Bogdan Korak pripada jednoj od najuspešnijih generacija Rada. Golom u Užicu uveo je Građevinare u elitno jugoslovenskog takmičenje 1987. Na startu Prve lige je sa dva pogotka srušio splitski Hajduk. Danas je trener i pokušava tim sa Banjice da vrati na ono mesto koje mu pripada.
Korak je rođen 2. novembra 1959. u Beogradu, u glavnom gradu je i započeo karijeru.
- Počeo sam u Palilulcu, sa 16 godina zaigrao sam za prvi tim uz specijalistički lekarski pregled. Više se nisam vraćao u omladince. Na prvoj utakmici za seniore postigao sam dva gola. Za Palilulac sam igrao tri godine, onda sam prešao u Zvezdaru. Zonska liga bila je jako kvalitetna, tu su bili Ranko Stojić, Đelmaš, Stavrić... Mnogo dobrih pojedinaca u izuzetno kvalitetnom takmičenju. Onda je Stojić otišao u Partizan, a ja u Rad i na Banjici sam proveo šest godina.
Građevinari su tada imali super dobar tim.
- U Radu se jedna generacija zadržala više sezona, onda su ljudi koji vode klub odlučili da i mi uđemo u Prvu ligu. Ulazili su Priština, OFK Beograd, Napredak, red je bio i na nas. Imali smo golmana Radača, levog beka Mileta Vraneša, kapiten i najbolji igrač Rada svih vremena Dušana Ajdera, zatim Đoinčevića, Milenkovića, Kikovića, sadašnjeg selektora Grčke Ivicu Jovanovića, Gorana Miloševića, Srđana Jankovića, Sinišu Gogića... I te prve sezone naše borbe za elitno takmičenje ispred nas je bio niški Radnički. Onda smo sledeće godine mi postali prvoligaši.
Rad je iznedrio i nekoliko reprezentativaca.
- Među prvima tu je Vladan Radača, tada najbolji golman Jugoslavije. I sve u vreme kada je ta zemlja imala desetak vanserijskih golmana. Dušan Ajder bio je u državnom timu, Srđan Janković i Goran Milošević, takođe. I Duško Milinković dobijao je pozive. Siniša Gogić igrao je za reprezentaciju Kipra. Imali smo niz asova. U jakoj konkurenciji, bili smo među sedam ili osam najboljih klubova u Jugoslaviji.
Korak je za Rad odigrao 389 mečeva, uz 143 gola. Svi su dragoceni: onaj u Užicu koji je Rad uveo u Prvu ligu, kao i onih dva golmanu Hajduka Zoranu Varvodiću, tada jednom od ponajboljih čuvara mreže u Jugoslaviji.
Odlično se sećam te vrhunske ekipe Hajduka. Splićani su došli u prvom kolu na Banjicu. Trener rivala bio je je Bugarin Vucov, gledalaca18.350. Hajduk nas je nadigrao, ali ja sam sa dva pogotka mom timu doneo trijumf. Taj prvi gol bio je jedan od najdražih.
Bogdan je u sezoni 1986/87. bio najbolji strelac Druge lige sa 23 gola. Rad je, doduše, nakon njegovog odlaska u inostranstvo, dospeo i do Kupa UEFA.
- To neću nikad zaboraviti. Došao je Ljupko Petrović za trenera. Tu su bili Vladimir Jugović, Ljubiša Milojević iz Zvezde. Izborili su Građevinari mesto u Evropi i dobro se nosili sa Olimpijakosom. Tada sam iz Španije navijao da se ostvari čudo. Sećam se tih imena, sve je bilo lepo.
Čudno da vrsnog strelca nisu uspeli da angažuju npr. Crvena zvezda ili Partizan.
- Trener crveno-belih bio je Stevan Ostojić, tad su me hteli. Kada je Ajder otišao u vojsku, trener Rada Đorđe Gerum želeo je da dovede Dragana Lacmanovića. Zvezda je tražila mene kao zamenu, ali u Radu nisu hteli ni da čuju. Kasnije je stigao Husref Musemić u Zvezdu i od mog dolaska više nije bilo ništa..
Koraka nije ga bilo u reprezentaciji, a imao je vrhunske individualne rezultate.
- Tad je bila prejaka konkurencija. Predrag Jurić, uz podršku Seada Kajtaza i Semira Tucea po bokovima. Pa, Danko Matrljan iz Rijeke, Husref Musemić iz Sarajeva i Zvezde, u Želji Škoro i Mihajlović, pa silni igrači iz Dinama i Hajduka...
Bogdan je lepa iskustva stekao u inostranstvu.
- Igrao sam u španskoj Mursiji i bilo mi je prelepo. Bilbao nam je bio prvi rival. Svi su očekivali da primimo najmanje tri gola. To je isto kao kad zenički Čelik dođe na Marakanu i pobedi Zvezdu. Slavili smo sa 2:1. Onda smo čekali Atletiko iz Madrida, trenirao ga je Luis Cezar Menoti. Barselonu je predvodio Johan Krojf, za mene najbolji fudbaler svih vremena. Protiv Reala u Madridu postigao sam gol. To se nikada ne zaboravlja i ostaje u mom srcu. Kasnije sam igrao u Austriji, pa u Mogrenu i završio karijeru u Hajduku sa Liona – zaključio je Korak.
VIŠE PUBLIKE IMAMO U PETOM RANGU NEGO U ELITI
Rad je na niskim granama, član Prve beogradske lige.
- Prošle sezone kao zonaši nikog nismo mogli da registrujemo. Gubili smo sa 14:0 i 16:0, uz gol-razliku 1:170, dakle -169. Kao trener, sve sam istrpeo. Morao sam, samo da se klub ne ugasi. Sada smo u petom rangu takmičenja krenuli žestoko. Okupili su se Smiljanić, Jovanović, Bjedov, Volkov, Perendija, Pantić, Pajović, Kaluđerović, Petković, Tomović. Daju sve od sebe da se konsolidujemo. Bitno je da sada možemo da registrujemo petliće, pionire... Najvažnija je omladinska škola, a lepo bi bilo da i seniori budu prvi. Mi sada u petom rangu takmičenja imamo više publike nego svi superligaški klubovi, ne računajući Zvezdu i Partizan. Rad je fenomen, vratiće se tamo gde mu je mesto, u omladinskoj konkurenciji bio je prvak Jugoslavije.
BRAŠNO UMESTO BANANA
Bogdan Korak se po završetku igračke karijere opredelio za trenerski poziv. Uz više klubova u Srbiji, i Grbalj u Crnoj Gori, vodio je i trebinjski Leotar u Republici Srpskoj. Ispričao je jednu anegdotu:
- Išli smo na utakmicu autobusom, udaljenost 400 kilometara. Gledao sam kroz prozor i video velike banane. Pitao sam saigrača do sebe da li da zamolimo vozača da stane i uberemo banane. Ubrzo su saigrači izašli zbog fizioloških potreba u onoj divljini, ja odem da uberem banane, a saigrač mi je rekao da to nisu banane. To je neka vrsta brašna, kao mi kad od kukuruznog brašna pravimo kačamak. Svi su se smejali, pa i ja sa njima. Oni o nama malo znaju, ali o Jugoslaviji su znali sve i poštovali su to. Meni je tamo bilo prelepo. Odlično mi je bilo i u Trebinju. Nezaboravni su bili dani kad sam bio trener Leotara.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
