Srpskoligaš iz Elemira, tokom leta, renovirao je pogon, sa Nikolom Stojanovićem, u ulozi šefa stručnog štaba, uz najavu borbe za vrh. U smiraj prelaznog roka stigao je Vladimir Silađi, najveće pojačanje. Mnogi su se iznenadili kad su spretnog strelca, nagomilanog iskustvom u jačoj konkurenciji, videli u redovima trećeligaša.
- Mnogo toga sam prošao u fudbalu, branio boje više klubova i iz prve prihvatio poziv Naftagasa. Igrao sam za Bokelj i u Crnoj Gori su želeli da ostanem, javili su se i klubovi iz BiH, ali odlučio sam se za povratak u Novi Sad, u porodični dom. Supruga Slađana je zaposlena, sinovi Luka (2,5 godine) i Andrija, sa 15 meseci, rasli su bez mene i nisam želeo to da dopustim. Pre podne su moja briga, popodne idem na trening, a bake pomažu.
Prihvaćen je kao da je karijeru počeo u Elemiru.
- Zadovoljan sam svime što me u Elemiru okružuje, pre svega ljudima iz kluba i oko njega, saigračima i članovima stručnog štaba. Njihova podrška je velika i snažan vetar u leđa. Kad sam na terenu, uvek sam maksimalno posvećen, uz ovakvu podršku dodatni motivi nisu potrebni.
Naftagas je iza vodećih Železničara i Hajduka, sa najvišim ambicijama.
- Prvenstvo je izjednačeno, svako može da pobedi i nigde favoriti nisu sigurni. Nama se desila Kikinda, Hajduku kiks sa Dinamom 1945, a Železničaru komšijski Sloven i neizvesnost će da traje. Finiš će odlučiti ko će u Prvu ligu. Želja u finišu jeseni je da budemo u vrhu, da ne zaostanemo. Bili smo u zaostatku šest bodova, ali to smo smanjili.
U Elemiru se nadaju da će Naftaši biti prvaci i da će se igrati u Zrenjaninu, na stadionu nekadašnjeg Proletera.
- Bilo bi sjajno za banatski fudbal i klub. Želja mi je da Naftagas uđe u Prvu ligu, da oživimo ovdašnji fudbal i vratimo nekadašnji sjaj. Igrao sam, kao pionir, protiv Banata, koji je nasledio Proleter i bio domaćin u Karađorđevom parku.
Trag u TSC-u je neizbrisiv, od Srpske do Super lige.
- Ne samo do elite, već i evropske scene. Proveo sam četiri godine (2016-2020) i to se ne zaboravlja. Na 147 utakmica pogodio sam mrežu 62 puta. Iz sećanja ne može da izbledi meč sa Steauom, ispali smo na penale. Igrali smo u Senti, bilo je 4:4, posle produžetaka 6:6 i jedanaesterci su otišli na stranu Rumuna. Produžetke smo odigrali sa dvojicom igrača manje, a postigli dva gola. Bio sam jedan od isključenih i to mi je, do sada, jedini crveni karton, nadam se i poslednji.
Ponikao je u Školi fudbala čuvenog Mike Radosava i svi su se preselili u omladinski pogon Vojvodine.
- Bio sam na pozajmicama, igrao godinu dana za Timok, pa za ČSK Pivaru i 2016. preselio sam se u TSC. „Krivac” je Radovan Krivokapić, sjajni trener i čovek, preporučio me i nagovorio, krenulo je kako treba. Rekao mi je „pravi se fudbalska imperija”, tako je i danas, sve je pogodio.
Naftags je u Kupu Srbije savladao Smederevo 1924, a minimlacem je u šesnaestini finala poražen od Novog Pazara.
- U poređenju sa prvoligašima, nema nekih velikih razlika i protiv Smederevaca se videlo da možemo i znamo da se nadigravamo. Samo zbog Zemuna, Voždovca i Mačve, neznatna prednost je na strani Prve lige. Super liga je nešto drugo, ali Pazarci nisu pokazali neki kvalitet. Verovatno su nas olako shvatili, ne znam ni sam, ali penali su bili realnost, a da je malo više potrajalo, ko zna da li bi prošli dalje. Ranije sam za TSC igrao dva puta protiv Novog Pazara i pobedili smo. Prvenstvo nam je prioritet.
Pazarcima je bilo potrebno da se priviknu na teren, u eliti su travne podloge na visokom nivou.
- Bilo je njima, kao i nama. Svi u Super ligi imaju sjajne terene, u moje vreme, posle jače kiše, nije moglo da se igra. Tada su Marakana, stadioni Partizana, Vojvodine i Napretka imali podloge za dobra izdanja, ostali ni približno. Teren u Elemiru je korektan, kakvih sve ima u srpskoligaškom društvu.
Kažu da Naftagas ima dvojicu najboljih napadača, Miloša Savanovića i Vladimira Silađija.
- „Savan“ je bio golgeter „Vojvodine”, veliki je znalac, brz, eksplozivan, agresivan na svaku loptu. Nismo igrali dugo zajedno, povrede su nas sprečile, prvo je on bio povređen, pa sam ja izostao dva meča, sad je ponovo odsutan i verovatno je završio sezonu. Čekam da se oporavi, značićemo jedan drugom, a najviše ekipi.
Na deset prvenstvenih mečeva postigao je pet golova, dva u Kupu Srbije.
- Ne brojim golove, važan mi je tim. Samo tri meča u prvenstvu na terenu sam bio 90 minuta, a pohvalio bih saigrače. Bez njih nema šansi, ni golova. Radujem se kad pogode, kao da sam ja strelac. Uvek sam kolektiv stavljao u prvi plan – jasan je Vladimir Silađi, sjajan u dresu Naftagasa.
HANOJ SE NE ZABORAVLjA
Pored Vojvodine, temerinske Sloge, Timoka, ČSK Pivare, TSC-a, lučanske Mladosti, užičke Slobode, prijedorskog Rudara i Bokelja, Silađi je bio napadač u korejskom Gangvonu (2021), a narednu godinu predvodio je ofanzivu vijetnamskog Hanoja.
- Hanoj, klub i grad sa više od devet miliona stanovnika, ne mogu da zaboravim. Prihvatili su me odlično, bilo mi je lepo, osvojili smo duplu krunu i na mečevima imali više od deset hiljada navijača. Morao sam da se vratim zbog teže povrede palca na nozi. Kad sam se oporavio, klub je uveliko bio u pripremnom periodu, pred start sezone. Dve nedelje pre mene u Hanoj je otišao Đuro Zec, rekao sve najbolje o klubu i ugovor sam potpisao u Novom Sadu i odleteo za Vijetnam.
MLADI I DRUŠTVENE MREŽE
Vladimir Silađi je još naglasio:
- Sad je drugo vreme u odnosu na moje početke, sve se brzo menja, naročito u poslednjoj deceniji. Mladi su više posvećeni društvenim mrežama, nego fudbalu, sportu uopšte. Na žalost tako je i razumem.
REKLI SU...
POUČKI: Odličan je, silna podrška mlađima i za kolektiv mnogo znači. Iskusan, veliki znalac i kad je stigao odmah se videlo da smo puno dobili – rekao je predsednik Naftaša Milan Poučki.
BJELICA: Prava je sreća što je sa nama. Kad je u timu mnogo je lakše svakom od nas. Nagomilan je znanjem i iskustvom, zna da se postavi, da zadrži loptu, da pogodi i odlično asistira. Igra za tim – kazao je štoper Nikola Bjelica.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
