispadne nešto veliko.

Ispostavilo se kao tačno...

- Apsolutno. Kao juniorke, bile smo neverovatno talentovane, isplivala sam samo ja. S druge strane, to je bila i smernica da u narednom periodu moram maksimalno da se posvetim, trener me je učio da budem strpljiva, da moram poboljšam opremu, oružje. Ćutiš, radiš, slušaš... Kad sam sve to shvatila, 2009. zlato na Mediteranskim, godinu dana kasnije postala sam prvakinja Evrope i tako je krenulo.

Danas imate brojne medalje. Da li neka ima posebno mesto u srcu?

- Ne, teško je izdvojiti jednu kad ih ima više. Ali, prva 2010. u Merokeru bila je mnogo značajna. Isto tako i svetski rekord, dva kristalna globusa, ne smem da zapostavim finale Olimpijskih igara, kad sam bila osma... Nisam sigurna.

Kad se osvrnete na karijeru, ima li i neostvarenih želja, ili nešto što biste menjali?

- Ima neostvarenih želja, olimpijska medalja, ali s druge strane apsolutno sam zadovoljna postignutim, svakim peharom, medaljom, rekordom. Ne bih ništa menjala, jer ne bi bio takav put – dug i uspešan.

Od prvog dana ste u Partizanu?

- Tata je imao uticaj da sestra i ja navijamo za Partizan još pre početka. Blizu sam živela, te olakšice bile su samo prednost, posle toga sam imala odlične uslove, trenera i komunikaciju. Nikad nisam razmišljala da promenim klub. To je moja druga porodica, sve me veže za ulicu gde sam odrasla i sazrela. Veliki je deo mog života, kao drugi dom.

Nedavno ste postali i deo uprave, potpredsednica JSD?

- Jedino sam žensko u Upravnom odboru i to potpredsednica, divno poverenje su mi ukazali, sigurno da im znači moje mišljenje i stav. Zahvalna sam što me vide i tu, iako mi je jasno da možda i pripadam tu. Mnogo mi je drago što sam deo Partizana na višem nivou.

Bili ste čak 11 puta izabrani za najbolju sportistkinju tokom prethodnih godina?

- Dok sam bila mlađa uvek mi je bilo važno da moj rad prepoznaju, takva priznanja samo daju potvrdu. Međutim, kad kažemo taj broj i činjenicu da su ljudi iz kluba prošle godine iz arhive izvukli podatak da sam najbolja sportistkinja sportskog društva, mnogo mi znači. Partizan i moj sport  pomogli su mi da izrastem. Takva nagrada od strane jednog od najvećih društava u Evropi ima posebno mesto u karijeri.

Zajedno dočekujete 80. rođendan?

- Veliki jubilej, rođendan Partizana gledamo kao dan gde se svi zajedno družimo i delimo naše sportske uspehe i to šta nam klub znači. Oni koji nisu deo sportskog društva to ne razumeju, nama znači jer smo na istom putu svi zajedno – zaključila je Andrea Arsović.