Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga Službeni glasnik je imao čast da publici predstavi „Liniju lopte“, najnovije delo priznatog sportskog publiciste Zorana Avramovića, generalnog sekretara Sportskog društva Crvena zvezda i autora knjiga „Industrija fudbala“ (2004.), „Fudbal globalna religija“ (2006.), „Fudbal na prvom mestu“ (2010.) i „Fudbal srce miliona“, ekskluzivnog kolumniste Sportskog žurnala čiji tekstovi nikog ne mogu da ostave ravnodušnim. Ova knjiga nije samo sportsko štivo već sveobuhvatna analiza fudbala kao dubokog simbola i opšteg društvenog fenomena, koji, kako je istaknuto na promociji, ima moć da istovremeno ujedinjuje i razjedinjuje savremeni svet.
Održana u svečanoj atmosferi, promocija je okupila zvučna imena iz sveta književnosti, medija i sporta, s ciljem da se rasvetle mnogostruke dimenzije Avramovićeve knjige. O delu i njegovom centralnom motivu – fudbalu, govorili su književni kritičar i urednik izdanja Petar V. Arbutina, istaknuti novinar Gorislav Papić, direktor globalne inicijative Common Goal dr Vladimir Borković i autor Zoran Avramović.
Petar V. Arbutina, književni kritičar i urednik u Službenom glasniku, otvorio je promociju pomalo šaljivim tonom, osvrćući se na neobičnu ulogu književnog kritičara u analizi sportske literature. Zatim je naglasio da Zoran Avramović u svojoj knjizi potvrđuje da, za razliku od mnogih globalnih fenomena koji se s vremenom svedu na puki simbol onoga što su nekada bili, fudbal „nije prestao da bude igra“.
- Imate mnoge globalne fenomene koji su postali samo nekakav nominalni, simbolički odraz onoga što su ranije bili, ne govoreći ništa o prirodi onoga zbog čega su takvi postali. Ali fudbal nije prestao da bude igra - istakao je Arbutina, dodajući da Avramović, uprkos tome što u svojim tekstovima kritički preispituje fudbal i prati njegovu fenomenologiju – koja nije nužno samo fudbalska – nikada ne prestaje da se „raduje i da analizira tu igru, koja je, po njemu, suština fudbala“. Ova suština, smatra Arbutina, čini Avramovićeve tekstove izuzetno značajnim.
- Linija lopte je knjiga zaista začudnih tekstova - kazao je Arbutina, objašnjavajući da je autor uspeo da stvori „fenomen koji postoji u njegovim esejiziranim, analitičkim tekstovima“.
Kritičar je pohvalio Avramovićevu sposobnost da u svojim sabranim kolumnama prikaže izuzetan kontinuitet promišljanja, što, kada se sagleda u celini, otkriva „lice kolekcionara“ – autorov autoportret i portret njegove duboke ljubavi prema fudbalu.
Novinar Gorislav Papić istakao je relevantne paralele s knjigom Frederika Fojera Kako fudbal objašnjava svet, koja nosi podnaslov „Neobična teorija globalizacije“. Papić je naglasio da, poput Fojera, koji je putovao svetom prikupljajući iskustva o doživljaju fudbala na različitim meridijanima, od Brazila, preko Amerike i Australije, do Azije, Zoran Avramović to „praktično za nas iz nedelje u nedelju, u svojim kolumnama godinama radi i piše.“.
Papić je istakao ključnu Avramovićevu veštinu:
- Zoran Avramović fudbal i sve oko fudbala zapravo stavlja u kontekst savremenih kretanja – politike, tržišta, biznisa, novih tehnologija.“ Ipak, ono što ga izdvaja i čini njegovu analizu jedinstvenom, jeste to što ga pokreću strast, ljubav, pripadnost.
Citirajući rečenicu Meše Selimovića da je „najveća sila želja“, Papić je naglasio da se upravo ta želja i ljubav prema igri prepoznaju u svakom Avramovićevom tekstu.
Naslov Linija lopte, prema Papiću, podseća nas na to da je fudbal, kao i život, „jedna neprestana kretnja, igra u kojoj nije dovoljno jedanput pobediti, već da je to proces koji treba razumeti i o kojem treba iznova učiti“. Avramovićevi tekstovi sabrani u knjizi predstavljaju „neku vrstu lektire“ za sve koje zanima fudbal na „malo višem nivou od toga ko je dao golove, ili ko je prodat za koliko novca“.
- Kod Zorana nikad novac nije najbitniji, ili, zapravo, nije bitniji od onoga što nas pokreće, a to su strast i želja za pobedom - istakao je Papić.
Dr Vladimir Borković, direktor inicijative Common Goal, u svom izlaganju naglasio je izuzetnu pronicljivost Zorana Avramovića i njegovu sposobnost da predvidi budućnost fudbala. Istakao je da čitaoci, otvarajući bilo koju stranicu knjige u kojoj se hronološki ređaju kolumne, mogu biti iznenađeni autorovim predviđanjima:
- Bilo koju stranu da otvorite, vi možete da pomislite: Pa kako je on to znao?
Kao primer je naveo da čitajući priloge iz 2017. godine, čitalac pomisli: „Pa to je juče isto pisalo u novinama!“ Prema Borkoviću, Avramović „uspeva da predvidi budućnost fudbala, budućnost tokova, ekonomije fudbala, budućnost svetskih trendova“. Zanimljivo je, prema Borkovićevim rečima, da autor u knjizi vrlo malo piše o „našem podneblju“, što nije nedostatak, već znak Avramovićevog globalnog razumevanja fudbala, a poruke koje šalje su globalne i dovoljne da onaj ko voli i razume fudbal „svakog vikenda očekuje novu kolumnu“.
Završavajući svoje izlaganje citatom velikog Ive Andrića – „Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta. Jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina“ – i čestitajući izdavaču, Borković je Avramovićeve knjige nazvao „zadužbinom“ i izrazio uverenje da će se dugo čitati, jer su one i dalje relevantne u svetu Superlige, globalizacije fudbala i uticaja politike na sport i obrnuto.
Zaključujući promociju, Petar V. Arbutina je istakao da je fudbal „eliksir koji podiže i države“. Podsetio je na finale Evropskog prvenstva 1955. godine, između Mađarske i Nemačke – dve zemlje koje su izgubile rat, ali su se upravo zahvaljujući fudbalu podigle do najvišeg trona, što je, prema Arbutini, izuzetno važan istorijski podatak:
- Dve zemlje koje su bile srušene maltene u potpunosti uspele su da se podignu do tog trona. Ovo je vrlo važan podatak kada govorimo o tome šta i kako fudbal oblikuje.
AVRAMOVIĆ: FUDBAL JE KAO LINIJA LOPTE, KREĆE SE I NIKO NE ZNA KUDA ĆE OTIĆI
Zahvalivši najpre publici i govornicima, autor Zoran Avramović se prisetio svoje prve knjige, Industrija fudbala, iz 2004, čiji mu se naslov tada činio pretencioznim, ali se s vremenom ispostavilo da je bio proročanski.
- Jutros sam, dok sam se malo pripremao, pronašao u jednom dobrom prevedenom engleskom tekstu šta je to poslednjih deset godina obeležilo svet fudbala. I prva rečenica je bila da je to prelazak iz sporta u globalnu industriju-rekao je Avramović, ističući da mu je bilo drago zbog te potvrde.
Avramović se prisetio Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, 2010, kada je u Johanesburgu video decu koja žive u kartonskim kutijama, ali im je FIFA usred tog opasnog dela grada napravila najmodernije fudbalsko igralište.
- Radost koju sam video kod te dece podstakla me je, mada nisam veliki fan, da napravm mnogo fotografija odatle - rekao je ističući da te fotografije i danas gleda, jer su svedočanstvo o tome „koliko fudbal i politika imaju veze“. U svojim tekstovima, posebno u Liniji lopte, Avramović, prema sopstvenim rečima, pokušava da objasni geopolitički značaj fudbala.
- U principu, fudbal i politika su kao braća, s tim da je politika vrlo često kao stariji brat koji određuje mlađem bratu šta da radi - metaforično se izrazio.
Govoreći o knjizi Fudbal srce miliona, koju je objavio 2015, Avramović je objasnio da nije aludirao na finansijske milione, već na „srca miliona koja kucaju za fudbal“. Tada je, kako kaže, verovao da će najveći problem biti „da te nove milijarde koje dolaze ne unište fudbal“. Međutim, desilo se nešto neočekivano:
- Te milijarde nas, zahvaljujući geopolitici o kojoj sam pričao, teraju da razmišljamo o tome koliko je osetljiva stvar fudbal - rekao je Avramović, iznoseći tezu da se globalizacija fudbala, slično globalnom zagrevanju, dešava „neosetno“. Evropa, koja je bila centar svega, sada je u situaciji da su se mnoge „velike i lepe stvari u fudbalu premestile“ u Saudijsku Arabiju, Katar i Emirate.
Osvrnuo se i na istorijsku retrospektivu, podsetivši na period od 1950. do 1980. godine, kada su u fudbalu dominirale države poput Sovjetskog Saveza, Čehoslovačke i Mađarske, koje su podržavale sport. Danas to čine Saudijska Arabija, Katar, Emirati i Kuvajt.
- Stali su iza tog projekta da sve svoje bogatstvo pokažu i da naprave jedan transfer kakav nije postojao dosad, ali ne više na onaj staromodan način, nego u vidu jednog finog neokolonijalizma - rekao je Avramović, izražavajući čuđenje kako to čine „bez imalo nervoze, kako ulažu milijarde bez imalo nestrpljenja“.
Autor je izneo i zanimljivu paralelu sa prvim štrajkom fudbalera u Premijer ligi, 1961, kada su se igrači borili protiv ograničenja plata. Podsetio je na izjavu jednog fudbalera:
- „Tvog oca u oknu dole niko ne gleda, a ja u nedelju moram pred 30.000 ljudi da zaustavim nekog igrača. Mi ovo zaslužujemo.“ Taj „duh je izašao iz boce“ i doveo do astronomskih zarada današnjih zvezda poput Ronalda.
Naglašavajući da je fudbal globalni brend, Avramović je zaključio izjavom da je fudbal „veći od interneta, veći od demokratije, veći od tržišne ekonomije“, jer čak i na najudaljenijim ostrvima na kojima se igra fudbal, ova igra je iznad svega. „On je kao linija lopte, on se kreće, i niko ne zna kuda će otići.“
Na kraju, autor je parafrazirao reči Miroslava Antića: „Živi se svaki dan iz početka. Sve utakmice drukčije vrede i svaki dan je drukčiji za fudbal.“
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
