Kad je potpisao za Zvezdu otac organizovao veselje

Stefan Miljenović pruža fenomenalne partije u crveno-belom dresu ove sezone i daje jasne naznake da bi u godinama koje dolaze mogao da čini osnovu Zvezdine baze domaćih igrača.

Vatra u očima, velika borbenost, želja i posvećenost mladog beka posledica su bezrezervne ljubavi, koju su mu još od najranijeg detinjstva usadili brat i otac. Zato ni ne čudi što je u domu Miljenovića bio pravi praznik kad je Stefan letos potpisao ugovor sa beogradskim velikanom.

- Porodično svi navijamo za Zvezdu i kod nas je to stvar kućnog vaspitanja. Kad su uspostavljeni prvi kontakti sa klubom, svi su bili oduševljeni, uzbuđeni i srećni, a kad sam konačno i potpisao to je bilo veliko slavlje. Otac je sve organizovao, bilo je tu svačega, od otvaranja šampanjca, preko muzike, ma svega, pravo veselje. Dugo sam sanjao da igram za voljeni klub i kad se to konačno dogodilo, celoj porodici bilo je puno srce – priseća se Miljenović.

Uloga mladog beka u crveno-beloj četi raste iz nedelje u nedelju. Veliki deo zasluga za tako nešto ide na račun trenera Saše Obradovića koji ima ogromno poverenje u njega.

- Za mene kao mladog igrača je srećna okolnost što je domaći trener došao u Zvezdu, da radi sa mnom. U početku je naš odnos bio nedefinisan, prvih nedelju, dve dana, kad ni on sam nije znao šta da očekuje od mene. Ipak, na utakmici, protiv Ilirije, kad mi je dao šansu da budem u startnoj petorci video je da mogu dosta. Mislim da sam se tu pokazao i da od tada imam njegovo poverenje. Trener je od prvog dana svima nama najviše pomogao psihološki, ekipi, ali i meni na individualnom planu.

Crvena zvezda je dolaskom Obradovića dobila ono što joj je možda i najviše nedostajalo u nekim prethodnim sezonama – pobednički mentalitet.

- Uvek nas „gura” da pobeđujemo. Nije jedan od onih trenera koje zanima samo igra, koji će vam reći da je važno da izgledamo dobro na terenu, da napredujemo i slično. On nas sve vreme tera i da pobeđujemo, poraz nije opcija i u tom smislu mentaliteta ratnika i pobednika, uzdiže ekipu na viši nivo. Stalno nam priča - fajnal-for, fajnal-for, fajnal-for... Fajnal-for za doručkom, ručkom i večerom. Neprestano nam to ponavlja i govori kako je to jedini cilj ove sezone. Reč je o nestvarnom pobedniku, čoveku koji ima toliko titula, uspeha i medalja. Zaista je zadovoljstvo i privilegija da igram za takvog trenera – objašnjava odnos sa šefom struke mladi bek, kroz prizmu ciljeva za sezonu.

Ipak, nije jedino Obradović zaslužan za sjajan napredak Stefana Miljenovića u proteklim nedeljama. Jednaku ulogu kao i trener pun poverenja odigrali su i stariji saigrači prenoseći mu iskustva, deleći savete i bivajući uzori od najranijih dana predsezone.

- Kodi je bio moj prvi mentor u Zvezdi, kao što sam i ranije govorio. Na trening kamp sam stigao prvi jer nisam imao nikakvih obaveza, a za mnom, dva ili tri dana kasnije stigao je i Miler-Mekintajer. Tu je odmah nekako samoinicijativno preuzeo na sebe da mi pomaže, davao mi je savete, pričao mi šta i kako. Objasnio mi je kako funkcionišu stvari u klubu i šta mogu da očekujem od sezone...

Ipak, po povratku sa reprezentativnih dužnosti, ulogu da oblikuje Miljenovića kao igrača i da mu prenosi znanje, kapitenski je preuzeo Ognjen Dobrić.

- Kasnije, kad smo se svi okupili, tu su se iskristalisali neki novi mentori za nas mlađe. Sa mnom je na primer najviše radio Dobrić, jer smo dobili sličnu ulogu u timu. Naša zaduženja su da igramo odbranu, iz te odbrane pronađemo rešenja u napadu i naravno da pogađamo šuteve, kad se za to ukaže šansa. Nekako smo se tako i zbližili i baš mi je drago zbog toga. Sjajan je momak i igrač, istinska Zvezdina legenda – tvrdi talentovani bek.

Dobrić je nedavno odigrao 500. utakmicu za Crvenu zvezdu, a nalazi se i na listi 10. najboljih strelaca u istoriji kluba... S druge strane, Miljenović, tek na početku karijere, veoma je ponosan na mentora i saigrača, ali najavljuje da planira da obori sve njegove rekorde.

- U ovom trenutku bih voleo da ostanem u Zvezdi što duže, ako je to deset godina, onda toliko. Baš se i Dobrić našalio sa mnom to veče kad je odigrao jubilarnu utakmicu. Prišao mi je u svlačionici, zagrlio me pred svima i rekao: „Ljudi pronašao sam sledećeg igrača koji će da odigra 500 utakmica za Crvenu zvezdu”. Ko zna možda i nije bila šala. Tačnije, nadam se da nije. Ne znam da li mogu da ga „uhvatim” po broju mečeva, ali ću sto odsto uspeti da ga prestignem na listi najboljih strelaca. Bek sam koji igra sa loptom i smatram da imam fine šanse za tako nešto – ambiciozan je mladi as crveno-belih.

Da bi dosegao brojke legendarnog Šegija morao bi da ostane na Malom Kalemegdanu duži niz godina, a kako trenutno razmišlja to i jeste jedina opcija.

- Sad, kad sam osetio kako je to izaći na teren pred punom Arenom, pred najbolje navijače sveta, želim da taj osećaj traje zauvek. Bez obzira koliko god puta igrao utakmice Evrolige u crveno-belom dresu, svaki put je posebno, svaki put se naježim, voleo bih da do kraja karijere ostanem ovde. Ne zanimaju me ni NBA, ni evropski velikani... Možda nekada i promenim mišljenje, ali za sada mi je samo Zvezda u glavi – emotivno je zaključio Miljenović, spreman da se u potpunosti posveti voljenom klubu.