Rezultati najlepša slika

Vladimir Pajić duže od decenije usmerava razvoj parastrelaca. Diplomom Visoke sportske zdravstvene škole stekao je zvanje operativnog trenera streljaštva, potom i neophodne licence za rad u klubu i reprezentaciji, takođe i sudijsku licencu. Na Alfa univerzizetu stekao je diplomu menadžera u sportu, a izabrao     da znanjem pomogne parastrelcima. Svedok je svih uspeha na velikim takmičenjima.

- U odnosu na vreme kad sam počeo razlika je nebo i zemlja u odnosu na sadašnjost. Na bolje, narano - kaže Pajić: - Paraolimpijski komitet i ministarstvo su uložili sredstva u opremu i putovanja. Nama ostaje da treniramo, rezultati pokazuju kako to radimo.

Selektor je svestan da samo rezultati mogu da privuku pažlju medija, sponzora, novih strelaca...

- U sportu se sve vrednuje kroz rezultate, a oni dolaze iz dobre organizacije. Neskromno mogu da kažem da je Invalidski streljački savez Srbije najbolje organizovan u našoj paraolimpijskoj porodici. Imamo zavidan broj takmičara, pripreme obavljamo najčešće u Novom Sadu jer u tom gradu imamo najbolje uslove...

Uslovi u parasportu su posebna priča, a u parastreljaštvu i posebno poglavlje.

- Teretane o kojima se najčešće govori kao neuslovnim za osobe sa invaliditetom nisu mnogo važne za naš sport. Važnija je psihološka priprema i mentalna snaga i na tome najčešće radimo kad se okupimo. Na žalost, ne možemo da se okupljamo često koliko bismo hteli, pa onda najveći deo tereta za pomoć u pripremama pada na članove porodice i prijatelje. Zato smo mi jedna velika familija.

Pajić ističe psihološku pripremu i zbog malo poznatog detalja.

- Među svim sportovima parastreljaštvo je najbliže takozvanom „regularnom“ sportu. Ima primera da su rezultati parastrelaca čak bolji od strelaca. Deo toga zasluga je klasifikaciji. U parastreljaštvu postoje samo dve kategorije, SH1 i SH2. U prvoj se takmiče strelci sa lakšim povredama, čija pokretljivost ruku nije ometena povredom. Rastko Jokić, predsenik Invalidskog streljačkog saveza, pucao je i sa strelcima. U drugoj su takmičari i sa najtežim povredama. Takvom klasifikacijom konkurencija se maksimalno zaoštrava, pa na pojedinim takmičenjima imamo 50-60 takmičara. Ući među osam zahteva odlične rezultate, a za medalju su potrebni vrhunski dometi. Pri tom, naš sport je jedan od retkih u kome su stariji od 40 ili 50 godina bolji od mlađih takmičara.

I pored sve jače konkurencije srpski parastrelci se sa najvećih takmičenja vraćaju sa medaljama.

- Na domaćim takmičenjima održavamo visok nivo koji dalje prenosimo na međunarodna takmičenja. Voleo bih da nam se u većem broju javljaju mlađi takmičari, znamo da ima talenata. Primer su Kristina Trifunović i Zoran Gužvić. Brzo napreduju i od njih mnogo očekujemo - kaže Vladimir Pajić.